Efekti spinalne anestezije na kardiovaskularni sistem /medicina/ |
Poslao/la: / Sent by dr Slađana Kelić | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Wednesday, 08 May 2013 | ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Efekti spinalne anestezije na kardiovaskularni sistem
Spinalna anestezija, tj. subarahnoidalna primena lokalnog anestetika dovodi do mnogih promena, meÄ‘utim najznaÄajnije i najveće promene se odnose na kardiovaskularni sistem. Hemodinamske promene su posledica autonomne blokade, tj. simpatektomije. Autonomni nervi sistem anatomski možemo podeliti na simpatiÄki (torakolumbalni deo ANS-a), parasimpatiÄki (kraniosakralni deo ANS-a) i enteriÄni (senzorni i motorni neuroni koji leže u intramuralnim pleksusima GIT-a). Stepen simpatiÄke blokade pa samim tim i stepen hemodinamskih promena, zavisi od visine bloka. MeÄ‘utim, ovaj odnos ne može da se predvidi. SimpatiÄki i parasimpatiÄki sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama. SimpatiÄka stimulacija stimuliše rad nekih organa, dok deluje inhibitorno na druge. ParasimpatiÄka stimulacija takoÄ‘e može delovati stimulativno i inhibitorno na razliÄite organe. Kada simpatiÄki sistem neke organe stimuliše, tada ih parasimpatiÄki sistem uglavnom (ali ne uvek) inhibiše i obratno, kada simpatikus inhibiše, tada parasimpatikus stimuliše. Simpatikus se uglavnom aktivira kada postoji neka opasnost, neka nagla promena, on priprema organizam ”za borbu ili beg”. Parasimpatikus je aktivaniji u stanju mirovanja. U sledećoj tabeli je prikazano dejstvo ovih sistema na pojedine organe.
Hipotenzija i bradikardija su najÄešÄ‡i neželjeni efekti koji se viÄ‘aju kod simpatiÄke blokade. Riziko faktori povezani sa hipotenzijom ukljuÄuju hipovolemiju, preoperativnu hipertenziju, visok blok, starost više od 40 godina, gojaznost, hroniÄnu upotrebu alkohola, kombinovanu opštu i spinalnu anesteziju i dodatak fenilefrina lokalnom anestetiku. Usled simpatiÄke blokade dolazi do arterijske i venske vazodilatacije, koje zajedno dovode do hipotenzije. Arterijska vazodilatacija nije maksimalna i glatki vaskularni mišići zadržavaju neki autonomni tonus nakon simpatiÄke blokade. Usled zadržavanja autonomnog tonusa, totalni periferni vaskularni otpor se smanjuje samo za 15-18%, tako da se MAP smanjuje za 15-18% ako se cardiac output ne smanjuje. Kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešÄ‡u, sistemski vaskularni otpor može da se smanji za više od 33% nakon spinalne anestezije. Nakon spinalne anestezije venodilatacija će biti maksimalna u zavisnosti od lokacija vena. Ako su vene ispod desne pretkomore, gravitacija će uzrokovati zadržavanje krvi na periferiji, a ako su vene iznad postoji vraćanje krvi u srce, Vraćanje venske krvi u srce, ili preload, zato zavisi od pozicije pacijenta za vreme spinalne anestezije. Zato što preload determiniše cardiac output i pozicija pacijenta je veliki faktor koji determiniše cardiac output. Sve dok je euvolemiÄni pacijent položen sa nogama podignutim iznad srca tu ne bi trebalo da bude velikih promena u cardiac outputu. Obrnuti Trendelenburgov položaj dovodi do velikog smanjenja u preloadu i zato velikog smanjenja u cardiac outputu. Kod mnogih pacijenata ne dolazi do znaÄajnih promena u frekvenci nakon spinalne anestezije, mada kod mladih (manje od 50) i zdravih (ASA I), veći je rizik od pojave bradikardije. Upotreba beta blokatora takoÄ‘e povećava rizik. UÄestalost bradikardije iznosi oko 13%. SimpatiÄka ubrzavajuća srÄana vlakna izlaze iz T1-T4 spinalnog segmenta, pa blokada ovih vlakana može biti uzrok bradikardije. Smanjen venski povratak krvi takoÄ‘e može biti uzrok, usled pada pritiska punjenja. Pored ovih smatra se da postoje i drugi, neutvrÄ‘eni uzroci bradikardije posle spinalne anestezije. Iako se bradikardija uglavnom dobro podnosi asistolija i blok II i III stepena može da se javi, tako da je bitan monitoring i leÄenje. Da bi se efikasno leÄila hipotenzija mora se korigovati uzrok. Smanjenje minutnog volumena i venskog povratka mora da se leÄi i bolus kristaloida se Äesto koristi za povećanje venskog volumena. Prema nekim studijama prehidracija sa 500-1500 ml kristaloida može da spreÄi pojavu hipotenzije. Kod leÄenja hipotenzije od suštinskog znaÄaja je održavanje perfuzije mozga i miokarda. Ako je pacijent bez simptoma smanjenje tenzije do 33% se ne leÄi. Pre spinalne anestezije bitno je obezbediti dobar venski put, a u toku anestezije pažljiv monitoring i terapiju kiseonikom. Bolusi teÄnosti koji se daju trebalo bi pažljivo pratiti jer višak može voditi u kongestivnu srÄanu insuficijenciju i edem pluća i takoÄ‘e može usloviti potrebu plasiranja urinarnog katetera, što sa druge strane nosi rizik od infekcije. U farmakološkom leÄenju hipotenzije vazopresori su oslonac leÄenja. Kombinovani alfa i beta adrenergiÄki agonisti pokazali su se boljim od samih alfa i efedrin je lek izbora. Povećanjem perifernog vaskularnog otpora povećava se preload i cardiac output što popravlja hipotenziju. Efikasan je i Trendelenburgov položaj, ali ne više od 20 stepeni, jer može smanjiti perfuziju mozga zbog povećanja pritiska u jugularnim venama. Kod izražene bradikardije lek izbora je atropin.
Powered by !JoomlaComment 3.26
3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved." |