Ustav, ustavnost i zakonitost
Pojam ustava
Ustav je osnovni i najviši pravni akt jedne države kojim se ureÄ‘uju odnosi izmeÄ‘u graÄ‘ana i države. - naziv potiÄe od latinske reÄi CONSTITUTIO - odredba, sastav, ustav - ustav odreÄ‘uje 3 sfere: 1) sferu organizacije države i njenih osnovnih organa (državno ureÄ‘enje) 2) sferu društveno-ekonomskih i politiÄkih odnosa (društveno-ekonomsko ureÄ‘enje) 3) sferu sloboda, prava i dužnosti graÄ‘ana u državi i prema državi - suprematija (premoć) ustava u odnosu na druge akte - pitanja ustav rešava naÄelno, dok zakoni ustavne odredbe pretvaraju u konkretna pravila ponašanja (primer: svi ljudi imaju pravo na rad; zakon je konkretizuje, potrebno je da se ostvare neki uslovi: klasifikacija, državljanstvo...) - ustav je politiÄki dokument zato što uvek promoviše ideologiju jedne države Vrste i oblici ustava 1. Prema obliku u kojem se donose: a) pisani ustavi b) nepisani ustavi 2. Prema naÄinu donošenje i menjanja: a) Ävrsti (kruti) ustavi (npr. u SAD, 1787. godine, ustavotvorna skupština) b) meki (fluidni, gipki) ustavi (donosi ih skupština istim postupkom kao i zakone) 3. Prema karakteru organa koji ustav donosi: a) oktroisani (darovni, podareni) ustavi (donosi ga sam vladar ili šef države bez uÄešÄ‡a predstavniÄkog tela; karakteristiÄno za diktatorske režime) b) ustavi-pakti (priprema ga predstavniÄko telo a vladar izražava svoj stav davanjem saglasnosti) c) narodni ustavi (priprema ih i usvaja predstavniÄko telo) 4. Prema broju pravnih akata u kojima se nalaze:
a) kodifikovani ustavi (to su oni Äiji se tekst nalazi u jednom pravnom aktu) b) nekodifikovani ustavi (oni Äiji se tekst nalazi u većem broju pravnih akata) Razvoj ustava i ustavnosti u svetu - Hamurabijev zakonik - iz 17. veka pre nove ere - Aristotel - 2 vrste pravnih normi: 1) norme kojima se reguliše državno ureÄ‘enje 2) norme kojima se odreÄ‘uje postupak kojeg se moraju pridržavati organi vlasti - Stari Rim - imperatori su izdavali edikte - od II veka dobijaju snagu zakona i postaju izvor prava - Engleska - 1215. god. kralj Jovan Bez Zemlje doneo je 'Veliku povelju slobode' (MAGNA CHARTA LIBERTATUM) koja sadrži odredbe: 1) ograniÄava sudske pregorative (povlastice) kralja 2) uvodi naÄelo zakonitosti prilikom lišavanja slobode 3) propisuje prava na zakonito suÄ‘enje; 'Peticija o pravima' (1628. godina); 'O sudskim pravima (1679. godina); 'Zakon o pravima' (1689. godina) - Sava Nemanjić je oko 1220. godine preveo na srpski grÄki NOMOKANON; Stefan Dušan - 1349. godine donosi 'Dušanov zakonik' - odnosi se na sudsku vlast -> sud je iznad cara (zakonik je dopunjen 1354. godine) - Virdžinija (Severna Amerika) - donet prvi ustav 1776. godine - Francuska - I ustav 1791, II ustav 1793. godine
Principi ustavnosti i zakonitosti
PRAVNA DRŽAVA
Vladavina prava = pravna država - suprotstavljanje neograniÄenoj vlasti državnih organa - samovolja i zloupotreba vlasti od strane apsolutistiÄkih vladara - zalaganje za zaštitu pojedinaca i njegovih prava - zaštita države od onih pojedinaca koji krše društvena pravila ponašanja Uslovi: 1) da u državi nema jaÄe sile od prava 2) da niko nema više prava od drugih Garancija prava: 1) pravo na život 2) pravo na slobodu 3) pravo na svojinu SUŠTINA USTAVNOSTI I ZAKONITOSTI
- pravnu sadržinu vladavine prava Äine principi ustavnosti i zakonitosti - ustavnost u širem smislu - ustavnost u užem smislu - zakonitost u širem smislu - zakonitost zakonitim se naziva onaj pravni akt koji je u skladu sa višim pravnim aktom od sebe, a nezakonitim se naziva akt koji nije u skladu sa višim pravnim aktima - pravo pravo - pravni poredak - skladna celina = hijerarhija pravnih propisa: 1) ustav - pitanja rešava na uopšten, naÄelan naÄin 2) zakon - pitanja rešava detaljnije, razraÄ‘uje ustavna naÄela 3) podzakonski pravni akti (uredbe, pravilnici...) 4) pojedinaÄni pravni akti (presude, rešenja...) - principi ustavnosti i zakonitosti znaÄe dvostruku zaštitu - postoje uslovi koji moraju biti ispunjeni Zaštita ustavnosti i zakonitosti USTAVNI SUDOVI I REDOVNI SUDOVI Suština hijerarhije pravnih propisa je u tome da opšti pravni akt manje pravne snage bude u skladu sa opštim pravnim aktom veće pravne snage, a pojedinaÄni pravni akt da bude u skladu sa opštim pravnim aktom PojedinaÄni pravni akt je nezakonit u formalnom i materijalnom smislu: - u formalnom smislu (gleda se forma): 1) kad je akt doneo nenadležni državni organ 2) kad akt nije donesen po propisanom postupku 3) kad akt nije donet u propisanoj formi - u materijalnom smislu (gleda se sadržaj): 1) kad akt nema sadržinu koju predviÄ‘a viši pravni akt 2) kad akt ne sadrži adekvatno prikazane Äinjenice koje su od bitnog znaÄaja za takav akt Uzroci kršenja ustavnosti mogu biti: 1) nesvesni (neko krši ustav iz neznanja) 2) svesni (neko krši ustav iz interesa) Sistem zaštite ustavnosti i zakonitosti - ustavni sud ( NemaÄka, Austrija, Turska, Srbija...) - poseban politiÄki i državni organ: ustavni savet (u Francuskoj) - redovni sudovi (u Švajcarskoj) - parlament u bivšim socijalistiÄkim zemljama (SSSR, Kina, Albanija, Bugarska i u bivšoj Jugoslaviji do 1963; 1963. godine u Jugoslaviji nastaje ustavni sud Jugoslavije, 6 ustavnih sudova republika + od 1971. god. 2 pokrajinska ustavna suda koji su ustavom Republike Srbije od 1990. ukinuta) Funkcija ustavnog suda: štiti ustavnost; ukida one akte koji su neustavni
SUDOVI Sud je grana državne vlasti, pored zakonodavne i izvršne vlasti - sudska funkcija utvrÄ‘uje da li je bilo ili nije bilo povrede prava i ako je bilo utvrÄ‘uje sankciju - dvostruka uloga suda - sudovi: 1. specijalizovani (pomorski, trgovaÄki...) 2. sudovi opšte nadležnosti: a) graÄ‘anski (porodiÄni, imovinski sporovi) b) kriviÄni - sudski postupak je dugotrajan i složen - sudija ili sudsko veće donosi presudu na osnovu zakona i slobodnog sudskog uverenja - pravo nezadovoljne strane na žalbu protiv prvostepene presude
|
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
8...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba