Bebe roÄ‘ene pre 37. nedelje trudnoće smatraju se za nedonošÄad. Zbog prevremenog dolaska na svet i kraćeg vremena provedenog u stomaku majke, ovim bebama je oduzeto vreme potrebno za rast i pripremu za samostalan život izvan materice; zato im je potrebna specijalna nega. Samim tim što je veća razlika koja nedostaje do termina, to je bebi teže da se adaptira na nove uslove života. Smatra se da su bebe roÄ‘ene nakon 24. nedelje trudnoće dovoljno razvijene i da mogu preživeti uz intenzivnu lekarsku pomoć i negu. Težina i veličina bebe, takoÄ‘e igraju važnu ulogu kod nedonošÄadi, jer veće bebe imaju veću šansu da prežive i da se oporave. Dok su bebe roÄ‘ene u terminu uglavnom teške preko 2.5 kg, težina prevremeno roÄ‘enih beba kreće se izmeÄ‘u 500 grama i 2.5 kg. Prema tome, osnovne probleme kod nedonesenosti predstavljaju mala telesna težina i nerazvijenost organa, pre svega organa za disanje, varenje, nervnog sistema, kardiovaskularnog... Prevremeno roÄ‘ene bebe nakon roÄ‘enja moraju provesti duže vreme u bolnici, prvo u intenzivnoj nezi, a zatim na neonatološkom odeljenju. Dužina bebinog boravka u bolnici, kao i da li će preživeti, zavisi od nedelje roÄ‘enja, stepena razvijenosti organa, težine, otpornosti same bebe, prisutnosti bolesti ili defekta, i mnogih drugih faktora. Važno je znati da većina prevremeno roÄ‘enih beba ostane u životu, i nastavi rast i razvoj sa malim posledicama ili bez njih.
Beba roÄ‘ena mnogo pre termina, verovatno neće biti u stanju da samostalno diše i zato će je lekari priključiti na aparat za veštačko disanje, dok će se u lakšim slučajevima samo davati dodatna količina kiseonika. Prevremeno roÄ‘ene bebe nemaju dovoljno masnog tkiva u organizmu da bi održale normalnu telesnu temperaturu i zbog toga je neophodno da se drže u inkubatoru koji, pored toga što obezbeÄ‘uje dovoljno toplote za bebu, održava nivo vlažnosti vazduha da bi beba lakše disala, izoluje bebu i samim tim smanjuje opasnost od infekcija i preteranog gubitka tečnosti. Prevremeno roÄ‘ene bebe imaju i specijalne nutritivne potrebe, jer moraju da rastu i da se razvijaju brže od normalno roÄ‘enih beba, i njihov sistem za varenje u većini slučajeva nije dovoljno razvijen. Veoma male i slabo razvijene bebe mogu se hraniti preko sonde, jer ne mogu da sisaju niti gutaju hranu, a uvek je najbolje majčino mleko. U toku boravka u bolnici bebe se podvrgavaju nizu medicinskih procedura u cilju praćenja stanja. Zbog nerazvijenosti nervnog sistema i mogućih moždanih krvarenja radi se ultrazvuk mozga, očni pregledi zbog pojave retinopatije nedonesenosti, ultrazvuk srca zbog nezatvaranja duktusa i drugih srčanih mana, ultrazvuk stomaka i analiza stolice zbog pojave nekrotizirajućeg enterokolitisa, analize krvi zbog infekcije i sepse, pregled likvora zbog meningitisa.

Kada bebe idu kući?
U zavisnosti od nedelje poroÄ‘aja, težine i razvoje organa, kao i opšteg stanja bebe, neke bebe provode duži period u bolnici, a neke kraći. Bebe se u bolnici zadržavaju dok njihovi organi ne postanu sposobni da sami funkcionišu i dokle god postoji opasnost od komplikacija i bolesti koje su opasne po život bebe. ÄŒesto se dešava da se bebe zadržavaju u bolnici do perioda kada bi bio normalan termin poroÄ‘aja, tj. do oko 40. nedelje starosti, što znači da će beba koja se rodila u 27. nedelji provesti oko tri meseca u bolnici. Da bi se pustila kući, beba mora da bude zadovoljavajuće težine, da samostalno diše i jede, da su sve moguće pojave i bolesti izlečene ili dovedene na neškodljivi nivo, i da su opasnosti od većih poremećaja otklonjene. Nakon odlaska kući, prevremeno roÄ‘ene bebe mogu imati mnogo češÄ‡e i detaljnije lekarske kontrole, od normalno roÄ‘enih beba, da bi se pratilo njihovo napredovanje.

 

 

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."