Sigurnosni pojasevi i vazdušni jastuci
Sigurnosni pojasevi obezbeÄ‘uju osnovnu zaštitu svih putnika u vozilu i svaki putnik u vozilu mora uvek biti pravilno vezan sigurnosnim pojasom. Deca moraju uvek biti osigurana sigurnosnim sistemom za decu koji je prikladan njihovom uzrastu i veliÄini. Vazdušni jastuci (air bags) su napravljeni da rade sa sigurnosnim pojasevima i budu im dopuna, i nisu njihova zamena. Oni su veoma efikasni u smanjivanju rizika od povreda glave i grudi zato što spreÄavaju njihov kontakt sa unutrašnjošÄ‡u vozila. Da bi bili efikasni, vazdušni jastuci se moraju naduvati velikom brzinom. Njihovo naglo naduvavanje ih Äini potencijalnim izvorom ozbiljnih povreda ako su putnici suviše blizu njih, ili ako se neki predmet ili deo tela nalazi izmeÄ‘u putnika i vazdušnog jastuka u trenutku naduvavanja. Mere opreza kod sigurnosnih pojasevaSvaki proizvoÄ‘aÄ vozila preporuÄuje ispravno vezivanje vozaÄa i svih putnika sigurnosnim pojasevima. U suprotnom, povećava se mogućnost ozbiljnih povreda u nesrećama. Sigurnosni pojasevi u vozilima namenjeni su odraslim osobama, koje su dovoljno velike da ih propisno koriste. Što se tiÄe dece, oni moraju da koriste prikladni sigurnosni sistem vezivanja deteta u vozilu, sve dok dete ne bude dovoljno veliko za ispravno vezivanje sigurnosnog pojasa samog vozila. Ukoliko je dete preveliko za deÄje sedište, ono treba da bude na zadnjem sedištu, i vezano pojasom. Prema statistici nesreća, dete je sigurnije kad je pravilno vezano na zadnjem sedištu, nego na prednjem. Ako vozilo poseduje vazdušni jastuk na suvozaÄevom mestu, a dete iz odreÄ‘enih razloga mora da sedi tamo, veoma je važno ispravno korišÄ‡enje sigurnosnog pojasa. U sluÄaju nesreće, uz nepravilno vezan sigurnosni pojas, silina naduvavanja vazdušnog jastuka može detetu naneti ozbiljne povrede. Ne sme se dozvoliti deci stajanje ili kleÄanje na bilo kom sedištu. Dete koje nije vezano može se ozbiljno povrediti pri naglom koÄenju ili sudaru. TakoÄ‘e, deca ne smeju da sede roditeljima u krilu za vreme vožnje. Držanje deteta u rukama ne obezbeÄ‘uje adekvatnu zaštitu. Što se tiÄe trudnica, preporuÄuje se korišÄ‡enje sigurnosnog pojasa. Zavisno od stanja, poželjno je posavetovati se sa lekarom u vezi sa posebnim preporukama. Donji deo pojasa trebalo bi vezati što niže, a ne preko struka. Situacija kod povreÄ‘enih osoba je sliÄna, tj. i njima se preporuÄuje vezivanje sigurnosnim pojasom, ali u zavisnosti od specifiÄnosti povrede, trebalo bi ipak konsultovati lekara. Sigurnosnim pojasom treba se vezati uvek kad je vozilo u pokretu. U suprotnom, rizik od smrti ili ozbiljnih povreda pri naglom koÄenju uli sudaru je vrlo velik. Pri korišÄ‡enju sigurnosnog pojasa, treba obratiti pažnju na više elemenata. Kao osnovno, jedan pojas sme da koristi istovremeno samo jedna osoba, Äak i kada su u pitanju deca. Ne treba spuštati previše naslon sedišta. Sigurnosni pojasevi su najefikasniji kada su sedišta u uspravnom položaju. Ako je sedište spušteno, trbušni deo pojasa može pasti preko bokova i preneti pritisak na abdomen. TakoÄ‘e, vrat može doći u dodir sa ramenim delom pojasa. U sluÄaju frontalnog sudara, što je sedište više spušteno, veći je rizik od smrti ili ozbiljnih povreda. Treba paziti da ne doÄ‘e do oštećenja pojasa ili metalnih delova, kao i da se pojas ne zaglavi ili priklješti izmeÄ‘u sedišta ili vrata automobila. Trebalo bi i povremeno proveriti stanje celog sistema sigurnosnog pojasa, pogotovo obratiti pažnju na zareze, oštećenja i Ävrstinu pojasa. Oštećeni delovi se moraju što pre zameniti, ali najbolje da sami ne rastavljate i modifikujete sistem sigurnosnog pojasa. Pojasevi treba da uvek budu Äisti i suvi. Ako ih treba oÄistiti, upotrebljavaju se blagi sapun i mlaka voda. Nikako ne koristiti hlor, boje ili abrazivna sredstva za ÄišÄ‡enje, s obzirom da oni mogu znatno oslabiti pojaseve. Ako je sistem sigurnosnog pojasa korišÄ‡en u sudaru (ukljuÄujući kopÄe), oštećeni deo obavezno treba da se zameni. PreporuÄuje se zamena celog sistema, Äak i kada oštećenja nisu vidljiva. Vezivanje prednjih i zadnjih sigurnosnih pojasevaNeophodno je ispravno podesiti sedište a leÄ‘a pri sedenju treba da su izravnata sa naslonom. Zatim se izvuÄe sigurnosni pojas i stavi jeziÄak u kopÄu (kao znak da je kopÄa dobro uhvatila jeziÄak, Äuće se 'klik'). Sigurnosni pojas se automatski podešava po dužini prema veliÄini osobe koja je vezana i položaju sedišta. Mehanizam namotavanja pojasa će blokirati pojas u sluÄaju naglog koÄenja ili sudara. Blokada je moguća i u sluÄaju kada se naglo vezana osoba pomeri napred. Umereni pokreti dozvoljavaju slobodu kretanja. Kada se rameni pojas putnika koji sedi pozadi potpuno izvuÄe i zatim Äak i sasvim malo namota, pojas će se blokirati u tom položaju i neće moći da se izvuÄe. Ova karakteristika se koristi za deÄji sigurnosni sistem. Da bi se ponovo oslobodio pojas, treba ga potpuno namotati i onda ga izvući još jednom. Ako se sigurnosni pojas ne može izvući iz kućišta, treba ga Ävrsto povući i pustiti ga. Tako će se pojas ravnomerno izvući iz kućišta. Posle stavljanja jeziÄka u kopÄu, treba proveriti jesu li jeziÄak i kopÄa zakljuÄani i da li je pojas iskrivljen. Ne smeju se ubacivati novÄići, spajalice i sl. u kopÄu, jer to može poremetiti pravilno funkcionisanje sigurnosnog pojasa. Ako sigurnosni pojas ne funkcioniše pravilno, treba što pre kontaktirati servisera vozila, a pojas ne koristiti dok se ne opravi s obzirom da takav ne štiti odraslu osobu i dete od smrti ili ozbiljnih povreda. Trbušni deo sigurnosnog pojasa treba postaviti što bliže bokovima, nikako ne na struk. Zatim se povuÄe rameni deo pojasa na gore, kroz sidrenu tablu, dok se pojas ne uÄvrsti. Previsoko postavljeni trbušni deo pojasa i prelabavo postavljeni rameni deo mogu prouzrokovati ozbiljne povrede. Može da sklizne ispod donjeg dela pojasa u sluÄaju sudara i drugih nepredviÄ‘enih okolnosti. Donji deo pojasa treba držati što više na bokovima. Ne treba stavljati rameni deo pojasa ispod pazuha. Što se tiÄe sigurnosnih pojaseva sa podesivom ramenom kopÄom (gore-dole na B stubu automobila) tu je bitno da se podesi položaj ramene kopÄe prema veliÄini vozaÄa ili suvozaÄa. Da bi se povisio popložaj-kopÄa se gurne na gore, za snižavanje-pritisne se dugme za otpuštanje i gurne se kopÄa na dole. Posle podešavanja, proverava se da li je kopÄa zakljuÄana u svom položaju. Treba se uvek uveriti da je rameni pojas na sredini ramena. Pojas treba da je dalje od Äovekovog vrata, ali tako da ne pada sa ramena. U suprotnom, smanjiće se stepen zaštite u sluÄaju nezgode, što može dovesti do smrti ili ozbiljnih povreda. Za otkopÄavanje pojasa, pritisne se dugme za oslobaÄ‘anje i pusti se pojas da se namota. Ako se pojas ne namotava dobro, treba ga povući nazad i proveriti postoji li kakva prepreka, jer je moguće da je pojas uvijen. Treba pripaziti da ostane ravan dok se namotava na kolut. Zadnji središnji sigurnosni pojasZadnji središnji sigurnosni pojas je pojas sa vezivanjem u tri taÄke i sa dve kopÄe. Obe kopÄe moraju biti ispravno pozicionirane i sigurno uÄvršÄ‡ene da bi ispravno funkcionisale. Treba se uveriti da je prva kopÄa uÄvršÄ‡ena i spremna za korišÄ‡enje središnjeg sigurnosnog pojasa. (Dva jeziÄka imaju razliÄit oblik radi spreÄavanja kopÄanja pojasa na pogrešnom mestu. Jedna kopÄa odgovara jeziÄku s kukastim krajem, dok druga odgovara jeziÄku s zaobljenim krajem. Vezivanje samo jedne kopÄe može izazvati veoma teške ozlede u sluÄaju nezode ili sudara). Treba obratiti pažnju da obe kopÄe budu pravilno locirane i sigurno uÄvršÄ‡ene. Nepravilno spajanje kopÄi i zakaÄki može prouzrokovati ozbiljne povrede u sluÄaju saobraćajne nesreće ili sudara. Pre korišÄ‡enja sigurnosnog pojasa, kopÄe se izvuku i proverava se da pojas nije savijen, a kada pojas nije u upotrebi, kopÄe (mogu da) se sklone, naroÄito ako se preklapa naslon zadnjeg sedišta. Što se tiÄe samog postupka uklanjanja zadnjeg središnjeg sigurnosnog pojasa, treba staviti jeziÄke pojasa u ležište, i proveriti da li su sigurno tamo uÄvršÄ‡eni. ZatezaÄi sigurnosnih pojasevaZatezaÄi sigurnosnih pojaseva vozaÄa i suvozaÄa dizajnirani su tako da se aktiviraju u sluÄaju jakog frontalnog sudara. Kada senzori sistema vazdušnih jastuka oÄitaju jaÄinu frontalnog sudara, zatezaÄi brzo vraćaju prednje pojaseve nazad u kućište. To omogućava Ävrsto zadržavanje putnika na prednjim sedištima. ZatezaÄi se aktiviraju i kada na prednjem sedištu nema putnika, ali postoje i situacije kada zatezaÄi sigurnosnih pojaseva i vazdušni jastuci ne deluju zajedno u svim sudarima. ZatezaÄi sigurnosnih pojaseva uglavnom se sastoje od sledećih komponenti: prednji senzori vazdušnih jastuka, svetlo upozorenja na komandnoj tabli, sistem zatezaÄa sigurnosnih pojaseva i sistem senzora vazdušnog jastuka. ZatezaÄi sigurnih pojaseva su kontrolisani sistemom senzora vazdušnog jastuka, koji je sastavljen od osiguravajućeg senzora i senzora vazdušnog jastuka. Kada se zatezaÄ pojasa aktivira, može da se zaÄuje zvuk delovanja zatezaÄa i pri tome se može osloboditi mala koliÄina netoksiÄnog gasa. Taj gas je neškodljiv i ne ukazuje na pojavu vatre. InaÄe, kada se jednom aktivira zatezaÄ sigurnosnog pojasa, on ostaje blokiran. Nikada ne treba menjati, odstranjivati ili udarati po sistemu zatezaÄa prednjih sigurnosnih pojaseva, senzoru vazdušnih jastuka ili drugim delovima, kao i po elektronskom sistemu žica. Takvi postupci mogu prouzrokovati nepotrebno delovanje zatezaÄa ili onesposobljavanje sistema, što može prouzrokovati povrede. Treba konsultovati servisera ili drugu kvalifikovanu osobu za sledeće radnje (s obzirom da one mogu omesti pravilno funkcionisanje zatezaÄa pojaseva): instalacija elektronskih delova poput mobilnog dvosmernog radija, kasetofona ili CD plejera, popravke na ili blizu prednjeg sistema namotavanja sigurnosnog pojasa, modifikacija sistema amortizera, modifikacija strukture prednjeg kraja, montaža dodatne opreme poput zaštitnih metalnih maski, ralice, vitla, kao i popravke na ili blizu prednjeg blatobrana, strukture prednjeg kraja ili konzole. Sistem svetla upozorenja nadgleda senzore sistema vazdušnih jastuka, senzore prednjih vazdušnih jastuka i vazdušnih zavesa, senzor položaja vozaÄevog sedišta, prekidaÄ kopÄe vozaÄevog sigurnosnog pojasa, prekidaÄ za ruÄno ukljuÄivanje-iskljuÄivanje suvozaÄevog jastuka, svetlo pokazivaÄa ukljuÄenog-iskljuÄenog suvozaÄevog jastuka, zatezaÄe sistema sigurnosnih pojaseva, naduvavanje vazdušnih jastuka, sistem povezanih žica i izvor napajanja. Ako se desi bilo koja od navedenih situacija, to ukazuje na neispravnost sistema vazdušnih jastuka ili zatezaÄa. Trebalo bi kontaktirati servisera u sluÄajevima kada je prekidaÄ paljenja u 'ON' poziciji, a svetlo ostaje iskljuÄeno ili ostaje ukljuÄeno duže od 6 sekundi, kada se svetlo pali tokom vožnje, ako se sigurnosni pojas ne namotava ili se ne može izvući zbog kvara ili aktiviranja zatezaÄa sigurnosnog pojasa, kao i ako je zatezaÄ sigurnosnog pojasa ili mesto oko nega oštećeno. TakoÄ‘e, i u sluÄajevima kada je prednji deo vozila uÄestvovao u nesreći koja nije bila takvih razmera da bi se aktivirali zatezaÄi, kao i ako je sistem prednjih zatezaÄa ili deo oko njega izgreban, napukao ili oštećen na bilo koji naÄin. Uvek se vežite sigurnosnim pojasom! VozaÄev i suvozaÄev vazdušni jastuk Kod dopunskog sistema zadržavanja, prednji vazdušni jastuci su napravljeni da što bolje zaštite vozaÄa i suvozaÄa uz primarnu zaštitu sigurnosnih pojaseva. Takvi modeli prednjih vazdušnih jastuka aktiviraju se zajedno sa sigurnosnim pojasom prilikom jakog frontalnog sudara. Njihova svrha je spreÄavanje ili smanjenje povreda naduvavanjem jastuka, pa se na taj naÄin želi smanjiti verovatnoća povrede glave ili grudi vozaÄa u kontaktu s upravljaÄem, odnosno suvozaÄa u kontaktu sa tablom. Vazdušni jastuk suvozaÄa aktivira se Äak i kada je sedište suvozaÄa prazno. SuvozaÄev vazdušni jastuk i napredniji model boÄnog vazdušnog jastuka na suvozaÄevom sedištu mogu se iskljuÄiti samo kada se na suvozaÄevo sedište postavlja unazad okrenut deÄji sigurnosni sistem. Sistem vazdušnih jastuka dizajniran je samo kao dopuna primarnoj zaštiti vozaÄa - sigurnosnom pojasu. VozaÄ i suvozaÄ mogu poginuti ili se ozbiljno povrediti aktiviranjem vazdušnog jastuka u sluÄaju da nisu vezani sigurnosnim pojasom. Tokom naglog koÄenje ili sudara, vozaÄ i suvozaÄ koji nisu vezani mogu biti baÄeni unapred i doći u direktni kontakt, odnosno sudar, s naduvanim vazdušnim jastukom. Kako bi se postigla najveća moguća zaštita u sluÄaju nesreće, vozaÄ i svi putnici tokom vožnje moraju biti vezani sigurnosnim pojasevima. Sigurnosni pojasevi smanjuju mogućnost smrtnog ishoda, ozbiljnih povreda i ispadanja iz vozila. Neispravno postavljeno i/ili vezano dete ili novoroÄ‘enÄe može se ozbiljno povrediti ili poginuti zbog aktiviranja vazdušnog jastuka. Deca ili novoroÄ‘enÄad koja su premala za vezivanje postojećim sistemom vezivanja, moraju biti pravilno osigurana uz pomoć sistema za vezivanje dece. PreporuÄuje se da deca i novoroÄ‘enÄad sede na zadnjem sedištu pravilno vezana. Zadnje sedište je za njih najsigurnije. Ne treba iskljuÄivati prekidaÄ za ruÄno ukljuÄivanje-iskljuÄivanje suvozaÄevog vazdušnog jastuka, osim kada se na suvozaÄevo sedište postavlja unazad okrenut deÄji sigurnosni sistem. Kada je prekidaÄ za ruÄno ukljuÄivanje-iskljuÄivanje suvozaÄevog vazdušnog jastuka iskljuÄen, suvozaÄev prednji vazdušni jastuk se neće naduvati u sluÄaju sudara, a iskljuÄivanje vazdušnih jastuka može smanjiti zaštitu putnika koju obezbeÄ‘uju zaštitni sistemi vozila. To će, naravno, povećati mogućnost smrtnog ishoda ili ozbiljnih povreda.
Sistem novijih prednjih vazdušnih jastuka napravljen je tako da se aktivira u sluÄaju jakog (obiÄno frontalnog) sudara gde jaÄina i trajanje usporenja prednjeg dela vozila prelazi predviÄ‘enu donju granicu. Ovi jastuci će se aktivirati ako je jaÄina sudara iznad predviÄ‘ene donje granice sudara, odnosno jednaka je sudaru od, obiÄno 25 km/h sa nepokretnim predmetom koji ostaje nedeformisan i nepomeren tim kontaktom. Ipak, jaÄina sudara može biti povećana u sluÄaju da vozilo udari u predmet koji se može pomeriti ili deformisati od posledica sudara, na primer parkirano vozilo ili saobraćajni znak, ili ako vozilo udari u predmet viši od visine poklopca motora (u sudaru u kome vozilo uÄ‘e ispod predmeta udara, poput udara u prikolicu teretnog kamiona, itd.). U nekim sudarima, gde je prednje usporenje vozila vrlo blizu predviÄ‘ene donje granice, moguće je da se prednji vazdušni jastuci i zatezaÄi sigurnosnih pojaseva neće aktivirati zajedno. Prednji vazdušni jastuci se ne aktiviraju u sluÄaju da je vozilo udareno s boÄne ili zadnje strane, u sluÄaju prevrtanja ili slabog intenziteta frontalnog sudara. Ipak, sudar bilo kog tipa koji dovodi do snažnog intenziteta usporenja prednjeg dela vozila, može prouzrokovati aktiviranje prednjih vazdušnih jastuka. Oni se mogu aktivirati i u sluÄaju jakog udarca odozgo (na primer, udarac pri padu vozila, udarac o ivicu trotoara ili o prepreku od Ävrstog materijala, kao i upad ili preskakanje preko jarka ili duboke rupe). Noviji sistemi prednjih vazdušnih jastuka uglavnom se sastoje od sledećih delova: senzori prednjeg vazdušnog jastuka, svetlo upozorenja, odnosno pokazivaÄa ukljuÄenog-iskljuÄenog suvozaÄevog vazdušnih jastuka, modul vazdušnog jastuka za suvozaÄa (vazdušni jastuk i sistem naduvavanja jastuka), prekidaÄ za ruÄno ukljuÄivanje-iskljuÄivanje suvozaÄevog vazdušnog jastuka, prekidaÄ kopÄe vozaÄevog sigurnosnog pojasa, senzor položaja vozaÄevog sedišta, modul senzora vazdušnih jastuka, modul vazdušnog jastuka za vozaÄa (vazdušni jastuk i sistem naduvavanja jastuka). Modul senzora vazdušnih jastuka sastoji se od sigurnosnog senzora i senzora vazdušnog jastuka. Senzor prednjih vazdušnih jastuka oÄitava intenzitet usporenja i sistem aktivira vazdušne jastuke. Tada se hemijskom reakcijom vazdušni jastuci vrlo brzo pune neškodljivim gasom kako bi onemogućili dalje kretanje putnika. VozaÄev vazdušni jastuk se zatim brzo izduva, kako bi omogućio nesmetan nastavak vožnje, ako je to neophodno. U trenutku aktiviranja vazdušnih jastuka, sistem proizvede glasan zvuk i dolazi do oslobaÄ‘anja male koliÄine dima i neškodljivog gasa. To ne ukazuje na prisustvo požara. Taj dim može ostati u vozilu neko vreme i može prouzrokovati manju iritaciju oÄiju, kože ili disanja. Bilo kakve ostatke gasa treba što pre isprati sa kože sapunom i vodom, kako bi se izbegla moguća iritacija. Ako postoji mogućnost sigurnog izlaska iz vozila, to treba odmah uÄiniti. Vazdušni jastuci se aktiviraju u deliću sekunde što znaÄi da se moraju naduvati priliÄnom jaÄinom. Pošto je sistem projektovan u svrhu smanjenja mogućnosti ozbiljnih povreda, postoji mogućnost manje ozbiljnih povreda lica, grudi, ruku i šaka. To su obiÄno manje opekotine, ogrebotine i otoci, ali jaÄina naduvavanja vazdušnih jastuka može prouzrokovati ozbiljnije povrede, naroÄito ako su ruke, šake, grudi ili glava putnika previše blizu vazdušnom jastuku u vreme naduvavanja. Zato je važno za putnika da: izbegava stavljenje predmeta ili delova tela izmeÄ‘u putnika i modula vazdušnog jastuka; sedi uspravno na sedištu; pravilno veže sigurnosni pojas; sedi što dalje moguće od modula vazdušnog jastuka, pri tom održavajući kontrolu nad vozilom. Delovi modula vazdušnog jastuka (upravljaÄ, poklopac vazdušnog jastuka i sistem naduvavanja) mogu biti vrući nekoliko minuta. Zato ih ne treba tada dirati! Vazdušni jastuk je predviÄ‘en samo za jednokratnu upotrebu. Vetrobransko staklo (šoferšajbna) se može oštetiti kao posledica apsorpcije siline naduvavanja jastuka. VozaÄ koji je preblizu upravljaÄu, tokom aktiviranja vazdušnih jastuka može poginuti ili se ozbiljno povrediti. Zato se preporuÄuje da: vozaÄ sedi što je dalje moguće od upravljaÄa, održavajući kontrolu nad vozilom; suvozaÄ sedi što je dalje moguće od table; svi putnici moraju u vozilu da budu pravilno vezani sigurnosnim pojasevima; ne treba sedeti na ivici sedišta i ne naslanjati se preko kontrolne table kada je vozilo u pokretu, jer se prednji suvozaÄev vazdušni jastuk može aktivirati velikom snagom i brzinom. U suprotnom, moguće je da doÄ‘e po smrtnog ishoda ili ozbiljne povrede. Zato tokom cele vožnje treba sedeti uspravno i povuÄeni do kraja unazad, koristeći pojas.
Uvek se vežite sigurnosnim pojasom!
|
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
8...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba