Njujork je ogroman grad sa specifiÄnim naÄinom života. Njujork sa okolinom ima isti broj stanovnika kao cela Jugoslavija. Ali stranac ne gubi dah od nepregledne reke ljudi koja se valja njegovim centrom, jer takav, Äak impresivniji prizor, nudi Šangaj, Meksiko Siti, Tokio, Peking... U Njujorku fascinira nešto drugo - mešavina kultura, nacionalnih kuhinja, arhitektonskih stilova, rasa, naroda... S pravom ga nazivaju ''Meting Pot'' - što u slobodnom prevodu znaÄi ''nacionalna papazjanija''. I pravo je Äudo što ta mešavina svega i svaÄega ne bode oÄi, ne narušava estetski doživljaj. Naprotiv. To daje ukus i miris gradu, utiskuje mu dušu. A duša Njujorka je Brodvej (Broadway) - u prevodu širok put, jedina avenija što remeti geometrijsku harmoniju centralnog ostrva Manhatna koji iz aviona liÄi na Äokoladu izdeljenu na kocke. Sve avenije (ima ih bez Brodveja 14) i ulice (preko 250) seku se pod pravim uglom. Samo je Brodvej, kao za inat, dijagonalan. Zato je u svom toku toliko razliÄit.
Na krajnjem jugu Brodvej se spaja sa njujorškom lukom, koja pored tranzitnog ima i simboliÄno obeležje. Za emigranta to je bio prvi susret sa ''obećanom'' zemljom.
ÄŒim malo zaÄ‘e u kopno Brodvej preseca Kinesku Äetvrt - najgušÄ‡e naseljen njujorški kvart. Sve je tamo kinesko - egzotiÄno povrće, riba, razne sorte pirinÄa, suveniri od slonovaÄe, kineske novine, naÄiÄkani restorani u Äijim izlozima vise obešene peÄene pekinške patke.
U Dauntaunu, oko Vol strita, Brodvej je berzanski, poslovni deo, koji vri danju, a zastrašujuće se smiri i opusti noću.
Brodvej prolazi kroz GrinviÄ viladž - meku pisaca, slikara, hipika.
U središnjem delu grada, takozvanom Midtaunu, Brodvej su okupirali stranci tako da se ta Äetvrt popularno naziva ''Bagdad na podzemnoj železnici''.
Od 40-e do 80-e ulice Brodvej je srce njujorških kulturnih zbivanja. Do 100-te, otmen boemski deo grada rezervisan iskljuÄivo za Anglosaksonce.
Na Brodveju od 110-e ulice do 122-ge proteže se univirzitet Kolumbija i prostran studentski grad. Nadalje, Brodvej prolazi kroz crnaÄku Äetvrt Harlem. Na pojedinim ćoškovima kao što je ugao Brodveja i 125. ulice, ubistva se bukvalno mere ''na štopericu''. Tamo belac nije dobro došao gost. Na kraju Brodveja, na severnom vrhu Manhatna smestio se zamak iz 12. veka. Ime mu je ''Kloster'' i kamen po kamen prenet je iz Evrope. Pored arheoloških eksponata, retkog nakita i antiÄkog nameštaja, ''Kloster'' nudi turisti i srednjovekovnu muziku na harfi. Poneko naÄ‘e vremena i za prepodnevnu šetnju. Brodvej je mesto noćne zabave. On noću prosto oživi. Od ranih veÄernjih Äasova pa sve do zore kolone ljudi željnih zabave krstare njegovim ulicama. U stalnoj gužvi i razonodi noć brzo prolazi.
''VELIKI BELI PUT''
Pravi Brodvej je središnji deo avenije, centar njujorške i svetske kulture, gde gore svetleće reklame i skreću pažnju na novu pozorišnu predstavu, premijerni film, tek otvoreni restoran, poslednji model Kanonovog foto aparata. Pored komercijalne namene svetleće reklame stvaraju i posebnu atmosferu. Zbog danonoćnog blještanja neonki, to parÄe Brodveja prozvali su ''veliki beli put''. Njegovo srce je Äuveni Tajms skver. Ime je dobio 1906. kada su se u najveći oblakoder na uglu Brodveja i 42-ge ulice uselile ugledne ameriÄke dnevne novine ''Njujork tajms''. Prostor od Tajms skvera do 12-e avenije na zapad, naÄiÄkan je bioskopima sa ''pornićima'', radnjama sa ''seksi'' literaturom i istim takvim ''rekvizitima'', ispred kojih se ''valja'' droga. NaÄ‘e se za svakog kupca - od najbezbolnije droge kao što je marihuana, koju Amerikanci ÄešÄ‡e puše nego duvan smatrajući da je manje štetna po zdravlje, do razarajućeg heroina. U tom delu grada nema nijedne škole, jer ameriÄki propisi nalažu da izmeÄ‘u vaspitne ustanove i porno-bioskopa postoji ''razumno rastojanje'', nešto više od 2 kilometra.
Od Tajms skvera levo i desno su pozorišne dvorane smeštene u malim, kitnjastim kućicama, ne višim od 2 sprata. PrapoÄeci ameriÄkog teatra vraćaju nas u daleku 1665. godinu kada je, baš u Njujorku, otvoreno prvo amatersko pozorište. Pola veka kasnije osnovane su profesionalne družine. Prvi glumci došli su iz Engleske, pošto im u domovini sreća nije bila naklonjena. U to doba glumaÄka profesija nije uživala bogzna kakvu reputaciju. Glumci su bili sumnjivog morala, bez pedigrea. Poziv se nužno prenosio s kolena na koleno, jer se deci glumaca nije nudio nikakav drugi izbor.
Na promenu društvenog statusa glumaca uticao je direktno Džordž Vašington, teatarski zaljubljenik, i sam glumac-amater. Posle rata za nezavisnost poÄela je seoba talentovanih glumaca iz Engleske, koji su svojim dolaskom podigli nivo glumaÄkog umeća, uneli pomodno oblaÄenje i fine manire. Od tada, pa nadalje, uzlaznom linijom raste reputacija ameriÄkog pozorišta, koje u deceniji od 1880. do 1890. doživljava zlatnu eru. Na njujorškim daskama tada su bljesnuli veÄnim sjajem Sara Bernar i Henri Irving.
I danas u Americi vlada uverenje da glumac nije glumac ako se ne okuša na Brodveju. Film je nešto drugo, kaže Dastin Hofman, to su svemoćne makaze. U pozorištu nema dublova, pa se odmah vidi ko je ko. I zaista, na njujorškom Brodveju u svakom trenutku može da se vidi po neka zvezda ''uživo'': Ketrin Hepbern, Mia Farou, Entoni Kvin, pokojni Jul Briner, Lajza Mineli, Vudi Alen, Rakel VelÄ, Dastin Hofman, Elizabet Tejlor, Al Paćino, Robert De Niro, Džesika Lang...
Brodvejska drama je klasiÄna, raÄ‘ena je po uzoru na englesko tradicionalno pozorište koje, Äesto i uvek unosno, gostuje u Americi. Uspeh Engleza ponekad je bez osnova, Äisti kompleks mlade nacije koja se sa dužnim poštovanjem odnosi prema ''mami iz Evrope''. Naravno, iz Engleske dolaze i veoma dobre predstave. Takav je recimo Dikensov: ''Nikolas Niklbi'' u izvoÄ‘enju ''Rojal Šekspir teatra'' iz Londona, koji je u Njujorku, sa istom predstavom, gostovao 1981. i ove sezone ponovo. Jedan od veoma tiražnih brodvejskih dramskih pisaca, posle veÄnog Šekspira, je Nil Sajmon. Njegova drama ''Put na Brodvej'' ove godine je dobila najviše pozorišno priznanje - nagradu Toni. U Sajmonovoj drami ''Privatan život'' RiÄard Barton je, pre nekoliko godina, odigrao svoju poslednju pozorišnu ulogu. Partnerka mu je bila Elizabet Tejlor. Predstava je bila zanimljiva, jer se gledaocu Äinilo da je pisac teksta bio inspirisan privatnim životom poznatog holivudskog para. Liz i Barton su bili toliko uverljivi, da se Äesto nije nalo da li glume ''po tekstu'' ili se na pozornici odigrava pravi prizor iz braÄnog života. Predstava je bila kuriozitet zbog toga što je Elizabet za sebe i Bartona uspela da izbori najveći honorar do tada u istoriji Brodveja - 10 hiljada dolara po predstavi.
MJUZIKL - AMERIÄŒKA POSLASTICA
Njujorški pozorišni specijalitet je mjuzikl. Isti šou daje se u jednoj dvorani osam puta nedeljno, po nekoliko godina, sve dok ima publike. A obiÄno je ima. Jer premoreni Amerikanac koji radi od devet do pet i tri sata dnevno provodi u automobilu (toliko je vremena potrebno za putanju kuća-posao i natrag (u radno vreme automobilska gužva je neopisiva)), kad izaÄ‘e želi da se opusti. Mnogo mu je lakše da to uradi uz muziku i stepovanje nego uz Ibzenov tekst ''na daskama''. Pored toga Njujork je tranzitni grad, a mjuzikl je ameriÄki kuriozitet. Mjuzikl vredi odgledati Äak i kad to nije žanr po vašem ukusu - setovi, kostimi, muzika, efekti, su dovedeni do savršenstva. Jedina mana je što je većina mjuzikla na isti kalup. Omiljena tema je - kako ostariti životni san i uspeti na Brodveju. To je i motiv najstarijeg njujorškog mjuzikla ''Kokas Lajn'', koji se igra, iz veÄeri u veÄer, već punih 12 godina. Popularna predstava je i ''42. ulica'' - istinita priÄa o stremljenjima miliona ameriÄkih pevaÄa i igraÄa da u tom njujorškom kvartu zaigraju na pozornici.
Već pet godina najveći brodvejski hit su ''MaÄke'', koje se i u novinama reklamiraju kao predstava za sva vremena. S razlogom, jer za taj mjuzikl, ni dan danas, ne može da se naÄ‘e karta više.
Pored klasiÄnog pozorišta, Brodvej ima i nešto što je ''izvan'' pozorišta koje se baš tako i zove ''of Brodvej''. Ukoliko se više razlikuje od klasiÄnog pozorišta, dodaje mu se još jedno ''of'' (odnosno izvan), tako da postoji i ''of-of Brodvej'' i ''of-of-of Brodvej''. Nekada su te predstave bile središte novih pozorišnih tendencija koje smo i mi upoznali na Bitef-u, preko ''La mame'', ÄŒarlsa Landlama... MeÄ‘utim, ameriÄka pozorišna avangarda godinama ''spava''. To su sada pozorišne družine koje žive na ivici egzistencije i nude bezvredne teatarske dogaÄ‘aje. Osim ako ne dovedu velike zvezde, takozvane ''mamce'', koje garantuju publiku i dobru kritiku. Pre nekoliko godina of-brodvejski hit bio je ''AmeriÄki bafalo'' sa Al Paćinom u glavnoj ulozi. Ove jeseni of-brodvejsku dvoranu ''dupke'' je napunio Robert De Niro u predstavi ''Kuba end hiz tedi ber''. Ali to su of-brodvejski izuzeci. Mnogo je taÄnija tvrdnja da je oštricu ameriÄkih leviÄara, tvoraca of-brodvejskih predstava, otupeo jak dolar i stabilna unutrašnja politika. Spoljni potresi, kao što su Salvador, Nikaragva, Libija... nisu onakva ispiracija kao što je bio Vijetnam, pa ne mogu da iznedre pravo avangardno pozorište. Šteta za teatar, ali u širem politiÄkom i ljudskom kontekstu, to je verovatno bolje i za Ameriku i za ceo svet.
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba