Abeceda Latina
Aa     Bb     Cc     Dd     Ee     Ff     Gg     Hh     Ii     Jj     Kk     Ll     Mm     Nn     Oo     Pp     Qq     Rr     Ss     Tt     Uu     Vv     Ww     Xx     Yy     Zz
 

 

Vocales (vokali)
a, e, i, u, y
 

 

Diphtongi (diftonzi-dugi vokali)
ae = e       ali      aÄ› - aé -> a - e

oe = e       ali      oÄ“ - oë -> o - e

au = áu              ( ^v ) kratkoća

eu = éu              ( ^- ) dužina

ei = ej               ( ^.. ) dijerere

ui = iy

 

 

 

Slovo C se čite kao C kada stoji ispred: e, i, y, ae, oe

Cicero -> Cicero

cyclus -> ciklus

Caesar -> Cezar

coepi -> cepi

C se čita kao K ispred samoglasnika a, o, u, suglasnika i na kraju reči.

caput -> káput

corpus -> kórpus

cupÄ›re -> kúpere

crepidus -> krepidus

nunc -> nunk

 

Slovo I se čita kao naše I ali kad je na početku reči ispred samoglasnika se čita kao J; kao J se čita i u sredini reči izmeÄ‘u samoglasnika.

iustus -> justus

maior -> major

ininustus -> inijustus

I se čita kao J i kod složenih reči između suglasnika i samoglasnika, ako je drugi deo složene reči takva reč da ispunjava prvi uslov (I na početku reči ispred samoglasnika).

coniungěre ->

kon_júngere

 

Slovo K se čita kao K ali se veoma retko upotrebljava. Umesto njega se piše slovo C u slučajevima kada se ono čita kao K.

Jedina prava latinska reč koja se piše slovom K je: Kalendae

Slovom K se pišu i neke stručne reči pretežno grčkog porekla: Keratitis, Kalium, Kyphosis

 

Slovo Q nema sopstveni izgovor; uvek se nalazi uz vokal U i zajedno daju slovo KV.

quaero -> kvero

 

Slovo S se čita kao S ali između vokala, ispred slova M i iza slova N se čita kao Z.

casus -> kazus

plasma -> plazma

mensa -> menza

Dvostruko S dolazi samo između vokala i čita se kao S.

classis -> klasis

 

Slovo T se čita kao T (primer: Tacitus), ali u kombinaciji TI + samoglasnik čita se kao CI

natio -> nacio

etiam -> eciam

Naznačeno pravilo ne važi ako se ispred kombinacije nalaze slova S, T, X ili ako je slog TI po kvantitetu dug: bestia, Brattia, mixtio, totius

 

Slovo U se čita kao U, ali u sledećim kombinacijama ako je nenaglašeno se čita kao V.

ngu -> lingua -> lingva

qu -> aqua -> akva

su -> suadeo -> svadeo

 

Slovo X je duplo slovo i čita se kao KS.

Xerxes -> Kserkses

 

Slovo Y se čita kao I.

Cyprus -> Ciprus

 

Slovo Z se čita kao Z.

Zoologija, zygomaticus

 

 

Sledeće kombinacije predstavljaju grčka slova u rečima grčkog porekla:

CH = h ( X ): machina

TH = t ( Θ ): theatrum 

RH = r ( Р ): rhefor 

PH = f ( Ф ): philosophus 

 

 

Slogovi u latinskom jeziku su dugi i kratki. Dužinu sloga obeležavamo znakom dužine ( ^- ), a kratkoću znakom kratkoće ( ^v ). Slog može biti dug po prirodi (natura) ili po položaju (positione).

Slog je dug po prirodi, ako sadrži dug vokal ili diftong. Slog je dug po položaju ako se nalazi ispred dva ili više suglasnika.

Samoglasnik ispred samoglasnika uvek je kratak (Vocalis ante vocalein brevis).

 

 

Latinske reči naglašavamo na drugom ili trećem slogu od kraja.

Drugi slog od kraja naglašavamo ako je on dug, a treći ako je drugi kratak.

laudáre	magistra
medicīna	bibenter
mēdĭcus	historia
discipÅ­lus

  

 

...pročitajte i Latinske izreke

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."