TRGOVINSKI SUD U ____________________

TUŽILAC: Preduzeće "ALFA" doo sa sedištem u ____________, ul. ____________ br. ____.

TUŽENI: "BETA BANKA" ad sa sedištem u _____________, ul. _____________ br. ____.

R a d i: utvrđenja, u 2 primerka, priloga 6

Vrednost spora: 600.000,00 dinara

Tužilac je sa tuženim dana 19.1.2001. godine zaključio ugovor o kratkoročnom kreditu br. 16160, na osnovu koga se tuženi obavezao da tužiocu odobri kratkoročni kredit od 5.000.000,00 dinara, sa rokom vraćanja od 360 dana i kamatnom stopom od 3,0 % mesečno.

D O K A Z: Ugovor o kratkoročnom kreditu zaključen između tužioca i tuženog dana 19.1.2001. godine.

Tuženi je u celini izvršio svoju ugovorenu obavezu dana 1.2.2001. godine.

Tužilac i tuženi su u članu 6 ugovorili da tužilac pored plaćanja kamate ima obavezu da tuženom plati i naknadu za obradu i realizaciju kreditnog zahteva u iznosu od 1,5 % mesečno i naknadu za organizovanje, kontrolu i praćenje kredita od 1,5 % mesečno.

Odredbom člana 7 pomenutog ugovora parnične stranke su ugovorile da će tužilac kao sredstvo obezbeđenja plaćanja dostaviti tuženom 4 akceptna naloga.

Tužilac je dana 31.1.2001. godine tuženom dostavio 4 akceptna naloga.

D O K A Z: Potvrda o prijemu akceptnih naloga br. 327/01 od 31.1.2001. godine.

Odredbom člana 8 pomenutog ugovora je regulisana obaveza tužioca da najkasnije do 5. u mesecu plati tuženom ugovorenu kamatu kao i naknadu za obradu i realizaciju kreditnog zahteva i naknadu za organizovanje, kontrolu i praćenje kredita od 1,7 % mesečno, a odredbom člana 9 ugovora je regulisano da tuženi ima pravo da celokupan iznos kredita, i pre dospelosti, naplati od tužioca u slučaju ako tuženi ne plati obračunatu ugovorenu kamatu i pomenute naknade, te da je tuženi ovlašÄ‡en da primljene akceptne naloge dostavi na naplatu u navedenom slučaju.

Tužilac smatra da je odredba člana 6 navedenog ugovora o kratkoročnom kreditu apsolutno ništava.

Odredbom člana 1065 Zakona o obligacionim odnosima, izričito je regulisano da se na osnovu ugovora o kreditu banka obavezuje da korisniku kredita stavi na raspolaganje odreÄ‘eni iznos novčanih sredstava, u konkretnom slučaju na odreÄ‘eno vreme, a korisnik se obavezuje da banci plaća ugovorenu kamatu i da dobijeni iznos novca vrati u vreme i na način kako je to utvrÄ‘eno ugovorom. Prema tome, ugovorom o kreditu, u slučaju kada je davalac kredita banka, kao naknada za korišÄ‡enje novca može se ugovoriti samo kamata, jer je jedina svrha ugovora o kreditu upravo ta, odnosno, da banka naplati kamatu, a ne mogu se ugovoriti neke druge obaveze korisnika kredita. MeÄ‘utim, kako je u konkretnom slučaju izmeÄ‘u tužioca i tuženog ugovoreno da tužilac ima obavezu da plati i naknadu za obradu i realizaciju kreditnog zahteva u iznosu od 1,5 % mesečno i naknadu za organizovanje, kontrolu i praćenje kredita od 1,5 % mesečno, navedena ugovorna odredba je apsolutno ništava jer je suprotna imperativnom zakonskom propisu, te samim tim ista ne može proizvesti pravno dejstvo.

Tužilac ističe da je zaključio ugovor o kreditu na iznos od 5.000.000,00 dinara i da tuženi sigurno nije mogao imati troškove vezane za obradu i realizaciju kreditnog zahteva u iznosu od 1,5 % mesečno, jer u konkretnom slučaju to iznosi 75.000,00 dinara, a posebno tuženi nije mogao imati nikakve troškove oko organizovanja, kontrole i praćenja kredita, takoÄ‘e u iznosu od 75.000,00 dinara jer navedeni kredit i nije dat za odreÄ‘enu namenu da bi tuženi imao odreÄ‘enih troškova oko kontrole korišÄ‡enja kredita, u delu koji bi se odnosio na to da li je tužilac kredit iskoristio za ugovorene namene, jer je kredit dat radi održavanja tekuće likvidnosti, kako je to regulisano u članu 1 pomenutog ugovora.

Tuženi je vršio obračun kamate i dostavljao tužiocu obračune kamate na plaćanje, ali je u navedenim obračunima pored obračunate kamate tuženi obračunavao i naknadu za koju tužilac smatra da je apsolutno ništava, te je u periodu od zaključenja ugovora do 10.6.2001. godine tužiocu ispostavio obračune kamate na ukupan iznos od 1.200.000,00 dinara.

D O K A Z:

a) Obračun kamate br. 2005/1 za period od 1.2.2001. godine do 1.3.2001. godine na iznos od 300.000,00 dinara.

b) Obračun kamate br. 2171/1 za period od 1.3.2001. godine do 1.4.2001. godine na iznos od 300.000,00 dinara.

c) Obračun kamate br. 2479/1 za period od 1.4.2001. godine do 1.5.2001. godine na iznos od 300.000,00 dinara.

d) Obračun kamate br. 2701/1 za period od 1.5.2001. godine do 1.6.2001. godine na iznos od 300.000,00 dinara.

Tužilac je u periodu od 1.2.2001. godine do 10.6.2001. godine platio ukupan iznos od 1.200.000,00 dinara i plaćanje je izvršio na sledeći način:

- dana 5.3.2001. godine platio je iznos od 300.000,00 dinara.
- dana 3.4.2001. godine platio je iznos od 300.000,00 dinara.
- dana 4.5.2001. godine platio je iznos od 300.000,00 dinara.
- dana 4.6.2001. godine platio je iznos od 300.000,00 dinara.

D O K A Z: Nesporno, a ako to tuženi ospori dostaviće se odgovarajući dokazi o plaćanju.

Tuženi je na osnovu pomenutih naknada tužiocu obračunao, a tužilac je platio ukupan iznos od 600.000,00 dinara.

Tužilac ističe da se iz kamatnih obračuna tuženog, koje tužilac dostavlja uz tužbu može utvrditi da je tuženi po osnovu opisanih naknada neosnovano u obračunima kamate tužiocu obračunao iznos od 600.000,00 dinara, a pojedinačno po kamatnim obračunima to iznosi:

a) Obračun kamate br. 2005/1 za period od 1.2.2001. godine do 1.3.2001. godine na iznos od 150.000,00 dinara.

b) Obračun kamate br. 2171/1 za period od 1.3.2001. godine do 1.4.2001. godine na iznos od 150.000,00 dinara.

c) Obračun kamate br. 2479/1 za period od 1.4.2001. godine do 1.5.2001. godine na iznos od 150.000,00 dinara.

d) Obračun kamate br. 2701/1 za period od 1.5.2001. godine do 1.6.2001. godine na iznos od 150.000,00 dinara.

Kao što je već istaknuto, ugovor o kreditu je zaključen na rok od 360 dana tj. isti dospeva 1.2.2002. godine, a navedenim ugovorom je dato ovlašÄ‡enje tuženom da može "proglasiti" svoje potraživanje dospelim u slučaju ako tužilac ne plati ugovorenu kamatu i pomenute naknade, te tužilac ima pravni interes da se utvrdi da je odredba člana 6 pomenutog ugovora apsolutno ništava, kako bi sprečio tuženog da nastavi da mu pored obračuna ugovorene kamate obračunava i pomenute naknade koje ukupno iznose 3 % mesečno i koje po svojoj pravnoj suštini faktički predstavljaju kamatu koja nije ugovorena. Tužilac je ovlašÄ‡en da podnese tužbu za utvrÄ‘enje, jer ako tužilac uspe u sporu tuženi neće moći da mu do roka dospeća kredita obračunava i naplaćuje pomenute naknade u iznosu od 150.000,00 dinara mesečno.

Podnoseći ovu tužbu tužilac ne traži da mu tuženi vrati iznos od 600.000,00 dinara koji je primio na osnovu apsolutno ništave odredbe člana 6 pomenutog ugovora, jer u slučaju ako tužilac uspe u sporu, navedeni iznos od 600.000,00 dinara bi se uračunao za smanjenje potraživanja tuženog po osnovu kredita, što je za tužioca povoljnije, jer je ugovorena kamata veća od zatezne kamate na koju bi tužilac imao pravo ako bi tražio povraćaj navedenog iznosa od 600.000,00 dinara.

Prema tome, tužilac predlaže da sud donese sledeću:

1. Usvaja se tužbeni zahtev tužioca, pa se utvrÄ‘uje da je apsolutno ništava odredba člana 6 ugovora o kratkoročnom kreditu zaključenog izmeÄ‘u tužioca i tuženog dana 19.1.2001. godine pod br. 16160.

2. Obavezuje se tuženi da tužiocu plati parnične troškove, u roku od 8 dana od dana prijema presude, pod pretnjom prinudnog izvršenja.

 

U ___________ dana _______ 2003. godine                                                               ZA TUŽIOCA
 

POPIS TROŠKOVA:                                                                                                   ________________ 

1. Taksa za tužbu ............................

 

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."