NOVI SAD   Click for Novi Sad, Serbia Forecast
PANS
PANSWEB.COM
 









  Početna arrow TEKSTOVI arrow Tubišvat /običaji-religija/
Tubišvat /običaji-religija/ Štampaj E-mail
Vrednovanje korisnika: / 0
LošeNajbolje 
Poslao/la: / Sent by JO Novi Sad   
Friday, 11 January 2013
Tubišvat
 
 
TU B'SHVAT
 
Ovaj praznik, koji se obeležava po jevrejskom kalendaru 15 dana meseca švata (ševat ili švat), ima još jedan naziv, a to je 'Nova godina drveća'. U jevrejskom kalendaru postoje četiri nove godine, koje su služile u upravne i fiskalne svrhe.

Prvog dana meseca nisana računala se godina vladavine kraljeva (Nova godina kraljeva i hodočasnih praznika), prvog dana meseca elul Nova godina desetine za goveda, prvog dana meseca tišri Roš hašana (kalendarska Nova godina) i prvog dana meseca švata Nova godina biljaka (po jednoj školi odnosno tumačenju prvog dana, po drugoj petnaestog dana meseca švata). Ako se koristimo gematrijom (računanjem hebrejskih slova prema njihovim brojevnim vrednostima) videćemo da reč 'tu' koja se piše slovima tet (9) i vav (6) može značiti i 15, pa samo hebrejsko ime praznika kaže da je Tubišvat petnaesti dan meseca švata.

Prateći promene u prirodi, Jevreji su uočili da u toku godine najveći deo kiše padne do 15. švata pa je zemlja dovoljno natopljena vodom i stabla već počnu upijati sokove kojima će hraniti svoje buduće plodove. Zato je ovaj datum određen kao granica između stare i nove godine za obavljanje desetina prinosa. Tako na primer, desetina od citrusa ubrana 14. švata pre zalaska sunca pripada staroj godini, a od citrusa sa istog stabla ubranog posle zalaska sunca (što je po jevrejskom kalendaru vec 15. švat), desetini u novoj godini.

Tubišvat je jedan od veselijih praznika. Ovaj praznik se slavi u kući. U sinagogama nema posebnog obeležavanja, ali postoji običaj da se u jevrejskim zajednicama priređuju posebne proslave u opštinskim prostorijama. Deca su mu se posebno radovala jer je padao zimi, a za praznik je trebalo nabaviti što više vrsta voća. Smatralo se da svaka porodica treba da sakupi barem 15 do 18 vrsta svežeg i suvog voća. Uzevši u obzir godišnje doba i izbor na tržistu, obezbediti toliku količinu voća nije bilo nimalo lako. Zato nije bilo retko da se voće još u jesen uvija u slamu ili posebno pakuje, kako bi trajalo do zime.

Veruje se da se jedenjem deset vrsta voća i pijenjem četiri vrste vina, po određenom redosledu i uz recitovanje odgovarajućih blagoslova, ljudski rod i celi svet može dovesti bliže duhovnom savršenstvu. Na tri poslužavnika se nalazi voće kao što su pomorandže, orasi, bademi, urme, maslinke, jabuke, smokve, rogač, grožđice. Na još jednom poslužavniku mogu se nalaziti razni sitni kolači spravljeni od brašna. Pripreme se čaše za vino a upotrebljava se i crno i belo vino. Običaj nalaže da se vina različito mešaju kako bi mogla biti obojena u četiri nijanse.

Blagoslovima koji se govore, po opštim propisima, za svako voće zahvaljujemo se Gospodu za plodove biljaka koje je stvorio.
 
Prvo se napune čaše belim vinom. Belo vino simbolizuje jesen i početak zime. Sjaj Sunca slabi, nebo prekrivaju oblaci, lišće sa drveća opada, priroda pada u san. Uz prvu čašu vina pojede se voće koje sadrži ljusku kao što su badem ili orah.
 
Druga čaša se napuni takođe belim vinom ali se doda i malo crnog. Već za vreme hladne zime, dok priroda još spava, javljaju se znaci buđenja. Uskoro počinje cvetanje, smena godišnjih doba se nastavlja. Drugu čašu vina posvećujemo voćkama ali i drveću koje ne rađa voće. Običaj je da se pojedu maslinka i urma.
 
U treću čašu vina uspemo više crnog nego belog vina, simbolišući time da sjaj Sunca postaje sve jači. Priroda se budi iz sna. Nakon ispijenog vina jedu se grožđe,  smokve i nar.
 
Četvrta čaša vina se napuni samo crnim vinom, podsećajući nas na užareni letnji dan. Pojedemo jabuku ili rogač.
 
Biblija često govori o drveću kao simbolu plemenitosti i dobrote. 'Pošten čovek je kao drvo pokraj potoka, koje daje plodove na vreme i čije lišće nikada ne vene'. U književnosti, naročito dečjoj, drvo je česta tema. Bio je običaj da se za svakog rođenog dečaka zasadi kedar, visoko, uspravno, snažno drvo, simbol snage. Za devojčicu čempres, simbol nežnosti i lepote. Dete je raslo sa svojim stablom i staralo se o njemu.

Kada se jevrejski narod ponovo naselio na zemlju Izraela, sađenje drveća je postalo simbol povezanosti sa Izraelom i stalnog jevrejskog prisustva. U početku se sadio eukaliptus jer je pomagao isušivanju močvara i borbi protiv zaraza. Palme i žbunje su služili kao putokaz i ukras i da štite voćke od vetrova. Jele su ukrašavale i davale hlad. Danas se sade hrast, bukva i drugo evropsko drveće. U Izraelu značaj Tubišvata je ponovno oživljen i slave ga mnogi Jevreji, kako religiozni tako i sekularni. Ekološke organizacije u Izraelu i dijaspori su uključile ovaj praznik u razne programe za zaštitu životne sredine.  U izraelskim kubucima, Tubišvat se slavi kao poseban poljoprivredni praznik.

U vreme sađenja Predsedničke šume 1949. godine tadašnji predsednik izraelske vlade David ben Gurion rekao je: 'Od svih blagoslovenih radnji koje smo započeli u ovoj zemlji, ja ne znam da li postoji plodonosniji posao, posao čiji su rezultati tako korisni, kao sađenje drveća koje dodaje lepotu izgledu naše zemlje, poboljšava klimu i daje zdravlje njenim stanovnicima'. S obzirom na vezanost praznika Tubišvat za drveće i samim tim za prirodu, ovaj praznik se populariše kao jevrejsko učešće u Svetskom danu ekologije a Izrael je danas verovatno jedina zemlja na svetu koja početkom 21. veka ima više šuma nego što je imala početkom 20. veka.

Sledi nekoliko nasumice odabranih citata iz kojih je uočljivo da je u jevrejskom predanju, počevši od Tore i Talmuda, ekološki odgovoran odnos prema okruženju stara Božja zapovest. Jevrejsko pravo nalaže i halahičku i moralnu obavezu čuvanja ekološke ravnoteže. Dobri poznavaoci Tore tvrde da se hebrejska reč za drvo u njoj pojavljuje više od 150 puta i da je imenovano više od 100 vrsta različitog rastinja. Sveukupno, preko 500 različitih biljaka je pomenuto u klasičnim jevrejskim izvorima. Da se našalimo, to ne znači da ove knjige predstavljaju neku vrstu botaničke enciklopedije, već nas upućuje na čovekovu povezanost sa prirodom.

Knjiga postanja (2.15): 'I uzme Bog čoveka i postavi ga u Edenski vrt da ga obrađuje i čuva'. Ovim je čovek dobio dve obaveze. Prva je obrađivanje zemlje, druga je njeno čuvanje, mudrim i promišljenim odnosom prema njoj".

U Knjizi Levita (19.23) rečeno je jevrejskom narodu pre ulaska u Izrael: 'Kada dođete u zemlju, posadite svakojako plodonosno drveće...'

Micva (zapovest) sadnje drveća je u očima starih rabina bila toliko važna da su joj u jednom traktatu dali prednost nad dočekom Mesije: 'Ako upravo sadiš, a tada ti kažu - Eto Mesije! - dovrši sadnju, pa ga tek onda kreni dočekati.'
 
 
Komentari
Dodaj Novi Pretraga RSS
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
 
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P:oops::cry::evil::twisted::roll::wink:
:!::?::idea::arrow:
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno / Previous   Sledeće / Next >


CONTENT

Keep the wolf from the door.
 

TRANSLATE
EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

LINKOVI OČLAŠIVAČA








.
 
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Drvo se oslanja na drvo, a čovek na čoveka.
 
poslovni adresar - PANS - poslovni oglasnik