NOVI SAD   Click for Novi Sad, Serbia Forecast
PANS
PANSWEB.COM
 









  Početna arrow ZANIMLJIVOSTI arrow TEKSTOVI arrow Mitarstva su neka vrsta carinarnica /religija-zapažanje/
Mitarstva su neka vrsta carinarnica /religija-zapažanje/ Štampaj E-mail
Vrednovanje korisnika: / 2
LošeNajbolje 
Poslao/la: / Sent by Svetlana Mijailović   
Wednesday, 09 February 2011
Mitarstva su neka vrsta carinarnica

 

    Mitarstva su neka vrsta carinarnica, na koje nailaze duše umrlih ljudi uzlazeći ka prestolu Nebeskog Sudije. Na mitarstvima stoje duhovi zla i traže od svake duše carinu ili otkup za grehe koje je počinila. Ta carina, taj otkup sastoji se u dobrim delima, suprotnim učinjenom grehu. Naziv: mitarstva i mitari, pozajmljen je iz istorije jevrejske. Kod Jevreja mitarima su se nazivala lica, odreÄ‘ena od Rimljana za skupljanje poreza. Pri tom poslu, mitari su upotrebljavali sva moguća sredstva, samo da bi što više skupili dažbina. Mitari su stojali kod naročitih carinarnica, ili trošarinskih stanica, i naplaćivali za prenošenu robu trošarinu. Te trošarinske stanice nazivale su se mitnice, mitarstva. Ovaj naziv hrišÄ‡anski pisci su upotrebili i nazvali mitarstvima ona mesta u vazduhu izmeÄ‘u zemlje i neba, na kojima zli dusi zadržavaju duše pokojnika pri njihovom ulazu ka Prestolu Gospodnjem, istražuju njihove grehe, i na taj način nizvedu u ad.
    Suština učenja o mitarstvima izražena je u reči svetog Kirila Aleksandrijskog (444.god.): O ishodu duše. Tamo se kaže: „Pri razlučenju duše naše sa telom, staće pred nas, s jedne strane, vojska i Sile nebeske, s druge — vlasti tame, starešine vazdušnih mitarstava, izobličitelji naših dela. Ugledavši ih, duša će zadrhtati i ustreptati; i u toj pometenosti i užasu ona će tražiti sebi zaštitu u anÄ‘ela Božijih. No i primljena od anÄ‘ela i pod njihovim okriljem prolazeći vazdušno prostranstvo i uzlazeći na visinu, ona će naići na razna mitarstva koja će joj preprečavati put njen u Carstvo, zaustavljati i zadržavati njeno stremljenje ka Carstvu. Na svakom od ovih mitarstava tražiće se računa za posebne grehe… Svaka strast, svaki greh imaće svoje mitare i istjazitelje. Pri tome će biti prisutne i božanske Sile i zbor nečistih duhova; i dok će božanske Sile iznositi vrline duše, dotle će nečisti dusi izobličavati grehe njene… I ako se duša zbog pobožnog i bogougodnog života svog pokaže dostojna nagrade, uzeće je AnÄ‘eli i ona će neustrašivo poleteti k Carstvu… Ako se pak, naprotiv, pokaže da je ona provodila život u neradu i neuzdržavanju, onda će ona čuti onaj strašni glas: Neka se uzme bezbožnik, neka ne vidi slave Gospodnje! (Is. 26,10); tada će je ostaviti AnÄ‘eli Božiji i uzeće je strašni demoni, i duša, vezana nerazdrešivim uzama, strovaljuje se u tamnice pakla“.

  PREPODOBNA TEODORA CARIGRADSKA
  Hristočežnjiva monahinja i samopregorna poslušnica svetog Vasilija Novog. Po smrti javila se Grigoriju, učeniku sv. Vasilija Novog, i opisala mu svih dvadeset mitarstava, kroz koja je duša njena prošla posle razlučenja od tela, dok nije pomoću molitava sv. Vasilija ušla u večni pokoj. Prestavila se 30. decembra 940. godine.
Put duše po izlasku iz tela.
  „Dok smo putovali sa zemlje ka nebu, sretoše nas najpre vazdušni dusi prvog mitarstva. Na prvom mitarstvu se istražuju gresi, učinjeni rečima ljudskim, rečima praznim, besmislenim, ružnim, nepromišljenim. I mi odmah zastadosmo tamo. I Ä‘avoli izneše knjige, u kojima behu zapisane sve moje reči, koje sam izgovorila od mladosti: sve što sam ma kad progovorila nepotrebno, i glupo, a naročito sve što sam ma kad ružno govorila, i šale iz mladosti, i smeške, što je uobičajeno kod mladeži. Videh tamo zapisane sve moje lude reči, nepristojne razgovore, svetovne bezobrazne pesme, neumesne usklike, smejanja i kikotanja. I Ä‘avoli me optuživahu zbog toga, ukazujući vreme i mesta i lica, kada sam, gde i sa kim tašte razgovore vodila, i rečima svojim gnevila Boga, a nisam to upisivala sebi u greh, niti ispovedila duhovnom ocu, niti se kajala. Videći to, ja sam ćutala kao nema, nemajući šta da odgovorim zlim dusima, jer su me s pravom optuživali. Samo sam se čudila u sebi, kako to oni nisu zaboravili, a prošlo je toliko godina, a ja sam sve to davno zaboravila, da mi ni kasnije na um padalo nije. A oni mi sve to potanko i podrobno izlagahu kao da sam danas to govorila. I ja se prisećah da je sve to bilo tako. I dok sam ja postiÄ‘ena ćutala, i ujedno drhtala od straha, sveti AnÄ‘eli koji su me vodili izneše nasuprot tim mojim gresima nešto od mojih kasnijih dobrih dela, nedostatak dopuniše od dara prepodobnog Vasilija, oca mog, te me otkupiše, i mi krenusmo naviše.
    I približismo se drugom mitarstvu, mitarstvu za laž. Na njemu se istražuje svaka lažna reč, a naročito krivokletstva, prazna prizivanja imena Gospodnja, lažna svedočenja, neispunjavanja zaveta datih Bogu, netačno ispovedanje svojih grehova, i druge slične lažne stvari. Duhovi ovog mitarstva su ljuti, svirepi, uporni i cepidlake. ÄŒim nas zaustaviše, odmah me stadoše podrobno ispitivati. I optužiše me za dve stvari: prvo, ponekad sam slagala u sitnicama, a to nisam upisivala sebi u greh, i drugo, mnogo puta nisam od stida sve tačno ispovedila pred svojim duhovnim ocem. I zbog toga zli dusi likovahu, i hoćahu da me otmu iz ruku mojih vodilaca. Ali sveti AnÄ‘eli istaviše protiv tih mojih grehova nešto od mojih dobrih dela, a ostalo nadoknadiše darom oca mog, i tako me otkupiše. I mi nesmetano krenusmo naviše.
    Zatim stigosmo do trećeg mitarstva, koje se zove mitarstvo za osuÄ‘ivanje i klevetu. Kad nas tamo zaustaviše, ja uvideh kako je težak greh osuÄ‘ivati bližnjega, i kako je veliko zlo drugoga klevetati, osuÄ‘ivati, sramotiti, grditi i ismevati, i tuÄ‘em se grehu podsmevati a svoje grehe ne videti. Jer takve opaki islednici opako ispituju kao antihriste, koji su na sebe uzeli ulogu Hristovu, i proglasili sebe sudijama svojih bližnjih, dok su sami zaslužili bezbrojne osude. No, blagodaću Hristovom, u meni malo što tamo naÄ‘oše. Jer sam se celog života svog budno čuvala da nikog ne osudim, niti oklevetam, niti da se kome potsmevam, niti koga da grdim. Istina, ponekad slušajući druge gde osuÄ‘uju, ili klevetaju, ili se kome podsmevahu, ja obratih izvesnu pažnju ili iz neobazrivosti dodadoh po koju beznačajnu reč, pa se odmah trgoh u sebi. Ali, i to mi ovde od islednika bi ocenjeno kao osuÄ‘ivanje i kleveta. No i tu me sveti AnÄ‘eli otkupiše darom prepodobnog Vasilija, pa krenusmo naviše.
    I doÄ‘osmo do četvrtog mitarstva, zvanog mitarstvo za stomakougaÄ‘anje. I odmah izjuriše pred nas ti pogani dusi, radujući se kao nekoj dobiti od nas. Lica ovih duhova behu strahovito odvratna, jer oni izražavahu sobom slastoljubive črevougodnike i grozne pijanice. I jedni od njih nošahu poslužavnike s jelima, drugi čaše i bokale sa pićima. Ustvari ta jela i ta pića behu smrdljiv gnoj i odvratna bljuvotina. I pravljahu se da su presiti i pijani, i igrahu uz muziku, i sve činjahu ismejavajući grešne duše koje dovoÄ‘ahu na njihovo mitarstvo. Ovi duhovi nas opkoliše kao psi, i zaustaviše. I odmah iznesoše pred mene sva moja prejedanja, i kada tajno jedoh, i kada preko mere i potrebe jedoh, i kad kao svinja jedoh bez molitve i ne prekrstivši se, i kad za vreme svetih postova jedoh pre no što je crkvenim pravilom propisano, i kad što zbog neuzdržavanja okusih pre obeda, i kad za trpezom preko mere jedoh. Isto tako oni mi pokazaše sva moja opijanja, iznoseći mi čaše i bokale iz kojih sam pila, i broj ispijenih čaša, i govorahu mi: toliko si čaša popila u to i to vreme, na toj i toj gozbi, sa tim i tim ljudima. A u drugo vreme i na drugom mestu toliko si čaša popila, i opila si se da nisi znala za sebe, i povraćala si. A tamo i tamo pila si vina i druga pića, i mnogo si pirovala, i uz svirku i muziku igrala, pevala, skakala, i jedva su te kući odveli, toliko si se bila napila. Usto mi pokazivahu i one čaše koje sam u posne dane radi gostiju ili radi bolešljivosti pila, a nisam smatrala za greh, niti sam se kajala, A pokazivahu mi i ono što sam nekad u nedeljne ili praznične dane slučajno popila pre svete liturgije. Sve to i mnoga moja druga ugaÄ‘anja stomaku oni mi iznošahu, i istraživahu, i radovahu se, kao da me već imaju u svojim rukama, željni da me u pakao odvedu. A ja drhtah, videći sebe tako okrivljenu, i nemajući čime da se branim. No sveti AnÄ‘eli, uzevši koliko treba od dara prepodobnog Vasilija, otkupiše me. A Ä‘avoli na to povikaše, i silno se uznemiriše, grajeći: Propade nam trud, propade nam nada! i bacahu po vazduhu hartije na kojima behu ispisani moji gresi. Gledajući to, ja se radovah.  I mi krenusmo odatle bezbedno.
    Putujući tako sveti AnÄ‘eli govorahu meÄ‘u sobom: Vaistinu veliku pomoć ova duša ima od ugodnika Božijeg Vasilija. Da joj njegovi podvizi i molitve ne pomažu, ona bi mnogo propatila prolazeći vazdušna mitarstva. A ja se usudih reći svetim AnÄ‘elima: Gospodo moja, izgleda mi da niko od onih što žive na zemlji ne zna šta ovde biva i šta grešnu dušu čeka posle smrti. Sveti AnÄ‘eli mi odgovoriše: Zar o tome ne svedoči Sveto Pismo koje se stalno čita po crkvama? i zar to ne propovedaju sveštenoslužitelji Božiji?
Ali ljudi, zaneti zemaljskim ništarijama, ne mare za to, i smatrajući da je uživanje svakodnevno najedanje i pijenje, jedu svakog dana nesito i piju bez straha Božijeg. Njima je stomak umesto Boga, ne pomišljaju na budući život, niti se opominju Svetog Pisma koje govori: Teško vama siti sad, jer ćete ogladneti; teško vama koji se napijate sad, jer ćete ožedneti! (Lk. 6,25). I oni smatraju da je Sveto Pismo bajka, i žive bezbrižno i razuzdano, piruju i vesele se svaki dan, kao onaj evanÄ‘elski bagataš. No oni meÄ‘u njima, koji su milostivi i milosrdni, i čine dobra ništima i ubogima i nevoljnima, ti lako dobijaju od Boga oproštaj grehova svojih i prolaze mitarstva bez muke, radi milostinje svoje, jer Sveto Pismo kaže: Milostinja izbavlja od smrti, i očišÄ‡ava svaki greh: oni koji čine milostinju i pravdu, ispuniće se života (Tovit. 12,9). Oni pak koji se ne staraju da milostinjama očiste grehe svoje, ne mogu izbeći ova ispitivanja. Njih dograbljuju tamnoliki knezovi mitarstva, koje si videla, i opako ih mučeći nizvode u pakao, gde će ih okovane držati sve do Strašnoga suda Hristovog. No i ti ne bi mogla proći mitarstva, da te ne otkupljuje dar prepodobnog Vasilija.
    Tako razgovarajući stigosmo do petog mitarstva, mitarstva za lenjost. Na njemu se istražuju svi dani i časovi, provedeni u neradu, i zadržavaju gotovani, koji od tuÄ‘eg truda žive a sami neće da rade, i radnici koji primaju platu a ne rade koliko treba. Tamo se istjazavaju i oni koji se ne staraju oko slavljenja Boga i lenje se u praznične i nedeljne dane da idu na jutrenje, i na svetu liturgiju, i na druga bogosluženja. Tamo se ispituje čamotinja i nehat, i potanko istražuje svačija lenjost i nestaranje o duši svojoj. I mnogi se odatle nizvode u ponor. I mene mnogo tamo ispitivahu, i ne bih se mogla oslobaditi duga zbog grehova te vrste, da moj nedostatak ne bi dopunjen darom prepodobnog Vasilija. Tako otkupljenu, odvedoše me odatle.
    I potom naiÄ‘osmo na šesto mitarstvo, mitarstvo za kraÄ‘u. Na njemu nas kratko zadržaše. I pošto nešto malo dadosmo, poÄ‘osmo. Jer mi ne naÄ‘oše nikakvu kraÄ‘u, osim nekih vrlo sitnih koje sam u detinjstvu počinila iz neznanja.
    Odatle doÄ‘osmo na sedmo mitarstvo, mitarstva za srebroljublje i tvrdičluk. No i njega brzo proÄ‘osmo. Jer me je Gospod celog života štitio: nisam se paštila oko mnogog sticanja, niti sam bila srebroljubljiva; bila sam zadovoljna onim što mi je Gospod slao; nisam bila tvrdica, već sam rado davala nevoljnima od onoga što sam imala.
    Idući naviše, naiÄ‘osmo na osmo mitarstvo, mitarstvo za kamatu. Tu istjazavahu one što daju novac pod interes, i one koji nečasnim načinom zaraÄ‘uju, i zelenaše, i one koji tuÄ‘e prisvajaju. Tamnošnji islednici me vrlo brižljivo ispitaše, i pošto ništa ne naÄ‘oše, škrgutahu na me zubima. A mi krenusmo dalje, blagodareći Boga.
    Onda stigosmo na deveto mitarstvo, mitarstvo za nepravdu. Na njemu se ispituju sve nepravedne sudije, podmitljive sudije, i sudije koji krive oslobaÄ‘aju a nevine osuÄ‘uju. Tamo se istražuje zakidanje plata radnicima, i lažno merenje pri trgovanju. Uopšte, tamo se istražuju svakovrsne nepravde koje su učinjene. No mi, blagodaću Hristovom, proÄ‘osmo ovo mitarstvo bez muke, davši nešto malo.
    Isto tako i sledeće deseto mitarstvo, mitarstvo za zavist, proÄ‘osmo ne davši ništa, jer nikome nikada ne pozavideh. Iako se tamo istraživaše i neljubav, mržnja, nedruželjublje, nenavist, ipak se milosrÄ‘em Hristovim obretoh nevina u svim tim ispitivanjima. Istina, Ä‘avoli besno škrgutahu na me zubima, ali se ja ne bojah. I mi produžismo put radujući se.
    Na sličan način proÄ‘osmo i jedanaesto mitarstvo za gordost, na kome nadmeni duhovi gorde istjazavahu za hvalisavost, visoko mišljenje o sebi, oholost, veličanje. Tamo se brižljivo ispituje i to, da li je čovek ukazivao dužno poštovanje roditeljima, ocu i majci, i vlastima od Boga postavljenim; i ako se ogrešio od njih, koliko puta i u čemu. U opšte, ispituju se i sva ostala gorda dela i tašte reči. To mitarstvo mi proÄ‘osmo, pošto vrlo malo odgovarasmo, i ja bih slobodna.
    Zatim stigosmo na dvanaesto mitarstvo, mitarstvo za gnev i jarost. Tamo vazdušni islednici behu svirepi. Ali od nas ne dobiše mnogo, a mi odosmo dalje radujući se u Gospodu, koji štiti grešnu dušu moju molitvama prepodobnog oca mog svetog Vasilija.
    Potom nas srete trinaesto mitarstvo, mitarstvo za zlopamćenje. Na njemu nemilosrdno istjazavahu one koji u srcu svome drže zlobu prema bližnjem, i one koji vraćaju zlo za zlo. Njih odatle zlobni duhovi sa velikom jarošÄ‡u odvode u tartar. [1] No milosrÄ‘e Gospodnje i tamo me zaštiti, jer nisam bila zlobna ni prema kome, niti sam zlopamtila učinjene mi pakosti, nego sam čak i prema neprijateljima svojim bila nezlobiva i volela ih koliko sam mogla, pobeÄ‘ujući zlo dobrim. I naÄ‘e se na tom mitarstvu da ništa ne dugujem. I zbog toga tamošnji Ä‘avoli kukahu, jer odlažah slobodna iz njihovih opakih ruku.
    A mi produžismo dalje veseleći se u Gospodu. I ja upitah moje vodioce, svete AnÄ‘ele: Molim vas, gospodo moja, recite mi, otkuda ove strašne vazdušne vlasti znaju sva zla dela svih ljudi koji žive po celom svetu, kao i moja, ne samo ona javno već i ona tajno učinjena, tačno znaju i izobličavaju? Na to mi sveti AnÄ‘eli odgovoriše: Svakome hrišÄ‡aninu na svetom krštenju Bog dodeljuje anÄ‘ela čuvara, koji nevidljivo čuvajući čoveka, upućuje ga na svako dobro delo i danju i noću u sve dane života njegova sve do samrtnog časa, i zapisuje sva dobra dela njegova što učini u ovom životu, da bi dotični čovek dobio od Gospoda milost i večnu nagradu u carstvu nebeskom. Isto tako i knez tame, želeći da sav rod ljudski odvuče u svoju pogibao, odreÄ‘uje po jednog zlog duha svakome čoveku, koji stalno prati čoveka, motri na sva njegova zla dela, na koja ga lukavstvima svojim i bodri, i skuplja sve zlo što čovek učini. Zatim sve te grehe čovekove odnosi odgovarajućim mitarstvima, gde se svaki greh zapisuje te su tako svima vazdušnim knezovima poznati svi gresi svih ljudi na celom svetu. I kad se duša razluči od tela, i hita da uziÄ‘e na nebo k Tvorcu svom, tada je oni nečastivci sprečavaju, pokazujući zapisane grehe njene. I ako duša ima više dobrih dela nego grehova, oni je ne mogu zadržati. PronaÄ‘u li pak kod nje više grehova nego dobrih dela, oni je zadržavaju za vreme, i zatvaraju u tamnicu neviÄ‘enja Boga, i muče je, ukodiko im sila Božija dopušta da je muče, sve dok ta duša molitvama i milostinjama svojih bližnjih ne bude iskupljena. Ako se pak koja duša naÄ‘e toliko grešna i odvratna Bogu, da joj nema nade na spasenje, već je večna pogibao očekuje, oni je odmah nizvode u bezdan, gde je i njima spremljeno mesto za večne muke, i tamo je drže do drugog dalaska Gospodnjeg, posle koga će se ona sa telom svojim zajedno sa njima mučiti u paklu ognjenom. Znaj još i ovo: ovim putem ulaze, i istjazavaju se, samo oni koji su verom i svetim krštenjem prosvećeni; a nevernici, neznabožni idolopoklonici i Saraceni [2], i svi tuÄ‘i Bogu ovamo ne dolaze. Jer još za života u telu oni su dušama svojim pogrebeni u adu, i kada umiru, Ä‘avoli im odmah bez ikakvog ispitivanja uzimaju duše, kao svoj vlastiti udeo, i nizvode ih u ponor pakla. 
    Dok mi sveti AnÄ‘eli ovo govorahu, stigosmo na četrnaesto mitarstvo, mitarstvo za ubistva. Na njemu se istražuju ne samo razbojništva, nego i svaka rana, svaki udarac čim bilo i gde bilo po leÄ‘ima ili po glavi ili po vratu ili po licu, sve se to potanko ispituje, i na terazije stavlja. Ali mi, i tamo malo nešto stavivši, proÄ‘osmo dobro.
    I naiÄ‘osmo na petnaesto mitarstvo, mitarstvo za čaranja, bajanja, trovanja, i prizivanja Ä‘avola. Duhovi na ovom mitarstvu behu u obličju gmizavaca, škorpija, zmija, aspida i žaba, da ih je bilo strašno i odvratno gledati. Ali, i tamo, blagodaću Gospoda mog, na meni se ništa ne naÄ‘e, i mi proÄ‘osmo odmah ne davši ništa. A oni duhovi se srÄ‘ahu na mene i vikahu: Doći ćeš na mesto gde se istražuje blud, videćemo da li ćeš se i tamo izvući!
    Dok smo odatde išli naviše, ja upitah svete AnÄ‘ele koji me voÄ‘ahu: Gospodo moja, da li svi hrišÄ‡ani prolaze ova mitarstva? I nije li moguće da čovek proÄ‘e ovuda bez istjazavanja i straha koji bivaju na mitarstvima? Sveti AnÄ‘eli mi odgovoriše: Nema drugog puta za duše vernih što ulaze na nebo; sve one prolaze ovuda, ali ne bivaju sve tako istjazavane kao ti, već samo slični tebi grešnici, koji su nepotpuno ispovedali svoje grehe, stideći se i skrvajući pred duhovnim ocem svoja sramna dela. A oni koji istinski ispovede sva svoja zla dela, i žale i kaju se zbog učinjenih zala, njima se gresi milosrÄ‘em Božijim na nevidljiv način brišu. I kad takva duša dolazi ovamo, vazdušni islednici otvaraju svoje knjige, ali ništa ne nalaze zapisano protiv nje, i ne mogu da joj učine nikakvu pakost, niti da je uplaše, i duša radujući se ulazi k prestolu blagodati. I da si ti potpuno i istinski ispovedila sve svoje grehe, i dobila razrešenje, ne bi bila ovako strašno istjazavana na mitarstvima. Ali tebi pomaže to, što si davno prestala da smrtno grešiš, i što si ostale mnoge godine svoga života provela u vrlinama; no naročito ti pomogoše molitve prepodobnog oca Vasilija kome si svim srcem mnogo poslužila.
    Tako razgovarajući stigosmo do šesnaestog mitarstva, mitarstva za blud. Na njemu se istražuje svako bludničenje, i maštanje umom o bludu, i razmišljanje o bludu, i pristajanje u mislima na blud, i naslaÄ‘ivanje bludnim pomislima, i pohotljiva pitanja, i strasni dodiri. Knez ovog mitarstva seÄ‘aše na svom prestolu, obučen u gadnu i smrdljivu odeću, penom krvavom okvašenu, kojom se on gorÄ‘aše kao carskom porfirom. I mnoštvo Ä‘avola stajahu pred njim. Oni kad me ugledaše da sam stigla tamo, do njih, veoma se začudiše. I onda iznesoše zapisana bludna dela moja, i izlobličavahu me, pokazujući lica sa kojima sam grešila u mladosti svojoj, i vreme kad sam grešila danju i noću, i mesta na kojima sam koji greh učinila. I ja im ne mogoh ništa odgovoriti, samo drhtah od straha, i stid me pojede. Tada sveti AnÄ‘eli rekoše Ä‘avolima u odbranu moju: Ostavite ta davnašnja bludna dela; ona je ostalo vreme svoga života provela podvižnički u čistoti i uzdržanju. Đavoli odgovoriše: Znamo i mi da je ona davno prestala sa grehom, ali se nije kako valja ispovedila pred duhovnim ocem, niti je od njega dobila propisane zapovesti za otkajavanje grehova. Zato je naša. A vi: ili nam je ostavite, ili je otkupite dobrim delima. — I položiše sveti AnÄ‘eli mnogo od mojih dela, no mnogo više od dara prepodobnog Vasilija, te se tako jedva izbavih ljute bede. Onda produžismo put.
    Zatim stigosmo na sedamnaesto mitarstvo, mitarstvo za preljubu. Tu se istražuju gresi supružnika, koji nisu bili verni u braku i nisu postelju svoju bračnu očuvali neoskrnavljenom. Isto tako se tu isleÄ‘uju otmice radi bluda, i silovanja. Tu grozno istjazavaju i ona Bogu posvećena lica, koja su svoju čistotu zavetovala Hristu, pa pala u blud. Na tom mitarstvu se i ja pokazah kao veliki dužnik, i bejah izobličena kao preljubnica, i pogani dusi i nemilosrdni islednici već behu gotovi da me otrgnu iz ruku AnÄ‘ela i svedu na dno pakla. Ali se sveti AnÄ‘eli mnogo prepiraše s njima, i izneše na sredinu sve moje potonje trudove i podvige, i jedva me otkupiše, ne toliko mojim dobrim delima koliko darom oca mog Vasilija. Od njegovog dara vrlo mnogo uzeše i na terazije položiše, i tako moja bezakonja nadmeriše. Onda me uzeše, i mi nastavismo put.
    I približismo se osamnaestom mitarstvu, mitarstvu za sodomiju. Na njemu se istražuju protivprirodni gresi muškaraca i ženskinja, i blud sa Ä‘avolima, i sa beslovesnim životinjama, i rodoskrvnjenje, i druge gadosti što se tajom vrše, koje je stidno i spomenuti. Knez ovoga mitarstva odvratniji je od svih odvratnih i gadnih demona, sav oblepljen smrdljivim gnojem; a takve su i sluge njegove. Smrad njihov beše nepodnošljiv, nakaznost njihova neopisiva, i jarost i ljutina njihova neiskazana. Oni nas brzo opkoliše. Ali milošÄ‡u Gospodnjom ništa takvo u meni ne naÄ‘oše, i postiÄ‘eni pobegoše, a mi radujući se nastavismo put. I rekoše mi sveti AnÄ‘eli: Videla si, Teodoro, strašna i odvratna mitarstva za blud. Znaj dakle, da ih malo koja duša proÄ‘e bez muke, pošto sav svet leži u zlu, sablazni i poganštini, i svi su ljudi slastoljubivi, i misao je čovekova od mladosti njegove naklonjena zlu, i jedva ko čuva sebe od bludnih nečistota. Malo je onih koji umrtvljuju svoje telesne požude, zato malo onih koji ova mitarstva prolaze slobodno. Velika većina koji dovde doÄ‘u, ovde propodaju. Jer opaki islednici bludnih dela dograbljuju bludne duše i odvlače ih u ad, mučeći ih gorko. I hvale se knezovi mitarstva za blud, govoreći: Mi više od svih drugih mitarstava ispunjujemo pakao svojom ognjenom rodbinom! No ti, Teodoro, blagodari Boga što si već, molitvama tvoga oca prepodobnog Vasilija, prošla ta mitarstva, i odsada više nećeš videti zla ni straha.   
    Posle toga stigosmo na devetnaesto mitarstvo, mitarstvo jeresi. Tu se istražuju nepravilna učenja o veri, odstupanja od Pravoslavnog veroispovedanja, maloverja, sumnje u veri, hule na svetinju, i ostalo tome slično. To mitarstvo proÄ‘osmo bez ikakvog ispitivanja, i već besmo na domaku nebeskih vrata.
    Ali nas onda sretoše pakosni dusi poslednjeg dvadesetog mitarstva, mitarstva za nemilosrÄ‘e i tvrdoću srca. Ovi islednici behu svirepi; knez njihov ljut, izgledao je mršav i mrzovoljan, no od besa disao je ognjem nemilosrÄ‘a. I ako se neko, koji je izvršio velike podvige i postove i molitve i sačuvao svoju devstvenost i iznurio telo svoje uzdržavanjem, naÄ‘e da je bio nemilosrdan i nemilostiv, njega sa ovog mitarstva odmah odvlače dole i zatvaraju u bezdan pakla, gde nikad milost doživeti neće. No mi blagošÄ‡u Hristovom, proÄ‘osmo i to mitarstvo bez muke, uz pomoć molitava prepodobnog Vasilija, koji im od svojih dobrih dela podari mnogo za moje otkupljenje.
    Izbavivši se od gorkih mitarstava, mi se zatim s radošÄ‡u približismo samim vratima nebeskim. A vrata nebeska behu kao najblistaviji kristal, blistala su neiskazano, i na njima stajahu suncoliki mladići. Kad videše da me AnÄ‘eli vode, oni se silno obradovaše što sam se, štićena milosrÄ‘em Božijim, izbavila od vazdušnih mitarstava, i s ljubavlju nas dočekaše i unutra uvedoše.
    A šta tamo videh, i šta čuh, o čedo Grigorije! to se ne da opisati! Jer videh što oko ljudsko ne vide, i čuh što uvo ljudsko nikada ne ču, i što nijednome čoveku na zemlji u srce ne doÄ‘e, — takva blaga, takve krasote! I bih privedena pred presto Božje nepristupne slave, oko koga stoje Heruvimi, Serafimi i bezbroj nebesnih Vojnika, koji neprestano slave Boga neizrecivim pesmama. I pavši, poklonih se nevidljivom i nepoznatom Božanstvu. I zapevaše Nebeske Sile preslatku pesmu, proslavljajući Božije milosrÄ‘e, koje gresi ljudski ne mogu pobediti. I doÄ‘e glas od Veleljepne Slave, koji nareÄ‘ivaše svetim AnÄ‘elima što me vode, da me vode da vidim sve obitelji Svetih, a takoÄ‘e i sve muke grešnih, pa da me zatim upokoje u obitelji blaženog Vasilija. I sveti AnÄ‘eli me provedoše svuda, i ja videh mnoga prekrasna naselja i obitelji, prepune slave i blagodati, koje je Bog ugotovio onima koji Ga ljube. I moji vodioci mi pokazivahu posebno obitelji apostolske, i posebno proročke, posebno mučeničke, posebno svetiteljske, i posebno obitelji svakog čina Svetih. A svaka obitelj beše neiskazane krasote, ogromna po širini i dužini, sa mnogim presvetlim palatama nerukotvorenim. I svuda se po tim obiteljima razlegaše glas radosti i veselja duhovnog, i viÄ‘ahu se lica likujućih. I videći me, svi se radovahu mome spasenju, i grljahu me, slaveći Gospoda koji me izbavi od zamki vražijih.
    Pošto obiÄ‘osmo te obitelji, moji sveti vodioci svedoše me u preispodnju zemlje, i videh strašne nepodnošljive ljute muke u adu, pripravljene za grešnike. Pokazujući mi ih, sveti AnÄ‘eli mi govorahu: Pogledaj, Teodoro, od kolikih te muka izbavi Gospod molitvama ugodnika Svog Vasilija. — I slušah tamo jaukanje, plač i gorko kukanje onih u mukama: jedni vikahu: Teško nama! Avaj, ljutih muka! treći proklinjahu dan svoga roÄ‘enja. No ne beše nikoga da se smiluje na njih.
    Zatim me izvedoše otuda i dovedoše u ovu obitelj prepodobnog oca našeg Vasilija, koju vidiš, i upokojiše me ovde, rekavši mi: Sada prepodobni Vasilije vrši pomen na tebe. — I meni bi jasno, da sam u ovo mesto došla za četrdeset dana po razlučenju mom od tela [3].
    Sve to prepodobna Teodora ispriča Grigoriju u snu i viÄ‘enju, i pokaza mu svu krasotu te obitelji i duhovna bogatstva, i naslade, i slavu, i raznovrsne vrtove sa zlatolisnim i mnogorodnim voćkama, i sve veselje duhovno što sve steče blaženi otac Vasilije mnogotrudnim podvizima svojim.
    Kada se viÄ‘enje završi, Grigorije se trže od sna, i rasanivši se, on se čuÄ‘aše i divljaše onome što vide i što ču od blažene Teodore. I ustavši izjutra, ode kod prepodobnog Vasilija da po običaju uzme blagoslov od njega. A on ga upita: ÄŒedo Grigorije, gde si bio ove noći? A on kao ništa ne znajući odgovori: Odmarah se, oče, na postelji svojoj. Starac mu na to reče: Znam da si se telom odmarao na postelji, ali si duhom bio na drugom mestu. Zar si zaboravio šta ti sve otkri Bog ove noći u viÄ‘enju u snu? Eto, dobio si ono što si želeo: video si Teodoru, i od nje si same čuo o njoj, i bio si u mojoj obitelji, i razmotrio si sve što mi je blagodaću Hristovom ugotovljeno za moj mali trud.
    ÄŒuvši to od prepodobnoga, Grigorije poznade da njegov san nije bio priviÄ‘enje već Božije otkrivenje njemu, izmoljeno od Boga molitvama Prepodobnog Vasilija. I blagodareći Boga, on se pokloni blaženom ocu svom, i ovaj ga pouči koliko beše potrebno.
Bogu našem slava u sve vekove. Amin.
 

REÄŒ O ISHODU DUŠE PRAVEDNIH I GREŠNIH
(iz spisa sv. Makarija Aleksandriskog)
 
    Jednom Sveti Makarije Aleksandriski upita AnÄ‘ele koji su ga pratili po pustinji: „Pošto je od Svetih Otaca predato da se u Crkvi vrši prinos Bogu za preminulog u treći, deveti i četrdeseti dan, kakva onda od toga biva korist po dušu pokojnika?“ AnÄ‘eo odgovori: „Bog nije dopustio da išta nepotrebno i nekorisno biva u Njegovoj Crkvi. Jer kada u treći dan biva u Crkvi prinos, onda duša umrloga dobija od čuvajućeg je AnÄ‘ela olakšanje u tuzi koju ona oseća zbog razlučenja sa telom; dobija zato što je za nju izvršeno u Crkvi Božijoj slavoslovlje i prinos, te se u njoj raÄ‘a blaga nada. Jer u toku dva dana duši se dozvoljava da zajedno sa AnÄ‘elima koji se nalaze pored nje hoda po zemlji gde hoće. Otuda duša koja ljubi telo (teloljubiva duša) luta ponekad oko kuće u kojoj se rastala sa telom, ponekad oko groba u kome je telo pogrebeno; i tako provodi dva dana kao ptica tražeći sebi gnezdo. Dobrodeteljna pak duša hoda po onim mestima na kojima je obično tvorila pravdu. U treći dan Onaj koji je vaskrsao iz mrtvih nareÄ‘uje da se svaka hrišÄ‡anska duša, po ugledu na Njegovo vaskrsenje, uznese na nebesa radi poklonjenja Bogu svih. Stoga Crkva ima dobar običaj vršiti u treći dan prinos i molitvu za dušu. Posle poklonjenja Bogu, Bog nareÄ‘uje da se pokažu duši razna i prijatna naselja Svetih i lepota Raja. Sve to razgleda duša šest dana, diveći se i proslavljajući Tvorca svoga, Boga. A posmatrajući sve to, ona se izmenjuje i zaboravlja tugu koju je imala boraveći u telu. Ali ako je kriva za grehe ona, pri posmatranju blagovanja Svetih, počinje tugovati i ukoravati sebe, govoreći: Teško meni kukavnoj… A posle razgledanja u toku šest dana svih radosti Pravednika, AnÄ‘eli je ponovo uznose na poklonjenje Bogu. Stoga, dobro čini Crkva, vršeći u deveti dan službe i prinos za usopšeg. Posle drugog poklonjenja, Vladika (Gospod) svih nareÄ‘uje odvesti dušu u pakao i pokazati joj sva tamošnja mesta mučenja, razna odeljenja pakla, i raznovrsna mučenja nečestivih, u kojima nahodeći se duše grešnika neprestano kukaju i škrguću zubima. Po ovim raznim mestima muka, duša se nosi trideset dana, dršÄ‡ući, da i sama ne bude osuÄ‘ena na zatvor u njima. U četrdeseti dan duša se opet uznosi na poklonjenje Bogu; i tada već Sudija odreÄ‘uje duši mesto koje odgovara njoj prema njenim delima. Stoga Crkva postupa pravilno, čineći u četrdeseti dan pomen za preminule“.
 
SPASENJE SA SVIMA SVETIMA     Mi se spasavamo samo kroz sve svete tajne i sve svete vrline; spasavamo se samo sa svima Svetima. Svaki Svetitelj je imao po neku vrlinu kao svoju, kao svoj „recept“ spasenja, ali se spasavao i sa ostalima. Jer, nije mogao biti milostiv ako nije čovekoljubiv; nije mogao održati to milostivotvorno raspoloženje, ako se nije molio Bogu. — ÄŒovek se spasava saborno u Crkvi, sa Gospodom Hristom kao centrom, sa Presvetom Bogorodicom, sa svima nebeskim AnÄ‘elima i ArhanÄ‘elima, sa svima Svetima. To je Crkva — sve zajedno sa svima, sve saborno… Mi ne znamo kako se spasavamo. Mi se molimo, ili činimo milostinju, ali šta mi znamo koliko to doprinosi našem spasenju, — to um čovekov ne može da obuhvati i smesti. Šta mi znamo: koliko danas Sveti Antonije molitvama svojim drži vaseljenu. Jer svi se Svetitelji mole, oni se stalno mole Bogu za nas. Ko zna koliko Svetitelja svojim molitvama spasavaju nas… ÄŒovek je beskrajno biće, dopunjuje se samo beskrajnim, Božanskim, Bogočovečanskim…
    Gospode, o Gospode, daj mi da sebe osećam Tobom; da sebe mislim Tobom; da sebe vodim Tobom; da sebe živim Tobom; da sebe vaskrsavam Tobom.
Arhimandrit Justin
(iz knjige „Na Bogočovečanskom putu“)

Komentari
Dodaj Novi Pretraga RSS
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
 
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P:oops::cry::evil::twisted::roll::wink:
:!::?::idea::arrow:
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno / Previous   Sledeće / Next >


CONTENT

Look on the bright side.
 

TRANSLATE
EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

SAJTOVI OÄŒLAÅ IVAÄŒA









.
 
Dodaj malo po malo, pa ćeš imati gomilu.
 
poslovni adresar - PANS - poslovni oglasnik