NOVI SAD   Click for Novi Sad, Serbia Forecast
PANS
PANSWEB.COM
 









  Početna arrow TEKSTOVI arrow Efekti spinalne anestezije na kardiovaskularni sistem /medicina/
Efekti spinalne anestezije na kardiovaskularni sistem /medicina/ Štampaj E-mail
Vrednovanje korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Poslao/la: / Sent by dr Slađana Kelić   
Wednesday, 08 May 2013

Efekti spinalne anestezije na kardiovaskularni sistem

  

Spinalna anestezija, tj. subarahnoidalna primena lokalnog anestetika dovodi do mnogih promena, međutim najznačajnije i najveće promene se odnose na kardiovaskularni sistem. Hemodinamske promene su posledica autonomne blokade, tj. simpatektomije.

Autonomni nervi sistem anatomski možemo podeliti na simpatički (torakolumbalni deo ANS-a), parasimpatički (kraniosakralni deo ANS-a) i enterični (senzorni i motorni neuroni koji leže u intramuralnim pleksusima GIT-a). Stepen simpatičke blokade pa samim tim i stepen hemodinamskih promena, zavisi od visine bloka. Međutim, ovaj odnos ne može da se predvidi.

Simpatički i parasimpatički sistem su dve komponente autonomnog nervnog sistema sa pretežno suprotnim funkcijama. Simpatička stimulacija stimuliše rad nekih organa, dok deluje inhibitorno na druge. Parasimpatička stimulacija takođe može delovati stimulativno i inhibitorno na različite organe. Kada simpatički sistem neke organe stimuliše, tada ih parasimpatički sistem uglavnom (ali ne uvek) inhibiše i obratno, kada simpatikus inhibiše, tada parasimpatikus stimuliše. Simpatikus se uglavnom aktivira kada postoji neka opasnost, neka nagla promena, on priprema organizam ”za borbu ili beg”. Parasimpatikus je aktivaniji u stanju mirovanja.
 
U sledećoj tabeli je prikazano dejstvo ovih sistema na pojedine organe.
 organ simpatikus parasimpatikus
 zenica oka proširuje (midrijaza) sužava (mioza)
 cilijarni mišićblaga relaksacija (gledanje na daljinu)
kontrakcija (gledanje na blizinu)
žlezde
vazokonstrikcija krvnih sudova, blaga sekrecija
stimulacija lučenja sekreta
 znojenjeobilno znojenje (holinergična vlakna)
 znojenje dlanova
krvni sudovi
vazokonstrikcija (suženje) preko α1 receptora
slabo dejstvo ili nema efekta
 srcepovišena frekvencija; pojačana snaga, ubrzano sprovođenje električnih impulsa; pojačana nadražljivost
 smanjena frekvenca; smanjena snaga; usporeno sprovođenje električnih impulsa; smaljena nadražljivost
 srčane (koronarne) arterije preko α receptora suženje, preko β2 receptora blago proširenje nema
 pluća i bronhijeproširenje (bronhodilatacija)
suženje (bronhokonstrikcija)
crevo
smanjena peristaltika i tonus, pojačan tonus mišića sfinktera
 povećana peristaltika i tonus, relaksacija sfinktera
 jetraotpuštanje glukoze, razlaganje glikogena
 sinteza glikogena
žučna kesa i kanali
 relaksacijakonstrikcija
 bubrezismanjeno izlučivanje mokraće
 nema
mokraćna bešika
 relaksacijakonstrikcija
penis
 ejakulacijaerekcija
metabolizam
povećan; povećana koncentracija glukoze i masti u krvi
nema
lučenje srži nadbubrežne žlezde
 povećano nema
 mentalna aktivnostpovećana
 nema
skeletni mišići
povećana snaga
 nema
masno tkivo
razgradnja masti (lipoliza)
nema
 
Hipotenzija i bradikardija su najčešći neželjeni efekti koji se viđaju kod simpatičke blokade. Riziko faktori povezani sa hipotenzijom uključuju hipovolemiju, preoperativnu hipertenziju, visok blok, starost više od 40 godina, gojaznost, hroničnu upotrebu alkohola, kombinovanu opštu i spinalnu anesteziju i dodatak fenilefrina lokalnom anestetiku.
Usled simpatičke blokade dolazi do arterijske i venske vazodilatacije, koje zajedno dovode do hipotenzije. Arterijska vazodilatacija nije maksimalna i glatki vaskularni mišići zadržavaju neki autonomni tonus nakon simpatičke blokade. Usled zadržavanja autonomnog tonusa, totalni periferni vaskularni otpor se smanjuje samo za 15-18%, tako da se MAP smanjuje za 15-18% ako se cardiac output ne smanjuje. Kod pacijenata sa koronarnom arterijskom bolešću, sistemski vaskularni otpor može da se smanji za više od 33% nakon spinalne anestezije. Nakon spinalne anestezije venodilatacija će biti maksimalna u zavisnosti od lokacija vena. Ako su vene ispod desne pretkomore, gravitacija će uzrokovati zadržavanje krvi na periferiji, a ako su vene iznad postoji vraćanje krvi u srce, Vraćanje venske krvi u srce, ili preload, zato zavisi od pozicije pacijenta za vreme spinalne anestezije. Zato što preload determiniše cardiac output i pozicija pacijenta je veliki faktor koji determiniše cardiac output. Sve dok je euvolemični pacijent položen sa nogama podignutim iznad srca tu ne bi trebalo da bude velikih promena u cardiac outputu. Obrnuti Trendelenburgov položaj dovodi do velikog smanjenja  u preloadu i zato velikog smanjenja u cardiac outputu.
Kod mnogih pacijenata ne dolazi do značajnih promena u frekvenci nakon spinalne anestezije, mada kod mladih (manje od 50) i zdravih (ASA I), veći je rizik od pojave bradikardije. Upotreba beta blokatora takođe povećava rizik. Učestalost bradikardije iznosi oko 13%. Simpatička ubrzavajuća srčana vlakna izlaze iz T1-T4 spinalnog segmenta, pa blokada ovih vlakana može biti uzrok bradikardije. Smanjen venski povratak krvi takođe može biti uzrok, usled pada pritiska punjenja. Pored ovih smatra se da postoje i drugi, neutvrđeni uzroci bradikardije posle spinalne anestezije. Iako se bradikardija uglavnom dobro podnosi asistolija i blok II i III stepena može da se javi, tako da je bitan monitoring i lečenje.
Da bi se efikasno lečila hipotenzija mora se korigovati uzrok. Smanjenje minutnog volumena i venskog povratka mora da se leči i bolus kristaloida  se često koristi za povećanje venskog volumena. Prema nekim studijama prehidracija sa 500-1500 ml kristaloida može da spreči pojavu hipotenzije. Kod lečenja hipotenzije od suštinskog značaja je održavanje perfuzije mozga i miokarda. Ako je pacijent bez simptoma smanjenje tenzije do 33% se ne leči.
Pre spinalne anestezije bitno je obezbediti dobar venski put, a u toku anestezije pažljiv monitoring  i terapiju kiseonikom. Bolusi tečnosti koji se daju trebalo bi pažljivo pratiti jer višak može voditi u kongestivnu srčanu insuficijenciju i edem pluća i takođe može usloviti potrebu plasiranja urinarnog katetera, što sa druge strane nosi rizik od infekcije. U farmakološkom lečenju hipotenzije vazopresori su oslonac lečenja. Kombinovani alfa i beta adrenergički agonisti pokazali su se boljim od samih alfa i efedrin je lek izbora. Povećanjem perifernog vaskularnog otpora povećava se preload i cardiac output što popravlja hipotenziju. Efikasan je i Trendelenburgov položaj, ali ne više od 20 stepeni, jer može smanjiti perfuziju mozga zbog povećanja pritiska u jugularnim venama.
Kod izražene bradikardije lek izbora je atropin.
 
 
Komentari
Dodaj Novi Pretraga RSS
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
 
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P:oops::cry::evil::twisted::roll::wink:
:!::?::idea::arrow:
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno / Previous   Sledeće / Next >


CONTENT

There is safety in numbers.
 

TRANSLATE
EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

LINKOVI OČLAŠIVAČA








.
 
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Pravda ne traži nagradu.
 
poslovni adresar - PANS - poslovni oglasnik