SINAGOGA (grčki: mesto okupljanja, hebrejski: bet kneset) u nekim ortodoksnim opštinama naziva se i šil (škola). Može biti smeštena u bilo kojoj pristojnoj zgradi, odnosno prostoriji. ÄŒelo Sinagoge je okrenuto prema Jerusalimu i u tom delu je postavljem aron hakodeš (sveti orman u kom se čuvaju svici Tore). Tora se u ortodoksnim opštinama čita na uzvišenju koje se zove bima, odnosno almenor, postavljenom na sredini Sinagoge. U liberalnim, odnosnim neološkim opštinama bima (almenor) se postavlja na čelo Sinagoge pred sveti orman (aron hakodeš). Na uzvišenje bima, postavlja se sto za čitanje Tore. Žene nemaju pristup u deo Sinagoge gde se drži bogosluženje, tamo pristup imaju samo muškarci i deca. U Sinagogi se sedi u klupama koje vernici obično iznajme za jednu sezonu ili kupe. Žene se okupljaju u zasebnoj prostoriji pored muškog dela, odvojene drvenim rešetkama ili u novijim Sinagogama na galerijama.
IME BOGA JE J-H-V-H  (peto slovo u alef-betu predstavlja njegovo ime) ali ne sme da se izgovori. Umesto njega koristi se reč “Adonai” (Gospod) koja se u religioznim opštinama zamenjuje i rečju “Hašem” (Ime Njegovo).‏


Univerzalni molitvenik za svakodnevnu upotrebu zove se Sidur. Molitvenik za praznike u više svezaka zove se Mahzor. Molitvenik za žene na jeziku naroda okoline zove se Miriam ili Tehina

 

 

 

Šaharit – jutarnja molitva.
Minha – od podneva do večeri.
Maariv – govori se od zalaska sunca do ponoći.
Musaf – se izgovara subotom, praznicima i polupraznicima, prepodne, izmeÄ‘u Šaharita i Minhe.
Neila je završna molitva na praznik Jom Kipur. Obično moli najstarije lice u mestu a završava se duvanjem šovar što označava i kraj posta.
Mazkir – čita se u pomen mrtvima 4 puta godišnje - na Jom Kipur, zatim poslednjeg dana Pesaha, drugog dana Šavuota i za Sukot na 8. dan. Nakon čitanja Tore na Mazkiru je glavna molitva Kadiš za kojom sledi čitanje imena pokojnika.

Jedini preostali deo drugog hrama. Najveće svetilište jevrejskog naroda, nalazi se u podnožju brda Morja u starom delu Jerusalima. Za vreme arapske okupacije Jerusalima Jevrejima nije bilo dozvoljeno da se mole kod Zida Plača. Danas je to mesto sastanka svih Jevreja bez obzira da li su pobožni ili ne. Kod Zida Plača muškarci se okupljaju na levom većem delu dok se žene okupljaju na desnom delu koji je ogradom odvojen od levog.

 

Deset zapovesti se dele na dva segmenta.

Jevrejska godina ima 12 meseci a prestupna 13 meseci. Meseci su:
Nisan
Ijar
Sivan
Tamuz
Av
Alul
A u prestupnoj godini – Veadar. Po Jevrejskom kalendaru godina 2008. je 5768. godina.
Tišeri
Hešvan
Kislev
Tevet
Ševat
Adar

Košer ishrana – znači ritualno ispravnu hranu koja se kod Jevreja koristi 3300 godina.
Pored svetkovanja Šabata, Kašrut odnosno Košer ishrana jedna je od najbitnijih obeležja Jevrejstva. U košer ishrani su strogo odvojena masna – odnosno mesna jela od mlečnih jela.
Te dve vrste jela ne mogu se zajedno ni pripremati ni kuvati ni čuvati ni koristiti. TakoÄ‘e se za ove 2 vrste jela upotrebljava zasebno posuÄ‘e i pribor za jelo. Posle uzimanja mesne hrane do uzimanja mlečnog obroka treba pričekati 3-6 h. A posle mlečne hrane treba da proÄ‘e pola sata do 2 h pre nego što će se jesti mesna hrana. Doduše u pojedinim je dozvoljeno odmah jesti mesnu hranu nakon mlečne ukoliko se usta isperu hladnom vodom.

Rođenje
Osmog dana po roÄ‘enju svako muško dete se obrezuje, znači Avramov savez. Obrezivanje je dozvoljeno i na Šabat i na Jom Kipur. ÄŒin obrezivanja vrši za to osposobljeno lice a u većim opštinama obrezivanje vrši lekar i to još u porodilištu. Brit Mila se može odložiti samo ako lekari utvrde bolest kod deteta.

Bar Micva
(pod obavezom)
Svako muško dete kada navrši 13 godina po verskim zakonima dobija pravo da punopravno učestvuje u zajedničkim molitvama i u čitanju Tore. ÄŒin proglašenja tog dogaÄ‘aja obavlja se u Sinagogi.

 

 

 

Bat Micva
Proglašenje punoletstva devojaka koje su napunile 12 godina i tadoÄ‘e mogu da prisustvuju molitvi.

 

 

 

Hatuna (brak)
Brak se može sklopiti u Sinagogi, kući mladenaca, u dvorištu Sinagoge. Na vidno mesto se postavi baldahin (hupa) kao simbol budućeg doma mladih. Umesto hupa obred venčanja se može održati ispod razapetog molitvenog šala talit koji drže prijatelji. Venčavanje vrši rabin Sinagoge. Običaj je da mladenci piju vino iz iste čaše koju zatim mladoženja stavlja na pod i nogom gazi na nju. ÄŒestita se svima rečima “Mazal tov”.

 

 

 

Levaja (sahrana)‏
Hevra kadiša preuzima celokupnu brigu oko pokojnika i sahrane. Pokojnik se okupa, zatim obuče u belu platnenu mrtvačku odeću (ogrtač, gaće bele, čarape, kapu – a žene u maramu). Zatim se muškarac uvije u molitveli šal – Talit, a žena u čaršav. Ta odeća se na hebrejskom zove: Tahrihim. Za vreme ukopa čitaju se molitve El Male Rahamim (Bože pun si milosrÄ‘a) i Kadiš – čita sin pokojnika ako nema sina, najbliži muški roÄ‘ak.

 

 

 

Ime dolazi od kovanice nastale od reči Tora, Neviim i Ktuvim.
Tora - Pet knjiga Mojsijevih
Neviim - Osam knjiga Proroka
Ktuvim - Jedanaest knjiga ostalih spisa



Talmud Vavli – Vavilonski Talmud 500 g.n.e.
Talmud Jerušalmi – Jerusalimski (Palestinski) Talmud 400 g.n.e. Sastoji se iz dva dela: Mišne i Gemare

 

 

 

 

Student: Marko Fišer
Prof: Božo Sovilj
Fakultet za sport i turizam – TIMS
Novi Sad, 2008.

 

 

...pročitajte i Objašnjenje nekih pojmova kod Jevreja

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."