ROMEO: (polupijan ispod njenog prozora)
Hajd' bona silazi, ne pravi se luda!

JULIJA: (pospana, bezvoljna, nikakva)
Ako ti moj stari siđe ostaćes bez muda.

ROMEO: Nešto mi se, o prohtjelo baš,
ove prekrasne noći da mi je daš.

JULIJA: Tvoj mač bih žarko osjetiti htjela,
al' večeras oca mi ne bih smjela.

ROMEO: Skratiću za glavu svakog' nek se zna,
ko te bude im'o prije nego ja.

JULIJA : Romeo, Romeo daj jednom shvati,
samo sam je tebi spremna dati.

ROMEO: Dobro, da ne bih mor'o tuđe glave sjeć'
ovog puta vjerovat ću ti na riječ.

JULIJA: Hajd' sad kući jebo ti sve,
joj vidi kol'ko je sati! Hajd' čuvaj se!

ROMEO: De barem tol'ko se odvaži,
pa mi je na minut pokaži!

JULIJA: (taman krenu da skine gaće)
Joj bježi eto mi ćaće.

OTAC JULIJIN: Uhljupe jedan opet si doš'o,
kako si samo kroz mine proš'o?!

ROMEO: Nemojte čika Mato,
Julija je moje zlato.

JULIJA (ocu): Ma ja ga uopšte ne znam,
nisam ga zvala, doš'o je sam.

ROMEO: M'rššš ne laži kujo mala!
Znam ja sve kome si dala.

JULIJIN OTAC: Odlazi odavde bijedni psu
dok nisi pao mrtav tu!

JULIJA: Ma ti si Romeo u seksu amater.
Udri ga babo, jebeš mu mater!

ROMEO: (dade se u paničan bijeg,
brzo k'o metak pobježe uz brijeg)

JULIJA (prasnu u smijeh): A vidi mangupa al' bježi,
a htio bi kraj mene da leži.

JULIJIN OTAC: Babo će tebi momka da nađe,
a ovog će uhljupa neko zlo da snađe.

ROMEO (viče s brijega): E mangupe, doÄ‘i u čaršiju ako smiješ,
da vidim jesi l' spreman da se biješ.

JULIJA (cerekajući se): Romeo, Romeo odjebi ba,
ako nastaviš tako raniću se ja.

JULIJIN OTAC: Idi kući bolan Romeo,
dok nisam s tobom asfalt pomeo.

ROMEO: Ako zovnem Hamleta mog jarana
nećeš izać' iz bolnice mjesec dana.

JULIJA: E dobar ti jaran, dobro ga znam
neki dan je tražio da mu je dam.

ROMEO: Opet lažeš, on Ofeliju voli,
šta ima tebe za seks da moli.

JULIJIN OTAC: (Ode u kuću, vode da pije)

JULIJA: ( K'o fol ozbiljna a u sebi se smije.)

ROMEO: Odoh sada kući ko te jebe,
idem da nađem trebu za sebe.

JULIJA: Nemoj bolan Romeo strpi se do jutra,
ako ne dobijem, daću ti sutra.

ROMEO: Ma daji kome hoćeš sad mi je svejedno,
ne želim više da živim ovako bijedno.

JULIJA: Ma šteta da nestane taki ševac.
Ne želiš valjda da umreš k'o djevac ?

(Zadiže majicu, pokaza mu grudi,
u Romeu poče želja da se budi)

ROMEO (sav ushićen): O Julija oko moje crno,
ma neka me pogodi pušÄano zrno.

 

Eto me k tebi, ne mogu više,
iako znam da crno mi se piše.

JULIJA: Dođi dođi, dilbere moj,
da vidim taj buzdovan tvoj.

ROMEO: (Trči, sa sebe odjeću skida,
draganu svoju ne gubi iz vida)

 

(Ulazi kroz prozor, na trosjed sjeda)
JULIJA: Požuri dok babo utakmicu gleda!

ROMEO: Hajde, hajde,  brže se skidaj!
Ako naiđe ti vikni "Kidaj!"

JULIJA: (Dohvati nekakvu polupraznu bocu,
više i ne razmišljajući o svome ocu)

 

Hajd' da popijemo pa šta god da je,
čula sam da onda duže traje.

ROMEO: Ne traži čaše,
pićemo iz flaše.

JULIJA: Hajd' ja ću prva prinče moj.
Uh mašala, mašala kol'ki je taj tvoj!

ROMEO: (Uze iz Julijinih ruku flašu)
Hajd' da pijemo za ljubav našu.

Isprazniše bocu za par minuta,
Julija postade k'o nešto ljuta.

JULIJA: Znaš da moje srce tebe voli,
al' sad me nešto poče stomak da boli.

ROMEO: A joj meni djevojko bludna,
nećeš valjda reći da si trudna!

JULIJA: Marššš, gluho bilo, stoko jedna,
tvoja su nagađanja tako bijedna.

ROMEO: (Odjednom pade na tlo)
Uh jebote, šta sam ovo popio!?

JULIJA: "Otrov za pacove" evo baš čitam,
nisam prije stigla starog da pitam.

ROMEO: O Julija, Julija ti nas sjeba.
E Romeo ludi tako ti i treba.

JULIJA: Izvini Romeo mislila sam da je vino,
baš mi je izgledalo onako fino.

ROMEO: (Faca mu je totalno bijesna)
Sad će ti "mala" ostat' tijesna.

JULIJA: Ti umireš ne saznavši šta prava je ljepota,
ne "umoči" ništa za svoga života.

ROMEO: (dopuza do Julije bliže)
Na tebe će vječno da mi se diže.

To izusti i dušicu pusti,

a samo je htio da joj ga spusti.

JULIJA: (nestaje joj iz očiju plamen)
Kakva šteta, a tvrd mu je k'o kamen.

 

(Zatvara oči posljednji put)
Znam babo će biti na mene ljut.

 

---------------------------------------------------------------------------

3 dana poslije:

OFELIJA: Jes' li čuo za ono dvoje?
Baš šteta, onako mladi.

HAMLET: Ma čuo sam bona, neg' se skidaj
dok nema nikog da se nešto radi.*

*Dati ili ne dati pitanje je sad

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."