PANS - Antisemitizam u NemaÄkoj pre II svetskog rata /istorija/

Poslao/la: / Sent by JO Novi Sad

Saturday, 09 August 2008

Antisemitizam u NemaÄkoj pre II svetskog rata

UVOD

Šezdesetih i sedamdesetih godina 19-tog veka, evropski Jevreji su ostvarili ravnopravnost pred zakonom ali ih je okolina i dalje diskriminisala u raznim oblastima. Udeo u tome bio je u brzom socijalnom i ekonomskom razvoju Jevreja. Sloboda izbora mesta boravka nije dovela do raseljavana Jevreja širom zemlje, kako su se neki nadali, veÄ‡ je doprinela njihovom koncentrisanju u gradovima, uglavnom prestoniÄnim. Slobodni izbor zanimanja nije naveo jevrejske mase da preÄ‘u na zanate ili zemljoradnju, veÄ‡ je pojaÄao njihovo uÄešÄ‡e u trgovini, bankarstvu, slobodnim profesijama, novinarstvu, knjiÅ¾evnosti, nauci i umetnosti.
Judofobija je stara pojava, Äiji se poÄetak vezuje za prvobitnu netrpeljivost mnogoboÅ¾aÄkog carstva prema monoteistiÄkoj manjini, koja se nalazila u njihovom okviru. Novi antisemiti imali su ideje o rasnoj razliÄitosti “semitske” i “arijevske” rase.
Nastale su organizacije i stranke, koje su svoju misiju videle u borbi protiv Jevreja i njihovog uticaja, a njihova celokupna politika se svodila na judofobski bes. JaÄanjem socijalistiÄkih strujanja u Evropi, zaoštravao se stav prema Jevrejima.

Sedište antisemitskog pokreta postala je NemaÄka. VeÄ‡ pred kraj 19-tog veka, onemoguÄ‡avalo se Jevrejima da uÄestvuju u drÅ¾avnim i javnim funkcijama. Antisemitska koncepcija je postala sastavni deo vladajuÄ‡e ideologije.

1933.
30. januara 1933. godine predsednik NemaÄke Paul Von Hindenburg imenovao je Hitlera za kancelara. VeÄ‡ prvih nedelja Hitlerove vlasti mogla se osetiti anti-jevrejska atmosfera na ulicama NemaÄke.
27. februara iste godine zgrada Reistaga je zapaljena. Veruje se da su nacisti sami zapalili zgradu kako bi za to mogli optuÅ¾iti komuniste. Hitler je ovaj dogaÄ‘aj iskoristio da stvori policijsku drÅ¾avu. Ubrzo je u okolini Minhena otvoreno prvo mesto za obuku nacista – kamp Dahau, kasnije radni i koncentracioni logor.
1. aprila NacistiÄka partija organizuje jednodnevni bojkot jevrejskih radnji.
7. aprila je donet zakon, kojim je Jevrejima zabranjen rad u javnim sluÅ¾bama.
10. maja u školama širom NemaÄke su spaljivane knjige jevrejskih autora.

1934.
Predsednik Hindenburg umire, a Hitler sebe proglašava novim pretsednikom NemaÄke.

1935.
13. januara Sarski region je pripojen NemaÄkoj.
16. marta donet je zakon po kome samo arijevci mogu da budu u vojsci.
15. septembra doneti su Nirnberški zakoni koji su definisali Jevreje kao rasu a ne kao pripadnike odreÄ‘ene religije. Hiljade ljudi koji su smatrali da su Nemci, odjednom su postali ne-arijevci. Zabranjen je brak i vanbraÄna veza izmeÄ‘u Jevreja i ne-Jevreja u cilju zaštite “nemaÄke krvi i Äasti”.

1936.
OdrÅ¾avaju se Olimpijske igre u Berlinu. Hitler tu manifestaciju koristi za promovisanje nacizma i nacistiÄikih ideja svetu.

1937.
24. jula Ministarstvo unutrašnjih poslova nareÄ‘uje odvajanje Jevreja od drugih gostiju u letovalištima.
Oktobra, poÄinje “arijanizacija” odnosno preuzimanje jevrejskih biznisa od strane arijevaca.

1938.
13. marta NemaÄka je anektirala Austriju. Svi propisi u vezi Jevreja primenjuju se i na 200.000 austrijskih Jevreja.
U julu je usvojen zakon po kome su Jevreji bili obavezni da nose specijalne liÄne isprave. Pasoši su oznaÄavani sa velikim crvenim “J”.

Skoro odmah nakon što je postavljen za kancelara NemaÄke Hitler je poÄeo da sprovodi legalne akcije protiv nemaÄkih Jevreja. 1933. proglasio je jednodnevni bojkot jevrejskih radnji, i izglasan je zakon protiv košer mesara. Nirnberškim zakonima 1935. Jevrejima je uskraÄ‡eno nemaÄko drÅ¾avljanstvo. Do 1936, natpisi na kojima je pisalo Jevreji nisu dobrodošli, mogli su se videti svuda po NemaÄkoj.

1938. mnogim novim zakonima Jevreji su bili spreÄeni da napreduju poslovno i da zaraÄ‘uju isto kao i ostali. U junu 1938. izglasan je zakon po kom svi Jevreji moraju nositi identifikacione karte. U oktobru iste godine svi Jevreji poljskog drÅ¾avljanstva u NemaÄkoj su uhapšeni i deportovani nazad u Poljsku. Poljska vlada je odbila da ih primi te su smešteni u kampove na poljskoj granici.

MeÄ‘u deportovanima je bio i Zindel Grispan, roÄ‘en u Poljskoj, ali se preselio u Hanover gde je 1911. osnovao malu radnju. 27. oktobra on i njegova porodica su bili primorani da napuste svoju kuÄ‡u. Njegova radnja i kuÄ‡a su bili konfiskovani.

Njegov sedamnaestogodišnji sin Heršel je u to vreme Å¾iveo sa ujakom u Parizu. Kada je Äuo vesti o proterivanju njegove porodice, otišao je 7. novembra u nemaÄku ambasadu u Parizu u nameri da ubije nemaÄkog ambasadora u Francuskoj. Kako ambasador trenutno nije bio tu, on se zadovoljio niÅ¾im Äinom, treÄ‡im sekretarom, Ernestom Fon Rotom. On je teško ranjen i umro je dva dana kasnije - 9. novembra.

Ovaj atentat dao je nemaÄkom šefu propagande Jozefu Gebelsu povod da poÄne pogrome protiv nemaÄkih Jevreja. On je ovaj atentat protumaÄio kao bunu protiv Rajha i samim tim i Hitlera. Ovaj pogrom je posle nazvan Kristalna noÄ‡ ili noÄ‡ slomljenog stakla, zbog stakla koje se svuda moglo videti.

9. novembra mrÅ¾njom voÄ‘eni nemaÄki graÄ‘ani i mnoge vojne grupe sakupljale su se na prethodno utvrÄ‘enim mestima i na kraju krenuli ulicama, razbijajuÄ‡i prozore jevrejskih radnji, kuÄ‡a, sinagoga...

Mrtva tišina, ne Äuje se ni zvuk u gradu, Sijalice na ulici, svetla u radnjama i kuÄ‡ama su ugašena. Odjednom, trgla me je buka na ulici, vika i krici. Osluškivao sam uplašen i uznemiren dok nisam jasno razumeo, Odlazite Jevreji! Smrt Jevrejima!

Brzo smo istrÄali na ulicu. Rulja je išla ka bolnici za bolesnu jevrejsku decu. Za jedan minut, prozori su bili izlomljeni, a vrata provaljena. Kad smo stigli, mnoga deca su bosonoga i samo u noÄ‡nim košuljama prelazila preko izlomljenog stakla. Rulja je tukla i terala doktore, pomoÄ‡nike i sestre, od kojih su najveÄ‡i broj Äinile Å¾ene.

U noÄ‡ima 9. i 10. novembra Jevreje su slobodno napadali i poniÅ¾avali u njihovim kuÄ‡ama, na poslu i u sinagogama. Najmanje 96 ljudi je poginulo, stotine su ranjene, skoro 2000 sinagoga je spaljeno, skoro 7500 jevrejskih radnji je uništeno, groblja i sinagoge su vandalizovane, a 30 000 bogatih Jevreja je uhapšeno i poslato u koncentracione logore. Stotine njih su nestale. Neke Jevrejke su takoÄ‘e uhapšene i smeštene u zatvore.

ZvaniÄan stav NemaÄke o ovim dešavanjima koje je jasno organizovao Gebels je da su to bili spontano nastali neredi.

Tri dana kasnije na sastanku nacistiÄkih lidera došlo je do stava da su Jevreji krivi za Kristalnu noÄ‡, i da ni moraju snositi troškove štete koja je nastala.

Poslovi koje su vodili Jevreji mogli su da nastave sa radom, ali samo ako ih vode ne Jevreji.

Posle kristalne noÄ‡i vreme je bilo posebno teško za jevrejsku decu i omladinu. Nisu mogli da idu u muzeje, na igrališta, bazen i bilo im je zabranjeno da idu u škole.

To je samo mali deo zakona koji su se tad pojavili, a koji su bili protiv Jevreja.

Kristalna noÄ‡ je bila glavna taÄka pokretnica nemaÄkog stava prema Jevrejima i onoga što mi danas zovemo holokaustom.

DEO I

Krajem oktobra 1938. godine 17 000 Jevreja sa poljskim drÅ¾avljanstvom, koji su do tada decenijama Å¾iveli na podruÄju Nemacke, uhapšeno je i prebašeno preko poljske granice. Kako je poljska vlada odbila da ih primi, ljudi su smešteni u pograniÄne kampove. MeÄ‘u deportovanima bio je i Zindel Gryndszpan, Poljak koji je 1911. godine otvorio pordavnicu u Hanoveru. U noÄ‡i 27. oktobra 1938. godine bio je primoran da sa porodicom napusti dom, imovina mu je konfiskovana i proterani su u Poljsku. Njegov sin, 17-godišnji Hershel Gryndspan, koji je u to vreme Å¾iveo sa ujakom u Parizu, kada je primio vest o deportaciji porodice otišao je nemaÄku ambasadu u Å¾elji da ubije ambasadora. Kako ga nije zatekao, napao je nizeg sluÅ¾benika koji podlegao povredama dva dana kasnije, 9. novembra. Ovaj dogaÄ‘aj posluÅ¾io je kao povod za pogrom nemaÄkih Jevreja.

DEO II

U noÄ‡i izmeÄ‘u 9. i 10. novembra 1938. godine dogodio se prvi javni i do tada najveÄ‡i incident protiv Jevreja na teritoriji NemaÄke i Austrije.
Nacisti su krstarili jevrejskim kvartovima, upadali u jevrejske kuÄ‡e, palili radnje, otimali imovinu, ugnjetavali, muÄili i tukli jevrejsko stanovništvo. Ulice su bile prekrivene staklom razbijenih izloga. Sinagoge su gorele u plamenu. Te noÄ‡i Jevreji su masovno hapšeni i odvoÄ‘eni u ono što su kasnije bili koncentracioni logori.
U pogromu te noÄ‡i ubijeno je 200 ljudi, više od 30 000 je uhapšeno i odvedeno. Spaljeno je 1574 sinagoge te gotovo nije ostala nijedna na Äitavom prostoru. Oskrnavljena su jevrejska groblja, porazbijano i spaljeno preko 7 500 jevrejskih radnji. Jevrejske knjige spaljivane su na trgovima i ulicama.

KRISTALNA NOÄ† U NEMAÄŒKOM GRADU BADEN-BADENU

U 7 ujutru 10-og novembra 1938. godine, na vratima kuÄ‡e Artura Flehingera, bivšeg profesora lokalne gimnazije, pojavio se policajac i naredio mu da poÄ‘e sa njim. Tog jutra na ulicma nije bilo drugih ljudi izuzev Jevreja kojima je takoÄ‘e bilo nareÄ‘eno da se jave u policijsku stanicu. Kada je Flehinger stigao u stanicu, tamo je zatekao 50 jevrejskih zatvorenika koji su bili okruÅ¾eni esesovcima. Ova hapšenja su oznaÄila poÄetak Kristalne noÄ‡i u Baden-badenu. Ukupno 80 Jevreja je bilo uhapšeno tog jutra.
SS im je naredio da izaÄ‘u na ulicu, da se svrstaju u kolone i da tako marširaju do sinagoge. Stotine graÄ‘ana Baden-badena je vikalo i poniÅ¾avalo jevrejske zatvorenike, govoreÄ‡i im antisemitske parole. Još mnogo Nemaca ih je Äekalo na stepeništu sinagoge. Jevreji su bili primorani da uÄ‘u u sinagogu, da skinu svoje šešire i da slušaju antisemitska predavanja od strane esesovaca. Ubrzo, Artur Flehinger je bio prozvan da ustane i da proÄita odlomke iz “Main kampf-a”. Esesovci nisu bili zadovoljni njegovim Äitanjem i pretukli su ga. SliÄna sudbina je Äekala sve koji su bili prozvani da Äitaju. TakoÄ‘e, bili su primorani da nekoliko puta iznova pevaju nacistiÄku himnu.
Posle višeÄasovnog muÄenja, svi Jevreji, izuzev slabih i starijih, su bili odvedeni u koncentracioni logor Dahau. Ubrzo, rulja je zapalila sinagogu. Pokušali su i da spale kantora, ali je jedan vatrogasac uspeo da ga spase. Radnje i kuÄ‡e Jevreja iz Baden-badena su bile uništene, a od kamenih ostataka sinagoge je napravljen put .

DEO III

12. novembra 1938. godine na sastanku nacistiÄkih Äelnika Jevreji su proglašeni krivcima za pogrom u noÄ‡i izmeÄ‘u 9. i 10. novembra iste godine.
Na sastanku je odluÄeno da su Jevreji ti koji moraju da nadoknade uÄinjenu štetu, te su duÅ¾ni da plate milijardu maraka za ubijenog sluÅ¾benika u Parizu, i 6 miliona maraka za razbijene izloge.
Ovom prilikom donesen je i niz zakona sa ciljem da Jevreje u potpunosti uklone sa ekonomske i svake druge scene tadašnje NemaÄke. Tim zakonima Jevrejima je zabranjeno korišÄ‡enje javnog prevoza, škola i bolnica, posedovanje vozaÄkih dozvola i plemenitih metala. Uveden je policijski Äas.

U Drugom svetskom ratu ubijeno je više od 6 miliona Jevreja. Razaranja koja su vršena još uvek prevazilaze našu sposobnost da shvatimo. Zato je zadatak roditelja, nastavnika, politiÄara i svih odraslih ljudi da uvek uÄe svoju decu da uvek postoji dobar izbor, ali samo ako se zna i uvidi do Äega rÄ‘av izbor moÅ¾e da dovede.

...proÄitajte više o Kristalnoj noÄ‡i

Komentari

Dodaj Novi

Pretraga

RSS