- Srbija (na severu)

- Albanija  (na jugoistoku)

- Italija (na jugu, preko Jadranskog mora)

- Hrvatska (na zapadu)

- Bosna i Hercegovina (na zapadu) 

 

Dužina granice:

- 614 km

 

- 293 km 

 

- 73 km 

 

- Velika plaža u Ulcinju - 13 km

 

- Bobotov kuk (planina Durmitor) - 2.522 m

 

- planina Dirmitor s kanjonom reke Tare

- stari grad u Kotoru

 

- 220 V/50 Hz

 

- Evro

 

- Durmitor: Bilo da je u pitanju letnja ili zimska turistička sezona za posetu Durmitoru, niko neće ostati uskraćen za jedinstvene planinske prizore. Na visini od 1456 metara smešten je najviši grad na Balkanu - Žabljak. Okružuju ga 23 planinska vrha od preko 2300 metara. Panoramom Crne Gore dominira Bobotov kuk, visok 2522 metara. Na području Durmitora nalazi se 18 glečerskih jezera koja se u narodu zovu 'gorske oči'. Najpoznatije je Crno jezero koje je zimi prekriveno ledom i kristalima smrznutih pahuljica. Sredinom leta u njemu može da se kupa. U vrtoglavim udolinama planinskih obronaka ili zaštićena zelenim obručem gustog rastinja krije se čarobna lepota Zminjeg, Barnog, Ribljeg, Vražjeg, Modrog i ostalih jezera.

- Biogradska gora: Ovo je jedna od poslednje tri prašume u Evropi, sa tipičnom prašumskom vegetacijom. Intenzivna glečerska aktivnost izdiferencirala je u ovom regionu različite geomorofološke oblike, od rečnih dolina do planinskih vrhova, od kojih su neki visoki 2000 metara. Najpoznatije i najveće jezero u ovoj oblasti je Biogradsko jezero koje se nalazi na nadmorskoj visini od 1094 metara i zauzima centralno mesto u parku. Nacionalni park zauzima 5400 hektara centralnog dela planine Bjelasice, izmeÄ‘u reka Tare i Lima. Šuma čini 80 % ove površine. Mnoga stabla stara su preko 500 godina. Ovde egzistira 26 biljnih ekosistema, 86 vrsta drveća i preko 220 različitih biljaka. Posmatrači ptica i ornitolozi mogu da uživaju u letu orlova krstaša ili tetrebova i još 150 vrsta ptica. Jeleni, srne, divokoze, medvedi, vukovi, divlje svinje, lisice, zečevi i vidre imaju svoja staništa u darežljivom okrilju Biogradske gore. U parku je identifikovano i 350 vrsta insekata.

- Cetinje: Stara prestonica, vekovno središte crnogorske kulture i duhovnosti. Cetinje je vekovima ostalo dokaz kako su Crnogorci jednom rukom stvarali i čuvali kulturno blago, a u drugoj obavezno držali oružje. Ovo je zapravo grad-muzej, s najboljim i najočuvanijim zbirkama oružja i drugih dragocenosti na Balkanu, koje predstavljaju vrhunsku lepotu te zanatske veštine. Njegove ulice sa autentičnim zgradama starih ambasada svedoci su slavne prošlosti Crne Gore. Muzeji, galerije, arhivi, umetničke akademije, umetnici i boemi su razlozi zbog čega ovaj grad ima patinu drugačiju od svih ostalih. I najkraći boravak na Cetinju podrazumeva obavezan obilazak monumentalnog mauzoleja na planini Lovćen, kojim je odano poštovanje velikom crnogorskom pesniku i vladaru Petru II Petroviću Njegošu.

- Lovćen: Lovćen je crnogorski istorijski svetionik. Ono što je starim Grcima bio Olimp, to je Lovćen za Crnogorce. Istorijski i kulturni razlozi bili su presudni da se Lovćen proglasi za nacionalni park. Obronci Lovćena se uzdižu na jugozapadu Crne Gore, kao zaleÄ‘e drevnom primorskom gradu Kotoru i kao stameni štiti nad bokeljskim zalivima. Nacionalni park 'Lovćen' obuhvata centralni i najviši deo lovćenskog masiva. Brojni i raznovrsni oblici reljefa, naročito su naglašeni u središnjem delu planine, gde se Lovćen najviše izdigao Štirovnikom i Jezerskim vrhom. Padine planine su kamenite, sa brojnim škrapama, jamama i dubokim vrtačama.

- Ostrog: Visoko u stenovitom planinskom masivu, često zaklonjen oblacima i maglom, nalazi se manastir Ostrog. SagraÄ‘en je u sedamnaestom veku. To je mesto u kome počivaju mošti Svetog Vasilija Ostroškog koji nas svojim budnim svevidećim očima posmatra čitavog života čekajući da se jednog dana vratimo suštini svog bića. Jedan nemački princ je zapisao 1908. godine da 'Ostrog nije svetinja pravoslavnih, nego je to odziv svih vera koje su na svetu'. Do gornjeg manastira ne valja se dovesti kolima, već treba stići peške, kao najskromniji hodočasnik. Stari kaluÄ‘er će vam ispričati istorijat čuda koja su se dešavala u manastiru. Ovde dolaze siromašni i bogati iz svih krajeva da naÄ‘u životu i duši leka.

- Tara: 'Suza Evrope', plahovita, čista i divlja reka, u sastavu nacionalnog parka 'Durmitor'. Izvire u planinskom masivu na severu zemlje i teče dužinom od 140 km. Vekovima je Tara svojom jačinom dubila mekanu krečnjačku površinu kroz koju prolazi, dajući joj skulptoralni oblik pun tesnaca, prepreka ili ponora. Vekovna erozija tla je učinila da se na dužini od 82 km formira kanjon drugi po veličini u svetu, odmah iza kanjona reke Kolorado. Njegova dubina na pojedinim delovima dostiže i do 1300 metara. Obale su strme, sa šumom koja se poput plamenih jezika uspinje iz hladnoće i dubine kanjona.

- Skadarsko jezero: Poslednje stanište pelikana u Evropi, najveći ptičji rezervat, jedna od poslednjih slatkovodnih močvara na Mediteranu, najveće jezero na Balkanu, jedna od najvećih prirodnih i istorijskih atrakcija u Crnoj Gori. Jezero se nalazi u zetsko-skadarskoj kotlini na 15 km od grada Podgorice. Dve trećine jezera pripadaju Crnoj Gori, a jedna trećina Albaniji. Crnogorski deo Skadarskog jezera sa priobaljem, u površini od 40.000 ha proglašeni su nacionalnim parkom. Jezero je kriptodepresija, što znači da su neki delovi njegovog dna ispod površine mora. Takvih mesta ima tridesetak i nazivaju se 'oke'. Najdublje 'oko' je Raduš, duboko 60 m. Prosečna dubina jezera je 6-8 metara. Prilikom krstarenja jezerom, možete se uveriti u razuÄ‘enost njegovih obala, sa brojnim zalivima, ostrvcima i poluostrvcima. Obala je delom močvarna, pokrivena širokim pojasom trske, a površina jezera je delimično prekrivena ćilimom barskog bilja.

- Boka Kotorska: Bilo da u Boku stignete kopnom ili morem - Boka će vas začarati. Putniku se čini kao da su se planine raspukle i pustile more da uÄ‘e u njih. To je najjužniji fjord u Evropi. Nad tankom linijom obale nadvile su se visoke planine, štiteći je od surove klime sa severa. I zbog toga je Boka oaza mediteranske vegetacije: agava, palmi, mimoza, oleandera, kivija, nara, lekovitog bilja... Dok je na njenim vrhovima sneg, u podnožju u isto vreme cvetaju ruže. Zaliv je podeljen na četiri manja: hercegnovski, risanski, kotorski i tivatski. Kao biseri, po njegovoj obali nanizani su mali gradovi, riznice istorije, umetnosti i lepote: Kotor, Perast, Risan,  Herceg Novi, Tivat.

- Kotor: Kotor je stari pomorski i kulturni centar. Vekovima je bio raskrsnica trgovačkih puteva i pod jakim uticajem Mletačke Republike. Zaokružen je od planinskog zaleÄ‘a čvrstim odbrambenim zidom graÄ‘enim još u doba Vizantije. Stari kotorski grad je jedna od najbolje sačuvanih srednjevekovnih urbanih celina ovog dela Mediterana, koja je uspela da održi strukturu tipičnu za gradove od XII do XIV veka. Asimetrični sklop uskih ulica i trgova obiluje brojnim vrednim spomenicima srednjevekovne arhitekture koji su doprineli, pored ostalih lepota, da Kotor bude uvršten u UNESCO-ov spisak svetske prirodne i kulturne baštine.

- Budvanska rivijera: Ispod strmih vrhova Lovćena koji se uzdižu iz mora, pruža se Budvanska rivijera. Ukotvljeni na obali, u svoj svojoj primorskoj raskoši nižu se posle Budve, živopisni gradići: Sveti Stefan, Miločer, Petrovac. Harmonično uklopljeni u bujnu mediteransku vegetaciju i okupani obiljem sunca, četrdesetak naselja i zaseoka i dvadesetak plaža, daju svoj doprinos krajoliku.

- Sveti Stefan: Kao nasukana kamena laÄ‘a, u središnjem delu Budvanske rivijere 'usidrio' se Sveti Stefan. Nekadašnje ribarsko seoce, koje se u spisima prvi put pominje 1442. godine, od 1960 je svetski poznat grad-hotel sa komfornim vilama i apartmanima. Smešten na stenovitom poluostrvu, koje sa kopnom povezuje pešÄani sprud, izolovan od letnje gužve, danas predstavlja ekskluzivno letovalište. Državnici, visoki političari, industrijalci, filmske zvezde i vrhunski sportisti čine njegovu glavnu klijentelu. Ovdašnji gosti bili su Vili Brant, Bobi Fišer, Sofija Loren, Monika Viti, Ingemar Stenmark, Silverster Stalone, Klaudija Šifer...

- Ada Bojana: Na krajnjem jugu Crne Gore na mestu gde se reka Bojana uliva u Jadransko more igrom slučaja formiralo se ostrvo - Ada Bojana. Posle velikog nevremena, sredinom XIX veka, tu se nasukao brod ' Merito'. Godinama se oko trupa potonulog broda i ova dva ostrva skupljao rečni nanos od koga je najpre nastao sprud, a zatim i ostrvo. Izranjanjem na površinu, ostrvo je reku podelilo na dva kraka. Trouglastog je oblika, dve strane zapljuskuje reka Bojana, a treću Jadransko more. Gusta i bujna mediteranska vegetacija zajedno sa neobičnim životinjskim svetom pretvara ovo mesto u poseban mikroekološki prostor. Plaža i morsko dno su prekriveni sitnim peskom. Na samoj plaži poreÄ‘ani su suncobrani od trske i pruća. Ada je najlepša u suton - kad pri zalasku sunca nastaje neverovatna igra boja, koja more, pesak i nebo stapa u jedinstvenu sliku. Pravi je raj za windsurf, jedrenje, skijanje na vodi, jahanje na plaži, za robinzone i zaljubljene... Omiljena je destinacija nemačkih naturista.

 

 

...pogledajte i Rastojanje između naselja u Crnoj Gori

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."