|
Povrće - hrana i lek Lekovita svojstva povrća koje koristimo svakodnevno u našoj ishrani Visok procenat složenih ugljenih hidrata svrstava povrće u energetski visoko kvalitetnu hranu, a enzimi, vitamini, minerali i belanÄevine od povrća Äine graditelja ćelija odgovornog za obnovu organizma.
Povrće ima izuzetno lekovito dejstvo i veoma je važno da se svakodnevno konzumira. Najbolje ga je uzimati u sirovom stanju, u obliku salata, ceÄ‘enih ili kašastih sokova, zatim blago obareno u što manjoj koliÄini vode i kuvano, ali tako da se zadrže svi hranljivi sastojci.
Povrće se dobro kombinuje sa svom ostalom hranom (žitaricama, belanÄevinama, mastima...) osim sa voćem, pa je poželjno da se prilikom pripremanja jela, posebno sokova, voće i povrće ne mešaju. Izuzetak su paradajz i krastavac, zbog izuzetno visokog sadržaja vode, pa se mogu uzimati i sa voćem.
Paradajz je stigao u Evropu tek nakon otkrića Amerike. Spada meÄ‘u biološki najvrednije povrtne biljke. Ima izuzetno visok procenat vode, zatim vitamina i minerala, posebno vitamina C (kao limun i pomorandža) i karotina koji stvara vitamin A, kao i vitamina B, E, K, PP. Bogat je mineralima i u svom sastavu ima kalijum (250-300 mg), natrijum, magnezijum, kalcijum i gvožđe. Poznat je po maloj kaloriÄnoj vrednosti, može se uzimati u svako doba i kombinovati sa svakom hranom.
Lekovita svojstva paradajza: jaÄa otpornost i imunitet organizma, protiv kašlja i plućnih bolesti, bolesti mokraćnih organa, snižava visok krvni pritisak, dobar je za poboljšanje probave, leÄi dijabetes, bolesti jetre, reume, pomaže izbacivanju teÄnosti iz organizma.
Paradajz u Evropi daje plodove iskljuÄivo leti, dok se u ÄŒileu i Ekvadoru, zahvaljujući tropskoj klimi, plodovi beru tokom Äitave godine. MeÄ‘utim, zbog visoke koncentracije kiseline u plodu, paradajz je biljka koja je najpogodnija za konzerviranje. Ovo je biljka koja se najviše koristi kada je spremanje zimnice u pitanju, a lekovita svojstva likopena su veća u kuvanom paradajzu.
Krastavac je korišÄ‡en još pre 5000 godina na Himalajima. Izuzetno je bogat vitaminima i mineralima (oko 400 mg), naroÄito sadrži kalijum (141 mg), zatim, kalcijum, fosfor, natrijum, jod, mangan i gvožđe. Ima izuzetno visok sastav vode (95 %) i zbog toga krastavac spada u hranu najmanje energetske vrednosti, ali je zbog minerala i vitamina izuzetno lekovit.
Lekovita svojstva krastavca: koristi se protiv bolesti želuca i creva, upala kože, kožnog osipa, ujeda insekata, za proÄišÄ‡avanje krvi, bolji rad bubrega i leÄenje mokraćnih organa, Äireva i hemoroida. Posebno se koristi u kozmetici, za ulepšavanje i osvežavanje kože lica.
Po nekom automatizmu, mnogi misle da su mladi krastavci bolji za jelo od zrelih, kao što je sluÄaj s većinom povrtarskih kultura. S krastavcem nije tako. Nedozreli krastavci su teže probavljivi od zrelih, izazivaju nadimanje i stvaranje gasova u crevima, pa ako se još i osole i ako se Äovek posle toga napije vode, može doći do grÄeva u crevima i zatvora. Otuda i mišljenje da je krastavac u principu škodljiv. MeÄ‘utim, on je najbolji za jelo u stadijumu zrenja, kad zelena boja kore poÄne da prelazi u bledožutu. Tada ga je najbolje uzimati bez ikakvih dodataka (soli, sirćeta, ulja), oljuštiti ga i jesti sirovog. Kome ne prija u takvom obliku, koristan je i kao salata. Jednostavno se oguli, naseÄe na tanke kolutove ili kockice, pomeša s kiselim mlekom ili jogurtom, i po ukusu doda sitno seckani peršun, miroÄ‘ija i beli luk.
Kupus je izuzetno znaÄajna namirnica u ishrani na našem podneblju. Bere se od maja do novembra. Gaji se kao beli i kao crveni kupus, koji je kvalitetniji. Izuzetno je bogat mineralima (800 mg), posebno sadrži kalijum (266 mg) i kalcijum, zatim gvožđe, magnezijum, sumpor, bakar i fosfor), bogat je i vitaminima, naroÄito vitaminom C, kojeg ima isto koliko ga sadrže limun i pomorandža, kao i vitaminom U, vitaminom B, vitaminom B1, vitaminom B6, vitaminom B12, provitaminom A.
U ishrani ga je najbolje koristiti u sirovom ili ukiseljenom stanju, jer kuvanjem gubi svoja najvrednija svojstva. Štetan je ako se prži ili dinsta na masti ili ulju.
Lekovita svojstva kupusa: leÄi Äir na želucu (procediti i piti sok), kao i Äir na dvanaestopalaÄnom crevu. SpreÄava skorbut, leÄi hroniÄni zatvor, jaÄa odbrambeni mehanizam organizma, leÄi reumu, malokrvnost, plućne bolesti, artritis, proširene vene, deluje antiseptiÄno. Posebno su delotvorne obloge od zagrejanih listova kupusa protiv glavobolje, išijasa, rana, Äireva, upala, opekotina, reume, uboda insekata. Raso se koristi kao lek za zastareli kašalj, kao preventiva za manjak kiseline u želucu, kao i za jaÄanje sluha.
Vekovnim gajenjem kupusa u Futoškom ataru, formira se jedna sortna populacija koja se po svojim kvalitetnim osobinama izdvaja od drugih i samim tim odreÄ‘uje svoj izvorni naziv FUTOŠKI KUPUS.
Kupus za ostavljanje treba da bude Ävrst, a glavice srednje veliÄine. Najbolji je šumadijski ili horgoški kupus. Kupus se oÄisti od spoljnjih listova, zareže koren, pa stavlja u bure tako da koren bude dole kako je kupus rastao. Tako nareÄ‘ano bure naliti hladnom vodom, najbolje izvorskom ili bunarskom. Na kraju u vodi rastvoriti 3 kg soli na 100 kg kupusa i preliti. Ako neko voli slanije može dodati još 1 kg soli ali je 3 kilograma sasvim dovoljno.
Paprika je stigla u Evropu iz Južne Amerike, a zbog svojih izuzetnih svojstava poznata je i kao hrana i kao lek, a koristi se i kao zaÄin. Crvena paprika je bogatija hranljivim sastojcima od zelene paprike. Pored visokog sastava minerala (700 mg) i vitamina, bogata je ugljenim hidratima (8%), belanÄevinama i mastima.
Najvažniji sastojak paprike jeste vitamin C (do 400 mg), koga ima dva puta više nego u limunu i pomorandži i nalazi se u vrhu po sadržaju vitamina C, odmah iza namirnica kao što su šipak, borovnica i peršun. Od vitamina znaÄajni su vitamin B1, vitamin B2 i provitamin A. Bogata je kalcijumom, fosforom, gvožđem, kalijumom (212 mg).
Lekovita svojstva paprike: protiv ateroskleroze, upale grla i raznih upala kože, opadanja kose, groznice, poboljšava probavu, širi kapilare, otvara apetit i otklanja mamurluk.
Hemijski sastav paprike obuhvata sadržaj svih sastojaka ovog povrća, kao i njihovih proizvoda, ukjuÄujući i vodu. ProseÄan sastav vode u paprici je dosta visok, približno 89 %. Od ugljenih hidrata najviše sadrži šećera iz grupe monosaharida i disaharida. Od monosaharida 90-98 % otpada na glukozu, a ostatak na fruktozu i saharozu. KoliÄina eteriÄnih ulja u semenu paprike zavisi od koliÄine prisutnog alkaloida kapsaicina. Kapsaicin je specifiÄna materija i sastavni deo eteriÄnih ulja roda Capsicum, a daje ljutinu plodovima paprike. Prema koliÄini kapsaicina, koja je obrnuto proporcionalna veliÄini ploda, sprovedena je klasifikacija na slatke i ljute sorte paprike. Kapsaicin ima lekovito delovanje jer deluje antiseptiÄki, a u digestivnom traktu spreÄava razvoj bakterija truljenja i poboljšava varenje hrane draženjem sluzokože creva. Povećava i nivo histamina u krvi, koji Äini glavni odbrambeni sistem ljudskog organizma na reumatska oboljenja.
Šargarepa spada u najlekovitije povrće, praktiÄno predstavlja pravu malu prirodnu apoteku. Najvredniji sastojak šargarepe jeste karotin, koji stvara provitamin A - sadrži ga najviše od sveg povrća. Pored karotina, bogata je mineralima i vitaminima, a u svom sastavu ima eteriÄna ulja, belanÄevine, celulozu, skrob i šećer, jabuÄnu kiselinu i panteonsku kiselinu, pektinom, sluz, fitosterinom, glutaminom, galaktanom, inozitolom, pentozanom, kalijum i ostale mineralime. Od vitamina su najviše zastupljeni vitamini B grupe, vitamini D grupe, vitamini PP grupe, vitamini E grupe i vitamini H grupe.
Lekovita svojstva šargarepe: redovnim uzimanjem šargarepe može se spreÄiti pojava mnogih oboljenja i da se njom leÄi preko trideset bolesti. Sadrži osnovne sastojke potrebne za rast, razvoj i jaÄanje organizma, Äuva i poboljšava vid, spreÄava anemiju, gorušicu, otekline od vodene bolesti, poboljšava varenje, olakšava izluÄivanje mokraće, spreÄava opadanje kose, njom se leÄi šećerna bolest, reuma, giht, upala krajnika, bolesti disajnih organa, rane i opekotine, proÄišÄ‡ava krv i odstranjuje otrovne materije iz organizma, u kombinaciji sa cveklom pomaže za leÄenje karcinoma u poÄetnim fazama, otklanja umor od umnog rada, može bitno pojaÄati koncentraciju.
Da bi se saÄuvali svi hranljivi sastojci ne treba je guliti, već je dobro oprati Äetkicom za povrće. Interesantno je da sada postoje šargarepe raznih boja: narandžaste, bele, žute, crvene, ljubiÄaste... RazliÄite boje sadrže i razliÄite antioksidante. NajÄešÄ‡e se koristi koren, a mogu se koristiti i listovi, ali kuvani.
Peršun se koristi kao lekovita biljka u narodnoj medicini, a kao zaÄin i hrana, jer se upotrebljava i koren i lišÄ‡e. Izuzetno bogatstvo mineralima i vitaminima svrstava ga u najlekovitije biljke. Po sadržaju vitamina C daleko premašuje limun i pomorandžu - u 100 g peršunovog lista ima 166 mg vitamina C. Sadrži puno i provitamina A i grupu B vitamina, Äak i B12 vitamina. Od minerala, kojih u 100 g lista ima 1630 mg, najviše sadrži kalijum (1000 mg), gvožđe (8 mg), kalcijum (245 mg), fosfor (128 mg), magnezijum, mangan i bakar.
Lekovita svojstva peršuna: koristi se za poboljšanje cirkulacije, za probleme mokraćnih kanala (Äaj), za umirenje nerava, za otklanjanje naduvenosti, za ublažavanje bolova, za proÄišÄ‡avanje krvi, a pomaže stvaranje crvenih krvnih zrnaca, blagotvoran je za otklanjanje groznice, upala oÄiju, bolesti bubrega, sunÄanih i jetrenih mrlja na koži, za ubode i ujede insekata i srÄane tegobe.
Još su stari Egipćani koristili divlji peršun kao sredstvo za leÄenje bolesti bubrega i mokraćnih puteva. Jer plod i ulje deluju diuretiÄno, pomažu u izluÄivanju soli iz organizma. TakoÄ‘e pomaže kod upale prostate, pri otežanom mokrenju, ali i u sluÄajevima oticanja nogu, reumatizma, artritisa, gihta i gojaznosti.
Cvekla je biljka poznata i kao antikarcinom, antioksidant, laksativ. Blagotvorno deluje kod bolesti jetre, bolesti pluća, bolesti kože, ÄišÄ‡enja organizma, groznice, jetrenih komplikacija, konstipacije, karcinoma, prehlade, posledica pušenja, regenerator stanica, trovanje nikotinom, tumora, zatvora i drugih zdravstvenih promena. Zdravija je tamnije crvena cvekla i ona koja je duguljastog oblika. Nakon dugotrajnog uzimanja cvekle u većim koliÄinama mogu se javiti odreÄ‘eni zdravstveni problemi kao što su težina u želucu i poremećaji varenja. Treba znati da prilikom upotrebe cvekle mokraća i stolica dobijaju crvenkastu boju što je sasvim normalna pojava.
Cvekla vodi poreklo sa obala Sredozemnog mora. Smatra se da je jedna od najkorisnijih i najlekovitijih namirnica. Izuzetno je bogata belanÄevinama, ugljenim hidratima i mastima, a u sebi sadrži skoro sve minerale: kalijum (336 mg), kalcijum, natrijum (86 mg), magnezijum, betain, betanin, fosfor, gvožđe, bakar, mangan, brom, sumpor, jod... i vitamine B1, B2, BI2, C i P.
Lekovita svojstva cvekle: osnov lekovitosti ove biljke jesu betanin i betain, koji su odgovorni za ubrzavanje razmene materija, održavanje krvnih sudova, regulisanje krvnog pritiska, smanjenje holesterola, podsticanje rada jetre. Zbog svog sastava cvekla deluje antikancerogeno, blagotvorna je takoÄ‘e za spreÄavanje tumora i leukemije, ateroskleroze, leÄi grip, nizak krvni pritisak, snižava holesterol, utiÄe na nerve i mozak, proÄišÄ‡ava krv i deluje na stvaranje crvenih krvnih zrnaca, a njenom upotrebom se usporava starenje, i odliÄna je kao zaštita od radioaktivnosti i zraÄenja.
Cvekla je najzdravija kad se uzima kao sok. Od 1 kg cvekle dobije se 700 g soka. Veoma je ukusan kada se sa njim iskombinuje šargarepa, celer, peršun i limun. Sok od cvekle regeneriše jetru i spreÄava starenje organizma. Još u ranoj medicini cvekla predstavlja lek za krv, taÄnije leÄenje malokrvnosti, mada ima lekovito dejstvo na niz drugih oboljenja. Cvekla uspešno reguliše krvni pritisak. Sok od cvekle koristan je antipiretik, jer snižava visoku telesnu temperaturu. Seme cvekle koristi se za terapijsko leÄenje tumora genitalija i creva.
Celer se koristio još u starom Egiptu. Danas je poznat kao hrana, zaÄin i lek. Koristi se i koren i list. Veoma je bogat jer sadrži limonen, eteriÄna ulja, masna ulja, kao i apin, asparagin, kolin, tirozin, pentosan, šećer i masti. Pored toga, sadrži i belanÄevine, ugljene hidrate, celulozu, kalcijum, natrijum (77 mg), kalijum (321 mg), fosfor (80 mg).
Lekovita svojstva celera: koristi se kao lek za astmu, nerve, mokraćne puteve, katar pluća, bubrege, reumu i giht. SpreÄava probavne smetnje, pospešuje razmenu materija, poboljšava apetit, jaÄa želudac, reguliše varenje, koristi se i kao diuretik (Äaj). U narodnoj medicini celer se najÄešÄ‡e upotrebljava za ÄišÄ‡enje organizma (posebno krvi), jaÄanje nerava i kao lek za bolesti bešike jer podstiÄe izluÄivanje mokraće. Celer takoÄ‘e proÄišÄ‡ava jetru, snižava šećer i krvni pritisak.
Crni luk je poreklom iz Azije, a rasprostranjen je po Äitavom svetu. Pored vitamina i minerala, izuzetno je bogat ugljenim hidratima (9.6 g). Od mineralnih soli najviše sadrži kalijum (175 mg) i sumpor, a od vitamina B1, B2, C, E, H, K, P, karotina (provitamin A). Pored toga, sadrži glikozid, eteriÄna ulja, u njemu se nalaze biljni hormoni sliÄni insulinu i bakterostatici.
Lekovita svojstva crnog luka: snižava visok krvni pritisak, jaÄa srce, reguliše šećer u krvi, otklanja nervozu i nesanicu, olakšava iskašljavanje, pomaže kod varenja, lek je za upalu krajnika i promuklost, spreÄava zgrušavanje krvi, opadanje kose, snižava visoku temperaturu, deluje kao diuretik.
Sok za premaze ili za pravljenje obloga od crnog luka povoljno deluje protiv Äireva, bubuljica, otvorenih rana (posekotine i ogrebotine), upala zanoktica, lišajeva, bradavica, gljiviÄnih infekcija kože i raznih kožnih bolesti, kao i kod uboda ili ujeda insekata. Na osnovu nauÄnih ispitivanja i navedenih osobina, može se se slobodno reći da je crni luk veoma lekovita biljka. Crni luk povoljno deluje na kožu, organe za disanje, nerve, stomak, creva, krvne sudove i imuni sistem. Beli luk potiÄe iz centralne Azije. Za Stare Egipćane je beli luk sveta biljka, za Kineze je izuzetno lekovita biljka, a Persijanci su ga preporuÄivali kao lek za poboljšanje cirkulacije. Bogat mineralima (kalcijum, sumpor, fosfor, gvožđe), ugljenim hidratima (27.5 g), u sebi sadrži sumporna eteriÄna ulja, alicin, azotne materije, alin, fermente i vitamine što sve doprinosi popularnom nazivu "prirodni antibiotik".
Lekovita svojstva belog luka: leÄi visok krvni pritisak, koristi se za razlaganje masnoće u krvi, leÄi aterosklerozu, šećernu bolest, srÄana oboljenja, reume, glavobolje, neuroze, umor, bronhitis, veliki kašalj, astmu, tuberkolozu, tifus, koleru, besnilo, pomaže za leÄenje groznice i malarije, za izbacivanje toksina iz organizma, ÄišÄ‡enje creva i leÄenje crevnih glista, kao i za poboljšanje cirkulacije. Beli luk se vekovima koristi u narodnoj medicini, kojoj su njegovi blagotvorni uÄinci na zdravlje dobro poznati. Deluje protiv mikroba, u prevenciji visokog pritiska i srÄanih oboljenja, pomaže normalizaciji crevne flore, ima antikancerogena svojstva.
Rotkva je poreklom iz Azije i jedna je od najstarijih kultivisanih biljaka u svetu. Nalazi se i na crtežima grobnica starih Egipćana, koji su smatrali da je rotkva Äudotvorna i lekovita biljka. Veoma je rasprostranjena i koristi se kao salata, zaÄin ili lek. Gaji se kao bela rotkva i crna rotkva. Nema neke posebne prehrambene vrednosti, ali ima znaÄajna gurmanska i lekovita svojstva. Ljuto - gorkog je ukusa, što uslovljava gorušiÄavo ulje. Pored toga, sadrži i natrijum, kalijum, magnezijum, vitamine, nigrosin, rafanol, sumporne heterozide, gorke i ljute materije. Najbolje je uzimati sok od rotkve ili je sitno narendati kao salatu.
Lekovita svojstva rotkve: blagotvorno deluje na probavne organe, pojaÄava luÄenje u želucu, otvara apetit, okrepljuje, podstiÄe rad disajnih organa i bronhija, leÄi oboljenje žuÄi i žuÄne puteve, koristi se protiv pojave peska i kamenca u žuÄi, bolesti bubrega, kod smanjene funkcije jetre, za izbacivanje kamena iz mokraćnog mehura, leÄi katar creva, proliv, skorbut, reumu, išijas, promuklost, kašalj, gliste, opadanje kose, koristi se za ÄišÄ‡enje rana i kao diuretik.
Krompir je poreklom iz Perua i ÄŒilea; rasprostranjen je u celom svetu, a najviše se gaji u Evropi. Po svojoj bioenergetskoj vrednosti spada u najhranljivije namirnice. Bogatstvo krompira su ugljeni hidrati (19 g), posebno sadrži skrob, belanÄevine, masti, vitamine (C, B1, B2) i minerale, a naroÄito kalijum (523 mg).
Lekovita svojstva krompira: spreÄava skorbut, ublažava bolove od katara želuca, leÄi Äir na želucu i Äir na dvanaestopalaÄnom crevu, leÄi žuljeve, odstranjuje glavobolju i visoku temperaturu, višak želudaÄne kiseline, podstiÄe rad srca, pomaže kod akutnog artritisa, reume, bronhitisa, promrzlina, opekotina, ekcema, deluje kao diuretik.
Krompir u sebi sadrži 78 % vode, ugljene hidrate, proteine masti, mineralne soli kalijuma, fosfor, gvožđe, kalcijum, natrijum, magnezijum, mangan, bakar, sumpor, vitamine B1, B2, B6 i C, pantotensku kiselinu, folnu kiselinu. Vitamin C kojeg ima u krompiru opada tokom vremena, posle šest meseci praktiÄno ga nema. Osim za jelo krompir se koristi i kao lek, kao sok protiv gastritisa, Äira, kolitisa, narendana pulpa kao oblog za ublažavanje upala kože.
Pasulj je poreklom iz Amerike. Ima izuzetnu biološku i kaloriÄnu vrednost. Ugljeni hidrati (52 %), belanÄevine (26 %) i masti (2.1 %) sadrži i važne aminokiseline, lecitin, pektin, kalijum, kalcijum, fosfor, gvožđe. 100 g pasulja ima 143 kalorije. Pasulj je težak za varenje, pa ga treba preko noći potopiti i prvu vodu kad prokuva procediti, pa tek onda kuvati. Može mu se dodati nekoliko listića sveže ili sušene nane, umesto uobiÄajene soda bikarbone koja uništava vitamine i minerale. Osobama koje imaju želudaÄne ili sliÄne probleme preporuÄuje se uzimanje pasulja pasiranog kao pire od pasulja, u obliku supe ili kaše.
Lekovita svojstva pasulja: pomaže kod leÄenja šećerne bolesti, upale bubrega, upale mokraćnih kanala, bolesti uha, glavobolje, Äireva, krvarenja iz nosa, besnila i svraba.
Na osnovu navedenih podataka, može se videti da je pasulj veoma korisna namirnica i dobar prirodni lek za prevenciju i leÄenje mnogih bolesti. Zbog toga pasulj treba koristiti u ishrani, a i mnogo je zdraviji od mesa i mesnih preraÄ‘evina.
Ren je bogat vitaminom C (više od 100 miligrama u 100 grama svežeg korena), a tu su i glikozid, morozin, sinigrin, glutamin, glukoza, kalijum, kiseli sulfat, kao i eteriÄna ulja koja mu daju ljutinu.
Lekovita svojstva rena: preporuÄuje se za ÄišÄ‡enje krvi, izbacivanje kamena i peska iz bubrega, za znojenje i izbacivanje mokraće. U narodu se koristi kao lek protiv bolesti pluća, reume, gihta, kijavice, za izbacivanje sekreta iz disajnih puteva, protiv skoruba. Dragocen je i kao stimulator organa za varenje, izaziva pojaÄanu sekreciju želudaÄnih i crevnih žlezda, kao i žuÄi i pankreasa. Pomaže kod uništavanja koli-bacila. Ren je istovremeno moćan i kao hrana i kao medicinska biljka. Deluje protiv bakterija i parazita, ima antibiotska svojstva, koristi se kao sredstvo za ÄišÄ‡enje organizma, a ima i antikancerogena svojstva.
Kukuruz (Zea mays L.) potiÄe verovatno iz Meksika, ne raste kao samonikla biljka, što bi trebalo da znaÄi da je uzgajan i pre 4500 godina pre nove ere. Iako je u Evropu stigao posle Kolumbovih otkrića, poÄeo je da se seje tek stotinak godina kasnije (u našoj zemlji još kasnije, poÄetkom 17. veka). Danas je po prinosima prva žitarica sveta. Sasvim pogrešno kukuruz se danas više koristi u stoÄnoj ishrani i kao industrijska biljka, umesto kao osnovna ljudska namirnica. Zrno kukuruza je bogato vrednim biološkim sastojcima, naroÄito ugljenim hidratima, dakle skrobom, belanÄevinama i šećerom. U biljnom ulju koje se dobija od kukuruznih klica ima linolenske kiseline, fitosterina, vitamina E, fitohormona i spada u najkvalitetnija dijetalna ulja. I grožđani šećer se dobija iz kukuruza, taÄnije od kukuruznog skroba. Lekovita svojstva kukuruza: odstranjuje kamenac iz bubrega, pomaže kod oboljenja krvnih sudova, visokog pritiska, dijabetesa, bolesti srÄanog mišića, mokraćnih puteva, rahitisa, kašlja, bolova u kiÄmi, arterioskleroze, krvarenja, katara pluća, upala. U narodnoj medicini je naroÄito cenjena kukuruzna svila. Verovatno što u sebi sadrži hlorofila, fosforne kiseline, vitamina K, saponizida, tanina, šećera, eteriÄnog ulja, enzime, silicilne kiseline, kalijeve i kalcijumove soli, masnog ulja i drugo.
|
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba