PANS - Bajke imaju sreÄ‡an kraj /ljubav-deca-proza/

Bajke imaju sreÄ‡an kraj /ljubav-deca-proza/

Poslao/la: / Sent by Å½eljana Nakovski

Wednesday, 13 March 2013

Bajke imaju sreÄ‡an kraj

Å½ivot piše romane, a ja Ä‡u vam ispisati bajku, jer jedino se one uprkos svemu završavaju sreÄ‡no!
Zovem se Å½eljana, imam 29 godina, lep i napokon sreÄ‡an i ispunjen Å¾ivot. KaÅ¾em napokon, jer sam ja neko ko je dugo gazio po trnju da bi došla do svog cilja...
Upornost se isplatila, sve što sam prošla bilo je vredno truda, jer sad imam svog sina Nikolu.
Kad sam se udala, jedina Å¾elja mi je bila da što pre doÄ‘e do proširenja porodice, Å¾elela sam troje dece, i mislila da je to lako. Ubrzo sam ostala trudna, ali na Å¾alost došo je do spontanog pobaÄaja. Teško sam to podnela.
Ubrzo sam ponovo ostala trudna a još brÅ¾e je došlo do drugog spontanog pobaÄaja. Bio je to jak udarac, prolila sam mnogo suza, bilo je tu dosta pitanja ali ne i odgovora. Prihvatila sam stvarnost i rešila da pokušam ponovo, u nadi da Ä‡e sve biti dobro.
Prošlo je dve godine a ja nisam ostala trudna. Pomalo oÄajna u dogovoru sa suprugom, rešili smo da probamo vantelesnu oplodnju. Ni ona nije uspela. Još jedan udarac, jedno muÄno iskustvo koje je ostavilo dosta bola i viška kilograma zbog hormonske terapije.
Išli smo na još dve insemenacije, ni one nisu urodile plodom. Nismo hteli da odustanemo, nadala sam se da Ä‡u ostati u drugom stanju. Napokon ponovo sam ostala trudna posle tri godine i to blizanci. Mojoj sreÄ‡i nije bilo kraja. Shvatila sam to kao nagradu za sve sto sam prošla do tad i sa nestrpljenjem oÄekivala svoja dva sina.
Prerano je svemu došao kraj. Jedan plod je bio nepravilno razvijen a pošto su bili jednojajÄani blizanci, ostala sam bez obojice. I sad kad pomislim na to krenu mi suze.
Ubrzo je usledila još jedna trudnoÄ‡a, koja se kao i prethodne završila spontanim pobaÄajem. Nisam videla izlaz iz te situacije, sve što sam gradila, u šta sam verovala i Å¾elela, srušilo se.
U svemu sam videla problem i tamu, Å¾elela sam da nestanem i zaboravim sve. Moji najbliÅ¾i mi to nisu dozvolili, hvala im za to. Pronašla sam smisao Å¾ivota u drugim stvarima, ispunjavale su me i okupirale sitnice.
I kao što posle kiše doÄ‘e Sunce i meni je krenulo bolje... Ponovo sam ostala trudna, i to sam saznala u desetoj nedelji. Sve je bilo ok. Aprila sam uradila aminocintezu, rekli su mi da je deÄak i da ga oÄekujemo 22-28. avgusta.
Ali, iznenaÄ‘enjima nikad kraja. 13. maja dobila sam poroÄ‘ajne bolove (u 26. nedelji trudnoÄ‡e - 6. mesec). Uz dosta komplikacija, porodila sam se 14. maja, dobila sam sina, bio je teÅ¾ak 730 g, dug 32 cm.
Bila sam sreÄ‡na i zabrinuta. Odmah je prebaÄen u deÄiju bolnicu u Novom Sadu, gde sam mu se i ja pridruÅ¾ila. Proveli smo tamo tri meseca. Prošli smo kroz dosta teških trenutaka, mnogo komplikacija, dve operacije...
Avgusta smo došli kuÄ‡i. Bitka je okonÄana u našu korist. Nikola je dobro, smeje se i uÅ¾iva u svom domu, sa svojom porodicom; svima je centar sveta i sve se vrti oko njega. Dobro napreduje, lepo se pravilno razvija i raste, uz fizikalni tretman koji su mu preporuÄili dostiÄ‡iÄ‡e svoje vršnjake, a nama Ä‡e uz njega ruÅ¾ne stvari ostati uspomene.
Njegov osmeh leÄi sve rane, a osmeh uliva nadu, a ruke neÅ¾no miluju. On je sad naš Å¾ivot.
PresreÄ‡ni smo što se naša Å¾elja ispunila. Imamo dete, naš san se ostvario. Posle mnogo teških udaraca, uÅ¾ivamo u svakom trenutku i nadamo se što skorijem proširenju porodice. Nisam i neÄ‡u odustati od toga, uprkos svemu što mi se desilo idem dalje, Å¾elim i drugo i treÄ‡e dete.
Jer kao što sam rekla na poÄetku, BAJKE IMAJU SREÄ†AN KRAJ!