U prethodnih nekoliko godina imao sam priliku da kraće boravim i upoznam najvažnija kulturna i društvena nasleÄ‘a nekoliko evropskih gradova. U maju 2007. godine krenuo sam preko Atlantika, u Severnu Ameriku. Odredište su mi bili gradovi Denver i Kolorado Springs u kojima sam boravio četiri meseca. Do povratka kući obišao sam San Francisko, Las Vegas i Njujork.

 

Na kraju mog studiranja pojavljuje se velika dilema, koji posećeni grad da bude tema mog Diplomskog rada. Želeo sam da to bude grad koji sam i ja, na neki način doživeo. Odabrao sam relativno mali grad, za nas skoro i nepoznat. To je Kolorado Springs koji je udaljen od Denvera 98 km.

 

Predmet ovog rada su turizam Kolorado Springsa sa svim prirodnim i antropogenim vrednostima. Da bi se dobio potpuni uvid u razvoj turizma u radu su prikazani sadašnje stanje i dešavanja u gradu i njegovoj okolini, ali je dat i osvrt na prošla zbivanja kao i očekivanja za budućnost.

 

Zadatak rada je da se analiziraju sve vrednosti, kako prirodne tako i antropogene, ali i materijalna baza, promet turista i oblici turizma, radi dobijanja što realnije slike o motivima i kvalitetima turističke privlačnosti.

 

Cilj ovog rada je da se sagleda nivo razvijenosti turizma Kolorado Springsa  i pronalaženje njegovog mesta na američkom turističkom tržištu.
Da bi rad bio sveobuhvatan pored terenskog istraživanja, korišÄ‡eni su i razni sekundarni izvori podataka, na primer podaci iz turističke organizacije Kolorado Springsa zatim veb prezentacije i drugo. Uz literarni metod korišÄ‡eni su komparativni, analitičko–sintetički, kartografski, statistički, grafički i metod kritičnosti.

Turističko geografski položaj je odnos pojava, objekata i lokaliteta prema pravcima turističkih kretanja.
Kolorado Springs (Colorado Springs) se nalazi na nadmorskoj visini od 1.839 m uz istočno podnožje planine Pajks Pik (Pikes Peak), visoke 4302 m. Istočno od grada proteže se Velika ravnica (Great Plains). Kordinate centralne tačke Kolorado Springsa su 38º51''48'' severne geografske širine i 104º47’31’’ zapadne geografske dužine.
Kolorado Springs je sedište i po broju stanovnika najveći grad okruga El Paso. Površina mu je 4.811 km². Okrug ima 582.272 stanovnika i obuhvata površinu od 5.517 km². Sa severne strane El Paso okruga je okrug Daglas (Douglas), na jugu okrug Pueblo (Pueblo), na istoku okrug Linkoln (Lincoln), a na zapadu okrug Frimont (Fremont). Najbliža naseljena mesta Kolorado Springsu su na istoku Elsmer (Elsmere), 12 km, na zapadu Manitu Springs (Manitou Springs), 8 km, na severu Monument (Monument), 24 km, i na jugu Stratmur (Stratmoor), 10 km.

Grad Kolorado Springs je smešten u državi Kolorado (Colorado) u jugozapadnom delu SAD-a (United States of America). Zauzima centralni prostor zapadnog dela SAD-a pod kojim se podrazumeva teritorija izmeÄ‘u Misisipija i Tihog okeana. Površina Kolorada je 269.837 km² i osma je po veličini meÄ‘u 50 država SAD-a. Sa 4.861.515 stanovnika zauzima dvedesetdrugo mesto.

Glavni grad države Kolorado je Denver. Najviša tačka je planinski vrh, Mont Elber (Mount Elber), 4.399 m, a najniža tačka je reka Arikari (Arikaree) sa 1.010 m nadmorske visine. Kolorado se graniči sa državama Vajoming (Wyoming), Nebraska (Nebrasca), Kanzas (Kansas), Novi Meksiko (New Mexico) i Juta (Utah).


Turistički položaj Kolorado Springsa zavisi od više faktora: geografskog položaja, saobraćajne povezanosti, udaljenosti od takoÄ‘e velikih gradskih centara i značajnih turističkih prostora u regiji. Poseban značaj za razvoj turizma u nekoj oblasti ima dobra saobraćajna povezanost. Kolorado Springs ima dobru saobraćajnu komunikaciju sa ostalim državama SAD-a. Direktno je vezan za meÄ‘udržavni autoput 25 (sever - jug) i indirektno, preko Denvera, za autoput 70 (istok - zapad). Udaljenost Kolorado Springsa od većih gradova SAD-a: Dalas 1175 km, Njujork 2979 km, Los AnÄ‘eles 1884 km, Sent Luis 1352 km, Solt Lejk Siti 969 km.
Kolorado Springs je indirektno, preko Denvera, povezan sa železničkom prugom “Kalifornijski zefir” (California zephyr), koja vodi od države Ilinois do države Kalifornija.
Sa manjeg komercijalnog aerodroma, koji se nalazi u jugoistočnom delu grada, svakodnevno polaze letovi za 8 većih gradova u SAD-u, kao što su Los AnÄ‘eles (Los Angeles) i San Francisko (San Francisco). Dužina nekih avionskih letova iz Kolorado Springsa (ili Denvera): Los AnÄ‘eles 2,3 h, San Francisko 3 h, Njujork 4 h, London 9 h, Frankfurt 10 h, Beograd 12 h.



U osnovne elemente prirodne sredine nekog područja spadsaju reljef, klima, voda i biljni i životinjski svet. Njihovim uzajamnim delovanjem dolazi do formiranja različitih tipova prirodnih sredina čija turistička afirmisanost zavisi od niza faktora koji zadovoljavaju želje i potrebe turističke tražnje.
Prirodne turističke vrednosti su nastale delovanjem egzogenih i endogenih sila, a da bi postale deo turističke ponude, potrebno je da postoji prožimanje prirodnih i antropogenih elemenata kako bi se stvorila osnova za razvoj turizma.


Reljef je osnovni element prirodne sredine. Turistički potencijal nekog prostora kao i razvoj pojedinih vidova turizma zavisi od njegove interakcije sa ostalim elementima prirodne sredine. Prilikom proučavanja reljefa naročito treba obratiti pažnju, kako na njegovu genezu tako i na prilagođavanje uslovima koje je čovek nametnuo svojim delovanjem.
Severna Amerika se sastoji od četiri prirodne celine: Kanadskog štita na severu, starih Apalačkih (Appalachian) planina na istoku, mlaÄ‘e nabranih Kordiljera na zapadu i velike nizije izmeÄ‘u ovih planinskih masiva.
Široki planinski pojas Kordiljera je nastao nabiranjem slojeva velike geosinklinave od paleozoika do tercijara. Posle svake faze nabiranja erozija je ravnala stari reljef, pa su današnje planine nastale kasnijim tektonskim pokretima uz sudelovanje jakog vulkanizma.
Od istoka prema zapadu u Kordiljerima se razlikuju pet paralelnih pojasa: 1) Stenovite planine (Rocky Mountains), 2) unutrašnje visoravni i kotline (Interior Plateaus), 3) Sijera Nevada i Kaskadske planine, 4) udolina koja se proteže kroz Kaliforniju, Oregon i Vašington i 5) Pacifički Kordiljeri ili Primorske planine.
Stenovite planine su najstariji pojas Kordiljera i dužinom od 4800 km protežu se od Aljaske do Meksika. Planine pripadaju Kanadskim državama, Britanskoj Kolumbiji i Alberti, a od država SAD-a, državama Ajdaho, Montana, Vajoming, Juta, Kolorado i Novi Meksiko. U izvorištu reke Arkanzas (Arkansas), u državi Kolorado, uzdiže se najviši vrh Mont Elbert. Istočni venci Stenovitih planina impresivno se uzdižu nad visokim ravnicama centralnog dela Severne Amerike. U državi Montana to su Krejzi planine (Crazy Mountains) sa najvišim vrhom Krejzi Pik (Crazy Peak) 3417 m, u Vajoming su Bighorn planine (Bighorn Mountains) sa najvišim vrhom Klaud Pik (Cloud Peak) 4013 m, a u Koloradu je Front Rejndž (Front Range) sa najvišim vrhom Grejs Pik (Grays Peak) 4352 m.
MlaÄ‘i venci Stenovitih planina su nastali u kredi (od pre 100-65 miliona godina), a neki južni delovi datiraju iz vremena prekambrije (3.980-600 miliona godina). Geološku graÄ‘u Stenovitih planina čine eruptivne, metamorfne i sedimentne stene. MlaÄ‘e sedimentne stene se nalaze na ivicama južnih planinskih venaca. Severni venci sadrže naborane stene iz paleozoika i mezozoika.
U regionu Kolorado države grebni Front Rejndž nastao je još u prekambrijskom dobu. Planina Pajks Pik (Pikes Peak) pripada ovom vencu i udaljena je 16 km od Kolorado Springsa. Planina je sastavljena od granita roze boje (boju mu daje velika količina kalijum feldspata). Granit je nastao tokom orogeneze pre 105 miliona godina. Eruptivne naslage su prekrile nataloženi pesak nastao od erodiranog granita iz prekambrijskog doba.
 

Velike ili Visoke ravnice (Great Plains) su široki prostor prerije i stepe istočno o Stenovitih planina u SAD i Kanadi. U SAD se protežu u delovima država Montana, Vajoming, Kolorado i Novi Meksiko, a u celini u državama Severna Dakota, Južna Dakota, Nebraska, Kanzas, Oklahoma i Teksas. Zahtavaju širinu od oko 800 km i dužinu oko 3200 km. Velike ravnice se dele u deset celina.
Kolorado Springs pripada Kolorado Piedmontu (Colorado Piedmont). Kolorado Piedmont je geološki naziv za područje Kolorada duž podnožja Front Reindža. Sastoji se od široke brežuljkaste doline, nešto ispod 1500 m nadmorske visine. Zauzima oko dve petine površine Kolorada.
Ispod površine Velikih ravnica leže sedimentne stene formirane pre 100-500 miliona godina u paleozoiku i mezozoiku. U vreme glacijacije (25.000-12.000) godina pre nove ere, led se spušta sa severa Kanade sve do Misurija i Ohaja. Pod teretom leda mlaÄ‘i sedimenti se pretvaraju u pešÄane slojeve, a time se produbljuju nekadašnje rečne doline i izdubljuju jezerski baseni. Sa ledničkih nanosa vetrovi su odnosili prašinu i taložili je kao les na drugim mestima. Tako se stvaraju talasasti brežuljci. Plodna crna i mrka zemlja pogodna je za uzgoj žitarica, a travnjaci za ispašu stoke. Na ovom prostoru su otkrivena  nalazišta uglja i nafte.

 

Klima je bitan faktor prirodne sredine koja u velikoj meri utiče na fizionomiju nekog prostora, hidrografiju, biljni i životinjski svet kao i na ekonomski prosperitet i razvoj područja.
Da bi se uočile glavne karakteristike klime potrebno je imati dovoljan broj podataka o opažanju pojedinih klimatskih elemenata kao što su: temperatura, vetrovi, relativna vlažnost vazduha, oblačnost, insolacija i padavine.

Temperatura vazduha je jedna od značajnih klimatskih elemenata a sa aspekta turizma možda i najznačajnija. Pozitivne temperature privlače turiste i time utiču na turističko kretanje i omogućavaju razvoj više vidova turizma.

Tabela 1. Srednje mesečne i srednja godišnja temperatura vazduha (ºC) za Kolorado Springs u periodu 1985-2005. godine
jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun    jul    avg.    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
 -1        0         3         8         12     18     21     20       16       10         2        -1         9

 

Na osnovu tabele 1. može se zaključiti da je srednja godišnja temperatura vazduha 9 ºC relativno visoka. Amplituda srednjih mesečnih temperatura izmeÄ‘u najhladnijeg januara i najtoplijeg jula iznosi 22 ºC. Srednja temperatura leta iznosi 19 ºC što pokazuje da je klima leti veoma prijatna za odmor i rekreaciju, a srednja temperatura zime je 0 ºC što je takoÄ‘e povoljna klima za boravak turista i upražnjavanje zimskoh sportova, posebno na obližnjem planinskom prostoru. Pogodan faktor za boravak i šetnju gradom i okolinom čine i srednje temperature proleća od 8 ºC i jeseni od 9 ºC.

Tabela 2. Maksimalne (A) i minimalne (B) srednje mesečne i godišnje temperature vazduha (ºC) za Kolorado Springs u periodu 1985-2005. godine
     jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun   jul    avg.    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
A    5         6        10       15       20      26    29     27        23      17        10         5       16
B   -8        -6        -3        1         5       11    13    13          8        2         -3         -7       2


Prema podacima iz tebele 2. zaključuje se da je srednja maksimalna temperatura leti 27 ºC, zimi 5 ºC, u proleće 15 ºC, a u jesen 17º.C Srednja minimalna temperatura, prikazana takoÄ‘e u tabeli 2. iznosi leti 12 ºC, zimi -7 ºC, u proleće 1 ºC, a u jesen 2 ºC.
Zbog izuzetnog značaja planinskog okruženja za rekreativne aktivnosti posetilaca veoma je važna temperatura na tim prostorima. Imajući u vidu nadmorsku visinu Kolorado Springsa i temperaturu u gradu, može se zaključiti da je na nadmorskoj visini od 3000 m srednja temperatura niža za 7 ºC. Na osnovu ovog podatka može se zaključiti da planinska zona nema ekstremne temperature kao ni velike temperaturne razlike. To pogoduje aktivnostima u svim godišnjim dobima. Najveća temperatura, koja je ikad zabeležena, bila je 38,3 ºC (7. jun 1874. godine), a najniža je iznosila -35,5 ºC (20. januar 1883. godine).

Vetrovi predstavljaju strujanje vazduha koje je povezano sa razlikama u temperaturi vazduha i vazdušnom pritisku. Raspored temperatura i izgled reljefa uslovljavaju različiti raspored strujanja vazdušnih masa a u vezi sa tim i jačinu vetra, kao i ostalih vremenskih elemenata.

Tabela 3. Srednje mesečne i srednja godišnja  brzina vetra (km/h) u Kolorado Springsu u periodu 1963-2005. godine
jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun    jul    avg.    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
 14      17       20        20      19      17     16      16       16       17       14       14       17

NajčešÄ‡i vetrovi u Kolorado Springsu duvaju sa zapada, sa Tihog okeana. Kreću se ka istoku, ka planinskom području. Prilikom spuštanja na istočne padine dolazi do zagrevanja vetrova. Iz tog razloga su vetrovi u Kolorado Springsu topli i suvi. Taj vetar nazvan je ÄŒinok. Zimi je dominantan vetar Norder, koji duva sa severa i donosi hladan vazduh, a često i mećavu i veoma niske temperature.

Relativna vlažnost vazduha neposredno zavisi od temperature vazduha, apsolutne vlažnosti i količine padavina. Relativna vlažnost i temperatura vazduha su u obrnutom proporcionalnom odnosu. Što je temperatura vazduha manja to je relativna vlažnost vazduha veća i obrnuto.

Tabela 4. Srednje mesečne i srednja godišnja relativna vlažnost vazduha (%) za Kolorado Springs u periodu 1963-2005. godine
              I       II      III     IV     V      VI    VII    VIII    IX     X     XI    XII   god
jutro    57    59    62    63    67    66    68    70    65    58    59    56    63
veče     46    48    39    36    38    35    39    41    36    36    45    42    40

Oblačnost je važna komponenta klime od koje zavisi insolacija i zemljina radijacija. Ona se izražava u desetinama pokrivenosti vidljivog nebeskog svoda oblacima.

Tabela 5. Prosečan broj vedrih (A), delimično oblačnih (B) i oblačnih (C) dana u Kolorado Springsu u periodu 1963-2005. godine
         I      II    III      IV     V      VI    VII     VIII     IX    X    XI    XII    god.
A    12     9     9      8      7     10     9      10     14   15  12     12    127
B     8      8     9     10    12    12    15     13       9     8    8       8     120
C    11    11   13    12    12     8      7      8        7     8   10     11    118

Iz tabele 5. može se videti da je ukupan broj vedrih dana u toku godine 127, a oblačnih je 118. Najviše oblačnih dana je tokom zime i proleća, a leta i jeseni su najvedrija godišnja doba. Zastupljena je prosečna ujednačenost broja vedrih, delimično oblačnih i oblačnih dana u toku godine.
Oblačnost je važan klimatski element jer od njene veličine zavisi dužina sunčanog sjaja koja pozitivno deluje na ljudski organizam. Mala oblačnost, a velika vedrina neba u periodu leto–jesen pozitivno utiče na psihičko i fizičko stanje ljudi.

Padavine. Prema tabelama 7. i 8. vidi se da je sa najviše kišnih dana i najvećom količinom padavina letnji period maj-avgust.

Tabela 6. Prosečan broj kišnih dana po mesevima u Kolorado Springsu u periodu 1965-2005. godine
jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun    jul    avg.    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
  5        5         8          8        10       9      13     12        7        5          4         5         91

Tabela 7. Prosečna mesečna i godišnja količina padavina u mm po mesecima u Kolorado Springsu u periodu 1965-2005. godine
jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun     jul     avg.    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
7,4      9,0    21,9    31,5    56,8   53,5  74,6   70,2    32,6    20,8   12,8     9,5    400,6

Prema tabelama 6. i 7. može se zaključiti da je najveći broj kišnih dana u periodu maj-avgust, što iznosi 48 % od ukupnog godišnjeg broja, a prema količini padavina to je 64 %. Sve to ukazuje da su letnji meseci kišoviti i sa obilnom količinom padavina.
 
Tabela 8. Prosečan broj dana sa maglom u Kolorado Springsu u periodu 1965-2005. godine
jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun    jul    avg.    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
  6        7          7         6        5         4      3        4         4         4         6         7         63

Tabela 9. Prosečan broj dana sa snegom po mesecima u Kolorado Springsu u periodu 1965-2005. godine
jan.    feb.    mar.    apr.    maj    jun    jul    avg    sep.    okt.    nov.    dec.    god.
 12      12       23       15         3        -        -       -         2         8        14       14      108

U Kolorado Springsu, sneg pada u oktobru (prosečno 8 dana), a dešava se da pada u maju (3 dana), i septembru (2 dana). Prosečna količina snega u periodu novembar-april je oko 400 mm.
Iako je Kolorado Springs blizu Stenovitih planina, on ima manju količinu snega od drugih gradova Kolorada. To je posledica njegovog položaja, u podnožju planine Pajks Pika, gde se zadržava najveća količina padavina. Velika nadmorska visina i prozračan vazduh doprinose relativno velikoj insolaciji, pa time i niskoj vlažnosti vazduha. Zima je relativno blaga i suva što je značajan uslov za zdravstveni turizam. Klima je vrlo povoljna za osobe koje imaju probleme sa disajnim organima i nekim oblicima alergije.
Mora se spomenuti da su u Kolorado Springsu vrlo česte i jake grmljavine. Ovaj prirodni fenomen je pratio i naučnik Nikola Tesla. Tesla je 1899. godine odlučio da se nastani u Kolorado Springsu gde je imao dovoljno prostora za svoje eksperimente sa visokim naponima.
Tesla je u svojoj laboratoriji dokazao da je Zemlja provodnik. Vršeći pražnjenja od više miliona volti proizvodio je veštačke munje duge više desetina metara. Tesla napušta Kolorado Springs 7. januara 1900. godine, a laboratorija se ruši i rasprodaje za isplatu duga.

Iako u Kolorado Springsu nema reka, za prave turiste - avanturiste 145 km ne predstavlja problem da iz Kolorado Springsa stignu do najveće reke u Koloradu, Arkanzas.
Reka Arkanzas izvire u Stenovitim planinama u Koloradu, u okrugu Lejk (Lake) u blizini naselja Lidvil (Leadville). Tok reke je ka istoku i jugoistoku a dužine reke je 1.233 km. Iz izvorišta polazi kao planinska bujica formirajući se u divlju reku sa vrlo strmim koritom i velikim padovima. Obale reke su pošumljene. Reka je bogata smeÄ‘om pastrmkom, ribom čije je meso meÄ‘u najkvalitetnijim.

Arkanzas reka prolazi kroz nekoliko planinskih gradova Kolorada, Buena Vista (Buena Vista), Salida i Kanjon Siti. Od izvora do Kanjon Sitija, dužina reke je 201 km. Nedaleko od ovog grada je grad Pueblo gde se Arkanzas širi, usporava, postaje plovan i prelazi u regiju Velike ravnice. Iz Kolorada prelazi u države Kanzas, Oklahoma i Arkanzas. Nedaleko od grada Litl Roka (Little Rock), u državi Arkanzas, reka Arkanzas se uliva u reku Misisipi, koja se uliva u Meksički zaliv.
Prvi istraživač reke, još 1541. godine, bio je Evropljanin Hernando de Soto. Španac Huan de Ulibari (Juan de Ulibarri) je prvi stigao do izvora reke, 1706. godine. Pošto je stigao krajem proleća, kada reka dobija boju mulja, naziva je „Crvena reka”. Današnje ime je dobila po Arkazas indijancima koji su živeli na njenim obalama na teritoriji Kolorada.
Od marta do oktobra, reka Arkanzas na teritoriji Kolorada predstavlja najatrktivniju rafting destinaciju. Rafting tura se odvija pod nazivom „Splavarenje belim vodama” i godišnje se uključuje oko pola miliona avanturista iz celog sveta.

Reka prolazi kroz tri kanjona različitih klasa. Klase odražavaju brzinu kretanja vode i stepen opasnosti.
Braunov kanjon (Brown's canon) je dug 29 km. Pripada drugoj klasi i najprivlačniji je za turiste, za odrasle i decu. Voda je mirnija pa se može uživati u prijatnom vazduhu i atmosferi i ujedno fotografisati pejzaže.
Bighorn kanjon (Bighorn canon) ima dužinu od 32 km. Njegovi brzaci i talasi su veći i snažniji. Pripada trećoj klasi i traži iskustvo u splavarenju.
Rojal Gordž (Royal Gorge) je uzan kanjon sa visokim talasima, jakim brzacima, meÄ‘u kojima je najatraktivniji i najčuveniji „Sunčani slapovi”. Splavarenje je u ovom kanjonu vrlo opasno ali i vrlo uzbudljivo i pripada četvrtoj klasi. Zabranjen je deci ispod petnaest godina.
U okruženju Kolorado Springsa je niz potoka koji izviru na Stenovitim planinama a ulivaju se u reku Arkanzas. Neki od njih su Čejen potok (Cheyenne Creek), Bir potok (Beer Creek) i Rakston (Ruxton Creek).
Potok Fontejn (Fountaine Creek) u celom svom toku obuhvata površinu od 2400 km². Izvire iz Pajks Pika i tok mu je severoistočni do mesta Kaskade (Cascade). Nastavlja jugoistočno kroz uzani i strmi kanjon dužine 5 km, prolazeći kroz Manitu Springs i ulazi u centar Kolorado Springsa sa zapadne strane. Tu menja pravac toka i nastavlja južno, dobija dve pritoke Monument i Send potoke i u Pueblu se uliva u reku Arkanzas. U Kolorado Springsu se nedovoljno vodi računa o ekologiji pa se dešava zagaÄ‘ivanje vode štetnim otpadom. Najveći problem zbog toga ima Pueblo gde je, ponekada i tri puta veća zagaÄ‘enost od dozvoljene.


Biljni i životinjski svet ovog prostora uslovljen je geografskom širinom, klimatskim elementima i reljefom. Ističe se pet biogeografskih zona.
1) Zona istočne ravnice (do 1850 m nadmorske visine), obiluje poljskim cvećem, travom i sitnim životinjama, zečevima, Ute patkama, prerijskim vukom. Od ptica tu su američki crvendać, ševa i crvenokrila sviba.
2) Zona podnožja (do 2400 m) je pod travom Kentaki, grmljem, patuljastim hrastom, plavom smrekom i borom. Od životinjskih vrsta najviše je rakuna, tvorova, veverica, pištavih svinja, jelena, medveda i planinskih lavova. U ovoj zoni žive kreje, senice i divlje ćurke.
3) Planinska zona (do 3000 m) je pod šumama bora, Daglasove jele i Norveškog javora. U ovim šumama živi crvenorepi jastreb, los, crni medved, planinski lav. Planina Pajks Pik je stanište najvećeg broja ovaca Stenovitih planina (Bighorn Sheep).
4) Subalpska zona (do 3500 m). Ima čekinjastog bora, inglemenske omorike, bufalo trave, ruske masline.
5) Alpska oblast (preko 3500 m) prekrivrena tundrom, mahovinom i lišajevima.                 


Očuvanost „divlje prirode” upotpunjuje potencijal turističkih ponuda u svim godišnjim dobima. Kolorado Springs je jedan od najaktivnijih receptivnih centara za prijem velikog broja naučnika – istraživača, lovaca i ljubitelja ptica zahvaljujući širokom spektru biogeografskog sveta.
U Koloradu Springsu ima osam gradskih parkova sa površinom od 5.670 ha i oko 260 km staza za šetnju. Najstarija zelena površina, u samom centru grada, je Akacia park (Acacia park) sa površinom 1,5 ha. U parku su najzastupljeniji hrast i brest i uz žbunasto rastinje i cvetne leje predstavlja prijatnu oazu za odmor prolaznika i u velikom broju poslovnih ljudi.
Antlers park je u centru grada u sklopu istoimenog hotela. U njemu odmor nalaze, ne samo gosti hotela, već i prolaznici od njegovog postanka 1882. godine.
Jedan od najvrednijih darova generala Palmera gradu Koloradu Springsu je Park „Veličanstvena dolina” (Monument Valley Park) u severozapadnom delu grada. Travnjaci, patuljasti hrast, žbunasto rastinje i lepo aranžirane leje sa begonijama, lalama, ružama pružaju prijatan boravak u parku. U parku je i jezerce sa barskim rastinjem. U sklopu parka je i oko 7 km staza za rekreaciju, šetnju, trčanje, vožnju biciklima. Posetiocima se nudi korišÄ‡enje teniskih terena, a za najmlaÄ‘e igrališta za njihovu zabavu.
Sve ove ponude parkova su vrlo privlačne pa su meÄ‘u posetiocima mnogobrojne porodice koje tu provode dane vikenda. Prostrane zelene površine u gradu kao i očuvana priroda u okolini predstavljaju povoljan preduslov za realizaciju različitih sadržaja za odmor i rekreaciju posetilaca.



Društveno geografske karakteristike su nastale pod uticajem čoveka i imaju značajan doprinos u razvoju turizma. Pored prirodnih elemenata antropogeni motivi jednog prostora imaju veliki značaj. Antropogeni elementi, u koje spadaju kulturne ustanove, graÄ‘evine, tradicija i mnogobrojne manifestacije, učestvuju u turističkoj ponudi čineći jedno područje znatno atraktivnijim i kvalitetnijim na turističkom tržištu.

     
Prvi evropski kolonisti, na tlu današnje države Kolorado bili su španski istraživači i vojnici u 16. veku.
Francisko Vaskez de Koronado, voÄ‘en legendama o bogatim nalazištima zlata i srebra, došao je do južnih delova 1540-1542. godine. Pre nego što su Španci stigli, u Koloradu su živeli mnogi Indijanci. Postoje dokazi da su oni bili zdravi ljudi i da su u malom broju patili od slepila ili od hroničnih bolesti. MeÄ‘utim nisu imali razvijen imunitet za evropske bolesti, pa su mnogi Indijanci umrli od malih boginja, ospica i od veneričnih bolesti.
U 17. veku prostor istočno od Stenovitih planina Francuzi proglašavaju  svojom teritorijom pod nazivom Luizijana (Province of Lousiana). Sjedinjene Američke Države 1803. godine otkupljuju tu teritoriju a time i prostor današnjeg Kolorada.
Prvi vladin istraživač, Zebulon Mongomeri Pajk (Zebulon Montgomery Pike) napušta Sent Luis (St. Louis) u državi Misuri, 1806. godine, i kreće u ispitivanje reke Arkanzas. Vlada Sjedinjenih Američkih Država je nastavila da šalje istraživačke ekspedicije prema Stenovitim planinama. Stegan Long (Stephen Long) 1820. godine, pa Džon Frimont (John Fremont) 1842-1845. godine beleže iscrpna zapažanja i crtaju mape regiona, još uvek misterioznog dalekog zapada.
 

Pod voÄ‘stvom Fernanda Hajdena (Fernando Hayden) tim topografa, geologa i prirodnjaka otpočinje sa stručnim detaljnim ispitivanjem prirodnog resursa. Otkriće zlata 1858. godine u reci Južni Plat (South Platte) je i početak prave migracije stanovništva na ovo slabo ispitano područje. Kopači Entoni i Džordž But (Anthony and George Bute) osnivaju rudarski kamp za snabdevanje namirnicama 1859. godine. To je Kolorado Siti (Old Colorado Sity) na prostoru današnjeg perifernog dela Kolorado Springsa.
Pored “tragača za srećom“, uglavnom iz Kanzasa, meÄ‘u migrantima su i graditelji rudnika i pruga kojima se povezuje novonaseljeni prostor sa već osnovanim gradovima Denverom i Aurorom. Naseljavanje ovog područja omogućava i korišÄ‡enje zemljišta Velikih ravnica  na istočnoj strani Stenovitih planina kao i doline četiri reke (Arkanzas, Južni Plat, Kolorado i Rio Grande). To je bio prirodni potencijal za podizanje rančeva i bavljenje stočarstvom i poljoprivredom.
 

MeÄ‘u doseljenicima su i bankari, trgovci, lekari i učitelji koji menjaju obrazovnu i interesnu strukturu stanovništva. Avgusta 1871. godine general Viljem Palmer (William Palmer) zvanično proglašava osnivanje grada Kolorado Springsa na prostoru njegovog današnjeg centralnog dela (Downtown). Namera mu je bila da grad bude visokokvalitetno odmaralište. Iako je Palmer želeo grad bez konzumiranja alkohola, kafane (saluni) su bili neizbežni. Prodavnice su bile glavni snabdevači rudara namirnicama u rudniku “Južni park”, a za dve godine je otvoren i prvi hotel Antlers.
Među prvim posetiocima bili su plućni bolesnici kojima je odgovarala visoka nadmorska visina, ekstremno suva klima i izvori lekovite mineralne vode, bogate fluorom.
VaÄ‘enje i distribucija zlata dovodi do bogaćenje pojedinaca, ali treba istaći da je meÄ‘u njima bilo i onih koji su skromno živeli, a svoj kapital ulagali u opšta dobra. Tako je Vinfild Straton (Winfield Straton) koji je umesto u vili, živeo u skromnoj kući (kao i kada je bio samo stolar), a izgradio je stacionar za decu i odrasle, poštu, sudnicu, gradsku kuću i park. Nesebično je pomagao siromašne.

Spenser Penrouz (Spencer Penrose) je takoÄ‘e ostavio trag u razvoju Kolorado Springsa. Finansirao je izgradnju hotela Brodmur (Broadmoor), ÄŒejen planinskog zoološkog vrta (Cheyenne Mountain Zoo), zdrastvene ustanove (St. Francis Health Services).


Posle napada na Perl Harbur, 1942. godine, američka armija je formirala vojnu bazu na lokaciji tadašnjeg lokalnog aerodroma. Posle 2. svetskog rata vojna baza se proširuje i na druge periferne delove grada. To je Peterson baza u jugoistočnom i Karson baza u južnom delu grada. Američki predsednik Dvajt Ajzenhauer (Dwight Eisenhower) je 1953. godine počastvovao Kolorado Springs osnivanjem Vojne vazduhoplovne akademije.

Prema istorijskim zapisima prvi ljudi, koji su kročili na tlo planinskog regiona današnjeg Kolorada, bili su nomadski lovci pre više hiljada godina pre nove ere. Bez stalnih staništa bili su kasnije i prerijski indijanci (Plains Indians). Naučnici antropolozi i arheolozi su pomoću iskopina indentifikovali tri kulture - Folsom (9000-7500. godine pre nove ere), Plano (7500-5300. godine pre nove ere) i Klovis (5300-1100. godine pre nove ere).
Oko 1800. godine sa visokih planina sa severa spuštaju se prema jugu plemena Jute, Sijuksi, Apači, Komanči, ÄŒejeni, Arapaho. Dolazak Evropljana je kraj njihovog načina života i gubitak teritorije. Južni ÄŒejeni i Arapaho plemena su proterana u rezervate, u današnjoj državi Oklahoma (Dinar, 2002).

 

Jute indijanci, nekada brojni i moćni, sada skoro istrebljeni, proterani su u rezervate u jugozapadnom delu Kolorada i severoistočnom delu Jute.
El Paso okrug je 1870. godine imao 987 stanovnika, a sa osnivanjem grada Kolorado Springsa, za 10 godina broj se povećao na 7.949. Prema popisu od 2000. godine u okrugu je 514.929 stanovnika, što je 94 st/km².

Tabela 10. Broj stanovnika Kolorado Springsa
              Godina             Broj stanovnika
               1980.                   215.150
               1990.                   283.112
               2000.                   360.890
               2006.                   372.437

Prema popisu iz 2000. godine u Kolorado Springsu je 93.117 porodica i 141.516 domaćinstava. To znači da je prosečna veličina domaćinstava 1,5 članova, a veličina porodice 3,9 članova. Na 1 km² polazi 75 stanovnika i na svakih 100 žena dolazi 97 muškaraca. Prosečna starost iznosi 34 godine.

Tabela 11. Starosna struktura stanovništva Kolorado Springsa
          Godine                %
           do 18                26,5
           18-24               10,3
           25-44               32,3
           45-64               20,8
        preko 64              9,6

Prosečan dohodak u gradu je 47.854 $, a u državi Kolorado 50.653 $ po domaćinstvu. U Kolorado Springsu muškarci imaju srednji dohodak od 36.786 $, dok žene imaju manji i iznosi 26.427 $ (podaci za 2006).

Tabela 12. Rasna struktura stanovništva u Kolorado Springsu u 2000. godini
rase                                    %
belci (bez hispano)          67,5
hispano (latino)               12,0
afro-amerikanci               6,6
azijci                                 2,8
indijanci                           1,9
druge rase                       5,0
dve ili više rasa               4,0

Zvaničan jezik je engleski. 88,3 % stanovnika se koristi ovim jezikom i kod kuće, 6,3 % španskim, 3,2 % indo-evropskim i 2,2 % jezikom azijskog kontinenta.
Najveći broj stanovnika Kolorado Springsa roÄ‘eno je na tlu SAD-a, dok je 7 % doseljeno. Od ukupnog broja doseljenih, najviše je došlo iz Meksika (22 %), Nemačke (13 %), Koreje (10 %), Velike Britanije (6 %), Indije (6 %), Kanade (6 %), Filipina (5 %)...
Stanovnici evropskog porekla uglavnom su došli iz Irske (12,5 %), Engleske (12,4  %), Italije (4,6 %) i Francuske (3,4 %).

Tabela 13. Obrazovanje stanovnika starijih od 25 godina
                 bez škole    osnovna    srednja    fakultet
muškarci      447            9196        22480       66103
žene             518           11092       28047       66617

Iz tabele 13. može se videti da je stanovništvo Kolorado Springsa, starijih od 25 godina, uglavnom sa višim i visokim obrazovanjem. Ovakva obrazovna struktura stanovništva utiče na razvoj pozitivnog odnosa prema turizmu kao privredne grane. Prema očekivanjima, 2012. godine, procenat stanovništva sa minimalnim srednjoškolskim obrazovanjem će biti preko 99,5 %.


Razvoj Kolorado Springsa bazira se na proizvodima vojne i elektronske industrije, na turizmu i delom na poljoprivredi.
U okviru vojne industrije uglavnom se radi na razvijanju projekata raketnog sistema i njegovih probnih operacija. U radu su uključene velike korporacije za odbranu zemlje kao što su Nortrop Gruman (Northrop Grumman), Lokhid Martin (Lockheed Martin), Itt, L-3, Haris Korporacija (Harris corp.), Boing (Boeing), Dženeral Dinamiks (General Dynamics). Oko 30 % radno sposobnih stanovnika Kolorado Springsa radi u vojnoj industriji.


Proizvodnja kompjuterske i elektronske opreme igra značajnu ulogu u lokalnoj privredi. Po broju radnika ova industrija se nalazi na drugom mestu iza vojne industrije. Od prestižnih kompanija, proizvodne i istraživačke pogone imaju Verilon Biznis (Verilon Business), Hjulet Pakard (Hewlett Packard), Intel (Intel), Atmel (Atmel).
U gradsku kasu se slivaju i značajni prihodi koji se ostvaruju od razvoja turizma i ugostiteljstva. U gradu se nalazi veliki broj ugostiteljskih objekata i smeštajnih kapaciteta kao i veliki broj turističkih agencija koje organizuju turističke ture prema atraktivnim mestima. Prihodi od turizma dozvoljavaju stalnu izgradnju i nova ulaganja u nove ugostiteljske kapacitete pa ovaj grad ima mogućnost prihvata velikog broja turista koji, iz godine u godinu, dolaze u sve većem broju.
Poljoprivreda iako nije najrazvijenija grana, donose značajne prihode gradu i državi. Većina rančeva i farmi nalazi se istočno od Kolorado Springsa. Gaje se uglavnom, kukuruz, povrće (luk, krompir, kupus, pasulj), voće (kajsije, jabuke, breskve i grožđe) a od stoke krave i ovce.


Kolorado Springs je grad koji se od tmurnog rudarskog naselja, preobratio u urban i za turiste interesantan grad. Kolorado Springs je podeljen na istočni i zapadni deo glavnom saobraćajnicom koja se proteže u smeru sever-jug i povezuje gradove Denver i Pueblo.
Stari grad (Old Colorado City) je kombinacija graÄ‘evina sa istorijskim nasleÄ‘em i savremenih arhitektonskih rešenja. Sjajne umetničke graÄ‘evine oživljavaju kulturno nasleÄ‘e ove regije. Restorani i poslastičarnice su pravo mesto za odmor. Stari grad se nalazi u centralnom zapadnom delu.
Centar grada (Downtown) obiluje ekskluzivnim trgovinama, kafeima, diskotekama, muzejima i galerijama. I pored velike frekvencije ljudi, niske građevine i zelenilo čine ovaj deo mirnim i pitomim.
Grad je ispresecan mnogobrojnim avenijama i bulevarima kojima se postiže vrlo dobra povezanost svih delova grada. Od velikog značaja je i dobra veza sa obližnjim rekreativnim i turističkim destinacijama, uglavnom u zapadnom planinskom delu.
Zapadni deo grada i njegova periferija obiluju parkovima i izletištima. Kolorado avenija je samo jedna od mnogih koja vodi do Pajks Pika, najatraktivnijeg turističkog regiona, preko Manitu Springsa.
Južni deo predstavlja elitni deo grada koji se odlikuje velikim i luksuznim vilama.

 

 

Kolorado Springs, iako grad sa ne tako dugom istorijom, ima relativno dosta kulturno–istorijski vrednosti kao što su crkve, galerije, muzeji, spomenici i brojne druge znamenitosti koje privlače veliki broj posetilaca.


Gradska kuća (City Hall). Gradska kuća se nalazi u centru grada i danas je u njoj zaposleno oko 60 ljudi koji čine gradsku upravu Kolorado Springsa. Postoje četiri sektora na nivou grada i pet sektora na nivou opštine. Sektori pokrivaju potrebe stanovništva u svim oblastima života.
Arhitekta Tomas Meklaren (Thomas McLaren) i T.P. Barber (T.P. Barber) su 1881. godine projektovali Gradsku kuću Kolorado Springsa pod uticajem grčke arhitekture, popularne tada u svetu za javne zgrade, a u stilu grčkih hramova. Postavljen je kamen temeljac 1902. godine, a 1904. godine Gradska kuća je završena u klasičnom stilu. SagraÄ‘ena je od cigle, granita i metala. Renoviranje je trajalo u periodu od 1999. do 2001. godine. Sada je osnovni materijal cigla, drvo i staklo.

Kolorado Springs ima veliki broj poznatih muzeja i galerija što svakako upotpunjuje njegovu turističku prezentaciju i čini je raznovrsnom.

 

Mekalisterova kuća - muzej (McAllister House Museum) je sagraÄ‘ena 1873. godine, odnosno godinu i po dana nakon osnivanja grada, a danas je najstarija kuća u Kolorado Springsu. GraÄ‘ena je od cigala u gotskom stilu i tipična je za vreme u kome je nastala. Vlasnik je bio major Henri Mekalister (Henry McAllister), vojni i poslovni saradnik generala Palmera. Kuća je renovirana i spašena od rušenja 1960. godine.
U Mekalisterevoj kući, moguće je održavanje venčanja, manjih sastanaka, privatnih zabava. U njoj se mogu kupiti suveniri - knjige, peškiri, sapuni, čestitke, nakit.

Muzej pionira (Pioneers Museum) nalazi se u parku u centru grada, u predivno restauriranoj zgradi suda okruga El Paso iz 1903. godine. U muzeju se sakupljaju, čuvaju i istražuju istorijski predmeti i podaci sa prostora oko Pajks Pika. Sa preko 40000 eksponata predstavlja se:
- nacionalna kolekcija tkanina,
- kolekcije predmeta indijanskih plemena Pueblo, Jute, Arapaho, ÄŒejena,
- kolekcije grnčarije,
- predmeti iz oblasti rudarstva, agrokulture, zdravstva,
- arhiva i biblioteka, sa pisanim i snimljenim materijalom vezanim za  region, a tu se nalaze i fotografije ranog Kolorada, isečci iz novina, dnevnici, foto albumi, lična dokumenta osnivača grada Vilijama Palmera.
Glavnu atrakciju za posetioce čine murali kojima umetnik Erik Brenbi (Eric Branbi) oslikava priču regiona Pajks Pika od prvih naseobina do današnjih dana.
Ako se dodaju i povremena predavanja o američkim kaobojima, hispano i afro-američke proslave, antički auto šou ili koncerti klasične muzike, sigurno je da će posetilac osetiti neminovan spoj prošlosti i sadašnjosti.

Muzej rudarstva i industrije zapada (Western Museum of Mining And Industry). Vlasnik rudnika Vinfild Straton (Winfield Stratton), ostavio je za sobom za sobom biblioteku - kolekciju od oko 4.000 monografija i kataloga, mapa i crteža vezanih za njegove radove i poslovanje u rudarskom distriktu, Kripl kriku (Cripple Creek). Njegovi potomci su 1999. godine osnovali Muzej i trebalo je osamnaest meseci za arhiviranje i kartonizaciju svih primeraka iz biblioteke.
Sem biblioteke u muzeju postoji:
- odeljenje sa opremom za rudarstvo, parni motori, bušilice, pumpe,
- odeljenje u kojima se prikazuje istorijat u rudarskim zajednicama i rad u rudnicima i
- odeljenje u kojima se demonstrira način ispiranja zlata.

 

Muzej numizmatike (Money Museum). Ovaj muzej predstavlja promociju novca i drugih predmeta i hartija od vrednosti. Posetioci se upoznaju sa istorijom sveta i SAD-a kroz novac. Muzej obuhvata 3 glavne galerije sa izložbenim postavkama.
Glavna galerija (Main Gallery) je najveća prostorija koja svake godine ima novu izložbenu postavku sa širokim spektrom oblasti vezanih za novac - istorija, kultura, umetnost, arheologija, ekonomija, bankarstvo i kolekcionarstvo.
Basova (Bass) galerija je kolekcija američkih zlatnih kovanica, ekperimentalnih šablona kovanica, papirnih novčanica.
Majnard-Sandmenova (Mainard-Sundman) kolekcija u kojoj se postavka menja svake godine. Predstavlja se novac iz celog sveta od prvobitnih primeraka da današnjih dana  (novčanice, kovanice, medaljoni, bonovi). Kolekcija sadrži preko 250.000 predmeta.

 

Baza vazuhoplovnih snaga Peterson i muzej (Peterson Air Force Base and Museum). Iz bezbednosnih razloga posetoci baze moraju da najave svoj dolazak 24 sata ranije sa ličnim podacima. Podaci se prosleđuju u kontrolni centar za posetioce gde se nakon provere izdaju indentifikacione kartice za ulazak u vojnu bazu i muzej.
Baza se nalazi 10 km istočno od centra grada i sadrži 19 lokacija. Među najzanimljivijim su:
- park “Medalja časti”,
- prikaz avion F 94 i F 86,
- izložba u hangaru naoružanja i
- izložba u zgradi terminala uniforme, makete aviona iz ranih 40-tih godina 20. veka do danas.
Atrakciju baze čine osmougaona ploča na kojoj su 103 pločice sa ispisanim imenima heroja američkog vazduhoplovstva.

 

Muzej svetskog umetničkog klizanja (World Figure Skating Museum). U istorijskom delu muzeja dat je istorijat umetničkog klizanja i klizača od antičkog do savremenog doba putem filma i fotografija.

Naučni deo se bavi pitanjem kako klizači izvode skokove kojima prkose zakonima gravitacije. Daju se objašnjenja komplikovanih ivica na kizaljkama, zadivljujućih okreta i skokova. U okviru muzeja nalazi se i Kuća slavnih.

U SAD-u ima 60 muzeja ovakvog tipa i oni imaju veliki značaj u promovisanju sporta.

 

Dvorana velikana rodea i muzej američkih kauboja (ProRodeo Hall of Fame and Museum of the American Cowboy). Ovo je centar, jedini u svetu, koji prezentuje bogatu prošlost i tradiciju rodea i kauboja.
Muzej je otvoren 1979. godine, a 1989. godine na ulazu je postavljen “šampion”, bronzana statua legendarnog jahača Kejsija Tibsa (Casey Tibbs), na divljem konju zvanom Nekti (Necktie). Kejsi je bio pobednik rodea u periodu od 1949. do 1959. godine.
Dvorana velikana sadrži 14 celina kao što su klasični kauboji, jahači bikova, borba sa bizonima, jahanje divljih konja, a što se predstavlja pokretnim slikama, fotografijama, originalnom odećom i opremom kauboja.
U bašti, na otvorenom prostoru skulpturama se impresivno dočarava rodeo-arena. Povremeno se održavaju i neki kulturno zabavni skupovi, svečane večere, koncerti. Muzej je smešten u severo-zapadnom delu grada i godišnje ima oko 40.000 posetilaca.

 

Muzej Džon Mej (John May Museum Center), nalazi se 13 km južno od centra grada u prelepom kanjonu. Centar čine:
- Muzej prirodnjačke istorije (The museum of natural history) i
- Muzej istraživanja svemira (The museum of space exploration).
Otac i sin, Džejms i Džon Mej (James and John May) su 1929. godine započeli sa izlaganjem tropskih ekponata u Torontu, na Kanadskoj nacionalnoj izložbi, a zatim i u gradovima SAD-a. Džon Mej je 1940. godine došao u Kolorado Springs i sagradio muzej sa izložbenim eksponatima čiji se se broj svake godine povećavao.
Gledajući eksponate posetiocu je vrlo teško da zamisli da takvi džinovski insekti i njima srodne životinje postoje u tropskim krajevima. Tu su Brazilski leptiri koji su, reflekujući sunčevu svetlost, vidljivi i sa udaljenosti od jednog kilometra. Zapanjujući je i način njihove kamuflaže radi zaštite. Vrsta insekta sa Novog Zelanda izgleda kao svežanj grančica i vidljiv je samo ako se pomeri. Insekt iz Indije imitira kobru kako bi uplašio neprijatelja.
U drugom muzeju se mogu videti na stotine originalnih NASA (NASA) fotografija o američkim svemirskim projektima od početnih ideja do današnjih. TakoÄ‘e su izloženi razvojni modeli raketa.

 

Galerija skulptura Majkla Džermana (Michael Garman Sculpture Gallery) nalazi se u severozapadnom delu Kolorado Springsa u starom Kolorado gradu (Old Colorado City). Majkl Džerman, čuveni svetski vajar, osnivač je Čudesnog grada (MagicTown). To je minijaturni grad iz 50-tih godina 20. veka koga dočaravaju figure i projekcije hologramskih slika. Galerija obuhvata 18 zgrada punih različitih gradskih slika i scena.

 

Galerija svirača na flauti (The Flute Player Gallery Authentic Native American Arts and Crafts) nalazi se u severozapadnom delu, u Starom gradu, a otvorena je 1989. godine. U njoj su izložene originalne rukotvorine koje predstavljaju najfiniju indijansku umetnost. Među eksponatima su: ćilimi, nakit, grnčarija, korpe indijanskih plemena Navaho, Hopi, Zuni i Kočiti.

Prva Kongregacijska crkva (First Congregational Church). Kongregacijska crkva je osnovana 1600. godine u Novoj Engleskoj (New England). Kada se 1957. godine integrisala sa Evangelističkom i Reformatorskom crkvom, formirana je Ujedinjena hrišÄ‡anska crkva. Kamen temeljac crkve u Kolorado Springsu postavljen je 1889. godine. SagraÄ‘ena je u romanskom stilu i ima srebrni toranj u obliku fenjera.

 

Javna biblioteka Kolorado Springsa (The Free Public Library of Colorado springs) osnovana je 1903. godine i nalazi se u starom gradu.
Kako se grad širio, biblioteka je dobijala nove ogranke i danas ih ima sedam. Oni čine biblioteku distrikta Pajks Pika (Pikes Peak Library District). Danas su ove biblioteke moderna zdanja, sa čitaonicama, odeljenjima za informacije i pretraživanje knjiga. Svim korisnicima, biblioteke za retke i knjige koje se ne mogu izneti iz biblioteke, nudi mogućnost kopiranja. TakoÄ‘e je bitno napomenuti da internet mogu koristiti ne samo članovi već i slučajni prolaznici.

 

Gradski centar (City Auditorium). Centar je dizajniran 1923. godine u klasičnom stilu. Prvobitna namena mu je bila za održavanje koncerata i pozorišnih predstava.
Lokalni promoter Ejb Merilander (Abe Marylander), 1940. godine, dovodi rvače i boksere. Danas se koristi za sastanke, koncerte, aukcije, sportska takmičenja. Kapacitet centra je 3.000 ljudi.

 

Istraživački centar - dinusaurusi Stenovitih planina (Rocky Mountain Dinosaur Resourse Center). Centar se nalazi u Vudlen parku (Woodland Park), 20 km severozapadno od Kolorado Springsa, na putu za jezero Džordž (Lake George). Palentolog Majk Tribold (Mike Triebold) je 2004. godine izložio primerke iz svoje korporacije.  
Predstavljeno je preko 30 skeleta dinosaurusa, vodenih reptila i praistorijskih riba. Izložbene postavke se često menjaju. U programu za posetioce je uvid u rad laboratorije za fosile gde se originalne kosti prepariraju.
Program sadrži i obilazak galerije i animiranje dece putem video igrica, priredbi i takmičenja u crtanju i slikanju. U centru se nalazi na svetu najveća prodavnica suvenira vezanih za dinosauruse.

 

Bašta bogova (Garden of the Gods). Bašta bogova je gradski park u jugozapadnom delu Kolorado Springsa koji obiluje izvanrednim geološkim karakteristikama - stenama od crvenog i belog nataloženog krečnjaka i obiljem tragova prošlosti - ostacima erozije, pešÄanih oaza. Interesantni su pojedini oblici grebena:
Svinjska leÄ‘a (The Hogbacks) - imaju oblik leÄ‘a svinje i pešÄane naslage su postavljene i horizontalno i vertikalno,
Poljupci kamila (Kissing camels) - deluju kao dve kamile okrenute jedna prema drugoj (grba severne kamile slomljena je zbog erozije).
Još u drugoj polovini 19. veka na molbu osnivača Kolorado Springsa, generala Palmera, Eliot Perkins (Elliot Perkins) je izgradio letnjikovac na površini od oko 97 hektara uz uslov da ta predivna lokacija postane javni park Kolorado Springsa. Sam naziv parka ukazuje na lepotu mesta gde se mogu  „okupljati” i Bogovi. Svakih pola sata iz centra grada kreće autobus u obilazak parka.
Bašta bogova sadrži i centar za turiste koji ima edukativan karakter sa projekcijama filmova, izložbama i predavanjima sa tematikom vezanom za istorijat ovog prostora i njegovih stanovnika - Anasazi indijanaca


Ujka Vilberova fontana (Uncle Wilber Fountain). Otvorena je 2001. godine za odmor i zabavu dece i odraslih. Oko fontane je podijum namenjen za igru. Brojne sitne skulpture zapljuskuju mini slapovi, a pravi užitak čine preko dvesto isprepletenih mlazova vode obasjanih raznobojnim svetlima.
Vilber Falker (Wilber Fulker) je bio ne samo stanovnik Kolorado Springsa već i dobrotvor i humanista. Kao član uspešne gradske muzičke grupe i kao direktor škole za decu oštećenog sluha i vida učinio je mnogo za svoje učenike kao donator.
Dizajn fontane osmislio je bračni par Tudor (Tudor), putujući po SAD-u i razgledavajući reke, vodopade i druge prirodne vodene površi. Sve je to bilo na inicijativu gradonačelnice Meri Mejkpis (Mary Makepeace) koja je želela fontanu u centru Akacia parka. Sve je uraÄ‘eno, pomoć države Kolorado, donacija graÄ‘ana i njihovog volonterskog rada, a posvećeno plemenitom Vilberu.                                                  



U Kolorado Springsu se tokom godine održi veliki broj tradicionalnih i povremenih manifestacija kojima su obuhvaćeni nauka, kultura, religija, umetnost i sport. One predstavljaju veoma značajnu komponentu kulturno-istorijskog, zabavnog i rekreativnog razvoja turizma.

Zabava u Parku (Fiesta in the Park) je festival koji se održava u memorijalnom parku, početkom juna, čijom se muzikom, plesom, odećom i hranom neguje multi religija, umetnost, kultura i kuhinja stanovnika Kolorado Springsa.

Parada povodom dana Svetog Patrika (St.Patrick’s Day Parade) održava se sredinom marta u centru grada uz nacionalnu irsku muziku i ples uz goste-izvoÄ‘ače koji dolaze iz svih delova Irske. Služe se tradicionalna irska jela i pića.


Festival vina (Wine festival of Colorado Springs) održava se aprila meseca u klubu u Bašti bogova u severozapadnom delu Kolorado Springsa. ProizvoÄ‘ači vina u saradnji sa kulinarskom školom posetiocima nude dva dana uživanja u vinu, oko trista vrsta, uz kulinarske specijalitete i muziku. U programu je i seminar o pravljenju i degustaciji vina.

Festival latino filma (Cinema latino film festival) održava se u junu i predstavlja festival filmskih ostvarenja sa temama iz bogatog latino života. Učesnici su mladi ljudi sa svojim savremenim idejama i pristupom. Festival traje pet dana, a stručni žiri dodeljuje zlatnu, srebrnu i bronzanu „kameru” najuspešnijima. Pokrovitelj festivala je Kolorado Koledž umetnosti.

Prolećno veselje (Spring Spree) održava se u memorijalnom parku  21. juna, kada se organizuje zabava uz muziku, hranu i piće. Najatraktivniji deo je trka na kojoj su učesnici više hiljada gumenih pataka u potoku u Spomen dolini. Veliki je broj nagrada, pa nagradu čak dobija i poslednjeplasirani takmičar.
Komičari, žongleri, mađioničari, putujući svirači i na stotine glumaca u odgovarajućim kostimima neumorno se trude da svojim izvođenjima uvesele i zabave prolaznike. Izlažu se i ručni radovi, grnčarija, nakit, oruđe, predmeti od kože.

Internacionalna trka na Pajks Pik (Pikes Peak Internationoal hill climb). Trka se održava u julu mesecu na putu do vrha planine Pajks Pik. U njoj učestvuju automobili, a u revijalnom delu programa, organizuje se trka za  kamione i motore. Svake godine učestvuje preko 500 vozila. Popularni naziv ove trke je „Trka do oblaka“.

Revija balona Kolorada (Colorado Balloon Classic) predstavlja trodnevnu manifestaciju u septembru mesecu u Memorijalnom parku. Pored trke balona svih mogućih boja, organizuje se i vožnja u balonima za posetioce svih uzrasta. Za decu se organizuje takmičenje u crtanju balona. Sve je propraćeno  bogatim izborom hrane i pića. Muzika se organizuje na pet bina a svake godine je najpopularnija bina sa kantri muzikom.



Specifičnosti određene nacionalne kuhinje postali su pogodnost za dopunu turističkog sadržaja neke zemlje ili grada. Lokalni životni stil uključuje i način ishrane.
Veliki broj sunčanih dana, svež vezduh i voda doprinose dobrom rodu kajsija, dinja, grožđa, bundeva, kukuruza što predstavlja pogodnost za njihovo značajno unošenje u svakodnevnu ishranu kako stanovnika tako i posetilaca i turista.
„Kuhinja Stenovitih planina” sadrži specijalitete od jagnjetine i pastrmke. Razlog za ovo je sigurno u značajnoj proizvodnji ovaca i bogatstvu reka pastrmkom. U tradicionalnoj kuhinji najzastupljeniji su specijaliteti od mesa divljači - bufala, losa i fazana. Ponuda raznih vrsta riba, dopremljenih iz drugih država, veoma je zastupljena po restoranima. To su uglavnom morske ribe i školjke iz Kalifornije.
Za kratkotrajne predahe turista, poslovnih ljudi i prolaznika značajna je ponuda brze hrane - paste, pice, pljeskavice (burgera), viršli (hot-doga) i pomfrita.
Multietničko stanovništvo Kolorado Springsa doprinelo je raznolikosti sadržaja gradskih restorana. Uticaj mnogih inostranih kuhinja je velik. Kuvari u Kolorado Springsu se trude i u tome uspevaju da tradicionalne ukuse prilagode i pomešaju sa novim tendencijama u gastronomiji. Uticaj meksičke kuhinje, razni sosovi, prilozi od povrća, začini (čili, kečap, crni pasulj), postaju sastavni deo „Roki Mauntin kuhinje”. U restoranima Kolorado Springsa priprema se i hrana karakteristična za Grčku (feta sir, giros, masline), Kinu i Japan (pirinač i suši), Italiju (testenina).
Pored brojnih restorana u Kolorado Springsu je znatan broj kafea u kojima se pored kafe služe sendviči, salate, supe, sladoled i kolači. Takođe postoje i brojne mini pivare koje snabdevaju pivom lokalne kafee i pivnice.
Značajno za ugostiteljstvo Kolorado Springsa je da se izuzetna pažnja poklanja kvalitetu ponuda i usluga posetiocima i turistima u toku čitave godine.



Pored zanimljivih objekata u samom gradu, okolina obiluje brojnim atraktivnim lokacijama koje su posećene od strane velikog broja posetilaca.

Sedam vodopada (Seven Falls) nalaze se u južnom delu kanjona Čejen (Cheyenne canon). To je niz od 7 odvojenih vodopada. Visina vodopada je preko 55 m sa ukupno 224 stepenika.
Vlasnik ovog  prostora 1882. godine postaje Džejms Hal (James Hull). Bio je čovek koji je iskreno cenio prirodni potencijal ovog prostora. Da bi ga približio posetiocima ali i ekološki zaštitio, izgradio je put kroz kanjon do podnožja vodopada i stepenice do njegovog vrha. Danas se do vrha može stići i liftom. Najatraktivniji pogled na okolinu je sa vrha, sa platforme „orlovo gnezdo“.
Vodopad je noću osvetljen tokom cele godine. Do vodopada se iz centra Kolorado Springsa stiže za 15 minuta a uživati se može u atraktivnim šetnjama dvema stazama: „Mesto inspiracije” i „Ponoćni vodopadi”.
Staza „Mesto inspiracije”, otvorena 1883. godine, kružna putanja dugačka 1,6 km sa spektakularnim pogledom na Velike ravnice i grad Kolorado Springs. Tu se nalazi spomenik Helen Hant Džekson (Helen Hunt Jackson), američke književnice, koju je sredinom 19. veka ovo mesto fasciniralo.
Staza „Ponoćni vodopadi” je nova staza koja vodi do „iskričavih slapova” blizu gornjeg toka južnog toka ÄŒejen potoka. U ovim vodama živi jedna od najneobičnijih ptica pevačica, vodeni kos koji i pliva, roni  i trči po površini vode.

Planinski zoološki vrt - ÄŒejen (Cheyenne mountain zoo) se nalazi 7 km jugozapadno od Kolorado Springsa, i jedini je planinski zoološki vrt u SAD, pored zoološkog vrta u Virdžiniji (Mill mountain zoo).
U zoološkom vrtu je preko 750 primeraka životinja iz Afrike i drugih delova sveta. Tu je, u svetu, najbrojnije krdo afričkih žirafa sa oko 30 ugroženih vrsta. Treba spomenuti crvene rečne svinje, antilope, zebre, afričkog slona, afričkog lava, orangutane sa Bornea i Sumatre, azijske visokoplaninske tigrove i leoparde, meksičkog sivog vuka, južno-američkog planinskog tapira (smešten je samo u tri zoo-a u svetu). U okviru zoo-a je i prostor za igru i zabavu dece kao i mini zoo sa dečijim ljubimcima.
                                     
Pećina vetrova (Cave of the winds). Nalazi se u oblasti Manitu Springsa (Manitou Springs), na 9,6 km od centra Kolorado Springsa.
To je pećina - čudo geološke formacije sa nekoliko velikih prostorija povezanih hodnicima.
Najatraktivniji deo je „Soba nemog sjaja” otkrivena 1984. godine. Soba sadrži brojne retke kristalne oblike - stalagmite, stalaktite, heliktite... Nažalost, soba se mora uskoro zatvoriti radi očuvanja delikatne sredine i ambijenta.
U potpunom mraku žive neke vrste riba, guštera i insekata, a njihov opstanak ugrožava čovek zagaÄ‘ujući vodu, bacajući otpad i stvarajući buku. U delovima prigušene svetlosti, blizu ulaza žive slepi miševi, pacovi i daždevnjaci. Na samom ulazu u pećinu sklanjaju se zmije, rakuni i lisice. U okolini pećine žive medvedi, planinski lav a od ptica tu su orao, soko i jastreb.
Turističke ture vode obučeni vodiči i obilazak traje 1,5 časa. Već od samog ulaza oseća se jeza ali i izazov da se istražuju dubine ove pećine koje su osvetljene samo pomoću sveća. Još većem uzbuÄ‘enju doprinose i priče vodiča o jezivim legendama i zagonetnim dogaÄ‘ajima u pećini u kojoj je živeo, ili živi, Veliki Duh Vetrova.

Naseobine pod liticama (Manitou cliff dwellings). “Cliff Dwellings”, je arheološki izraz za mesto stanovanja primitivnih naroda u pećinama pod liticama. Najpoznatiji su u Arizoni, Novom Meksiku i Koloradu.
Manitu klif dvelings se nalazi u Manitu Springsu (Manitou Springs), zapadno od centra Kolorado Springsa u regionu Pajks Pika. Ova naseobina je sagrađena pre oko 700 godina. Ispod crvene stene nalaze se autentični ostaci arhitekture drevnih Anasazi (danas Pueblo) indijanaca.
Za javnost je 1906. godine otvorena Pueblo zgrada - muzej sa suvenirnicom. Izloženo je originalno oružje, grnčarija, rukotvorine, nakit. Posetioci mogu kroz tunele da doÄ‘u do prostorija sa autentičnim predmetima, a nude se i video projekcije uz objašnjenja vodiča.
U letnjim mesecima (jun, jul, avgust), Tafoja (Tafoya) indijanci demonstriraju tradicionalne plesove, pesme i naracije svojih predaka.

Severni pol - Deda Mrazova radionica (North Pole - home of Santa's workshop). Na padini Pajks Pika, oko 16 km zapadno od centra Kolorado Springsa, 1956. godine izgrađen je Deda Mrazov grad. To je zabavni park za celu porodicu (Family amusment park).
Gradić se sastoji od 12 planinskih kućica. Njegov centar čini minijaturna replikacija severnog pola zamrznutog tokom cele godine. Posetiocima, a naročito deci, na raspolaganju su vozići, tobogani, ski liftovi i vrteške. Zabavu i uživanje dopunjuju muzika, maÄ‘ioničarski šou programi, slatkiši, napitci i obavezno sladoled.

Grad duhova - muzej Divljeg zapada (Ghost town - Wild West Museum). Sredinom 19. veka kopači zlata su postali značajan faktor za razvoj države Kolorado. Njihovi privremeni kampovi, kao mali gradovi su preko noći nastajali i nestajali. Kada je 1891. godine zlato pronaÄ‘eno u regionu Kripl Krik (Cripple Creek), na „Divljem zapadu” su ostale samo gomile stena, napušteni rudnici, pilane i napušteni gradovi.
Goust taun je autentičan grad divljeg zapada u državi Kolorado. To je jedan od napuštenih gradova, otvoren za posetioce 1954. godine kako bi se sačuvali od zaborava saluni, kuće u viktorijanskom stilu, šerifova kancelarija, zatvor i glavna ulica. Svaka kuća je deo muzeja sa ponekim originalnim predmetom.
Glavni muzej je novosagraÄ‘ena zgrada u kojoj su parne lokomotive i vagoni kojima se prenosilo zlato. Tu se daju i projekcije filmova sa tematikom „zlatne groznice”. Za posetioce je otvorena i dobro opremljena prodavnica i suvenirnica.

Zlatni rudnik Moli Ketlin (Mollie Kathleen gold mine) predstavlja jedan od 500 rudnika zlata u nekada rudarskom regionu Kripl Krik (Cripple Creek).
Vodič je iskusan rudar koji za nekoliko minuta dovodi posetioce na dubinu od oko 305 m. Tu se upoznaju sa načinom rada rudara od 1891. do 1961. godine kada je prestala eksploatacija rude. Postoji mogućnost za ponovno aktiviranje rudnika, ali je za sada samo otvoren za turiste.

Železnica kroz Kraljevsku klisuru (Royal Gorge Route Railroad) pruža jednu od najatraktivnijih vožnji u svetu, duž obale reke Arkanzas. Vožnja traje 2 časa i predstavlja pravi odmor i uživanje uz slobodan izbor vozova i usluga:
- putnički voz je jednostavan voz sa običnim klupama, ali to ne umanjuje lepotu i uživanje u okolini sa ćelavim orlovima, plavim čapljama, mazgama i ovcama Stenovitih planina,
- luksuzni voz - uz udobnija sedišta, u aranžman je uključeno predjelo i vino,
- vagon za večeru - obuhvata kompletan obrok i
- vagon misterije - sadrži iznenađenja za putnike.


Most i park na Kraljevskoj klisuri (Royal Gorge bridge and park). Most se nalazi na visini od 321 m iznad reke Arkanzas i predstavlja najviši viseći most na svetu. SagraÄ‘en je 1929. godine (jun-novembar). Dužina mu je 384 m, širina 5 m a visina svakog tornja je 43 m. Most je veličanstveni spoj lepote okoline i čovekovog umeća i znanja. Uzbudljive i zadivljujuće atrakcije za turiste su: žičara, vozić i rolerkoster.
Žičara (single - span aerial tram) je na visini od 359 m iznad reke i dužine spone od 671 m. Kapacitet kabine je 35 ljudi, a brzina je oko 18 km/h. Izgrađena je 1968. godine.
Vozić (incline railway) je najstrmija pruga na svetu, pod uglom od 65º i brzinom vozića od 17,5 km\h.
„Nebeski brod“ (royalrush skycoaster), rolerkoster, na visini od oko 365 m iznad reke i brzinom kretanja od oko 80 km/h. IzgraÄ‘en je 2003. godine.
Od ostalih načina za privlačenje turista, tu su dekorisane vrteške u boji osvetljene sa 2.200 svetiljki, vožnja starim kočijama, zoološki vrt, muzički šou programi kao i mini pozorište.
 
 
Prohujali ranč zapada (Flying W.Ranch) smešten je 5 km  severozapadno od  Kolorado Springsa i od 1953. godine je otvoren za turiste. To je planinski stočarski ranč na kome se za goste priprema autentična hrana i prireÄ‘uju razni oblici zabave divljeg zapada. Specijaliteti su govedina na roštilju, pasulj i pečeni krompir na tradicionalni način.
Goste zabavlja kantri muzička grupa koju čine 5 članova, koji se bave stočarstvom i žive nekom vrstom kaubojskog života.
Ranč nudi i razne oblike rekreacije - terene za odbojku, bejzbol i košarku. Tu je i zatvorena dvorana za 1.400 ljudi. Gosti mogu da se osveže u bazenima.

Dvorac Miramont (Miramont Castle) nalazi se u Manitu Springsu, 8 km zapadno od Kolorado Springsa. Naziv potiče iz francuskog jezika i znači „pogled na planine”. Dvorac je otvoren za turiste kao muzej 1976. godine i registrovan je kao kulturno-istorijski objekat.
SagraÄ‘en je 1895. godine sa arhitektonskim idejama i rešenjem njegovog vlasnika, sveštenika Frankolona (Jean Baptiste Francolon), koji je proputovao svet sa svojim ocem. Dvorac je izgraÄ‘en u kombinaciji 9 različitih arhitektonskih stilova - romanski, gotski, mavarski, flamanski, venecijanski...
Njegova prvobitna namena, vlasnikov dom, kasnijih se godina menja u sanatorijum (zbog lekovite vode), pa u odmaralište članova raznih parohija. 1975. godine dvorac je renoviran na osnovu starih slika.
Posetioci imaju priliku da obiÄ‘u 42 sobe sa nameštajem i opremom u autentičnom viktorijansom stilu. Za odmor i osveženje nudi im se viktorijanski meni po originalnim receptima (sendviči, kolači, hlebni puding, limunada, voće). Suvenirnice nude porcelan, postere, umetnička dela, knjige i prospekte o dvorcu i okolini.


Akademija vazduhoplovnih snaga SAD-a (United States air force academy) locirana je 7 km severozapadno od Kolorado Springsa, u blizini autoputa 25 prema Denveru, na 2212 m nadmorske visine i na površini od 73 km². Akademija ima četvorogodišnji program studiranja i svake godine prima 1.400 polaznika, a završi oko 1.000.
Sadrži mnoge paviljone i terene:
- aeronautički centar,
- poligon za avione,
- spavaonice,
- trpezarija,
- svečana sala,
- sale za košarku, boks, odbojku, gimnastiku, teniski teren, bazen za vaterpolo i stadion za ragbi,
- kapela za kadete se sastoji iz dva nivoa za protestantsku (u gornjem delu), i katoličku i hebrejsku veroispovest (u donjem delu),
- prijemna sala - za prijem novih polaznika i
- centar za posetioce.
Posetioci imaju mogućnost da šetaju ogromnim parkom sa borovom šumom od 7200 ha. Posetiocima nije dozvoljeno da uÄ‘u u sve prostorije osim u muzej i kapelu, a najatraktivniji doživljaj je prisustvovanje prolećnoj svečanosti povodom završetka školovanja. Akademiju poseti preko milion posetilaca godišnje tako da je to jedna od najpopularnijih turističkih destinacija u Kolorado Springsu.

                                            
Pajks Pik (Pikes Peak) je najposećenija planina u Severnoj Americi (6 miliona posetilaca godišnje), i druga u svetu, posle FuÄ‘i, planine u Japanu. Sam vrh poseti oko 500.000 ljudi godišnje.
To je vrh u istočnom delu Stenovitih planina (Rocky Mountains), 15 km zapadno od Kolorado Springs. Vrh dostiže nadmorsku visinu od 4302 m.
Planina je dobila ime po istraživaču Zebulonu Pajku (Zebulon Pike), koji je 1806. godine prvi krenuo u ispitivanju ovog regiona, ali je zbog mećave odustao od osvajanja vrha (ostalo mu je oko 1200 m). To je uspelo 1820. godine Edvinu Džejmsu (Edwin James), doktoru i botaničaru koji je tu otkrio cvet Plavi Kolumbin (Columbine), a koji je postao simbol države Kolorado.
Do vrha se može doći vozilom, asfaltiranim putem (dužine 30 km), zupčanom železnicom (cog railway), najvišom u svetu ili pešice, planinskim putem (Barr trail).
Put za pešačenje je dug oko 20 km i polazi od Manitu Springsa. Gradio ga je Fred Bar (Fred Barr) 1914-1917.godine. Pešačenje je pravi oblik rekreacije i uživanja kroz šumu, pored 3 jezera (severnog, južnog i kristalnog) uz mogućnost za pecanje, vožnju čamcem i plivanje. Uz put pešači se mogu odmoriti i osvežiti u kafeima. Na samom vrhu je restoran (Summit house restaurant) sa zadivljujućim pogledom na okolinu.
Zupčana železnica ima svoju istoriju u razvoju. Prvi voz je stigao do vrha 1891. godine, model po uzoru na švajcarske planinske vozove. Pruga je dužine oko 14,5 km i kružno putovanje traje 3 sata i 10 minuta. Voz se kreće duž potoka Rakston, kroz kanjon Inglmen (Inglman), i vodopada Minehana (Minehana).
Sledeća etapa vožnje je kroz mirniji predeo. Posle starog naselja Rakston parka ( Raxton park), voz prolazi kroz „Vrata pakla”(Hell Gate), prirodni prolaz kroz planinu, Park jelenova (Deer Park), kada se ukazuje prvi sjaj Pajks Pika.
U poslednjoj etapi voz prolazi pored jezera Morejn (Morraine) i Almagre (Almagre) planine. Biljno rastinje adaptirano na klimu, čini igličasti bor, alpska tundra, mahovina, planinsko cveće.
Sa vrha se pruža veličanstven pogled na Velike ravnice, istočnu granicu sa državom Kanzas i Sangra de Kristo (Sangre de Christo), planinski venac i granicu sa Novim Meksikom na jugu.

 

 

Ono što karakteriše SAD ukljućujući i područje Kolorado Springsa je dobro razvijena saobraćajna infrastruktura kao glavna materijalna osnova za razvoj privrede i turizma. U 20. veku veliki broj ljudi videlo je svoju šansu u jeftinom zemljištu, dobrom izvoru sirovina i nepostojećoj konkurenciji.
Ironijom sudbine, Drugi Svetski rat ostavio je SAD kao jednu ekonomsku silu čije tlo nije pretrpelo razaranje, što je doprinelo naglom porastu izvoza, osvajanjem internacionalnog tržišta i preuzimanju ekonomskog primata u decenijama koje su dolazile.
Dobrom planskom strategijom pripomognutom budžetskim suficitom i federalnim fondovima, vlada SAD-a je zacrtala cilj ekspresnog razvoja saobraćajne infrastrukture rezultirano razgranatom mrežom drumskog, železničkog i avionskog saobraćaja. Takav plan razvoja omugućuje emigraciju velikog broja stanovništva, ekpanziju gradova, nagli razvoj industrije i otvaranje mnogobrojnih radnih mesta što je sve ukupno rezultiralo izgradnju smeštajno-ugostiteljskih kapaciteta.
Zahvaljujući celokupnom napretku privrede stvorila se dobra materijalna osnova za razvoj turizma.


Redovnim autobuskim linijama omugućuje se gradski prevoz putnika i prevoz do okolnih destinacija na primer Manitu Springsa, Puebla i  Kanjon Sitija. Kolorado Springs nema razvijenu mrežu železničkog saobraćaja. Jedina železnička pruga je Denver - Kolorado Springs – Pueblo – Raton. Kolorado Springs se preko Denvera uključuje na železničku liniju „Kalifornijski zefir”, sa pravcem istok-zapad, a čija je dužina 3924 km. Ova pruga povezuje ÄŒikago, država Ilinois, sa Emervilom (Emerville), država Kalifornija. Voz prolazi kroz države Ilinois, Ajova, Nebraska, Kolorado, Juta, Nevada i Kalifornija.

Hotel Kraun plaza (Crown Plaza Hotel) se nalazi u jugoistočnom delu grada, udaljen 13 km od centra grada.
Renoviran je 2008. godine i na 3 sprata rasporeÄ‘eno je 500 soba i 14 apartmana i poseduje sve pogodnosti neophodne za odmor i uživanje u ovakvom tipu hotela. To podrazumeva otvoreni i zatvoreni bazen, internet konekciju, menjačnicu, mašinu za led, suvenirnicu i slično. Svaka soba ima televizor, cd plejer, mogućnost iznajmljivanja filmova, aparat za kafu, mini frižider. Posebno je zanimljiva mogućnost zakupljivanja čitavog sprata po pogodnim cenama.
U sklopu hotela Kraun plaza se nalazi čuveni i renovirani Rikov bar (Rick's Bar) koji svoje ugostiteljske usluge pruža na velikoj terasi sa fantastičnim pogledom na centar grada, a takođe možete da uživate u gastronomskim specijalitetima ili da se osvežite pićem.
Hoteli sa tri zvezdice kao što su Akademi (The Academy) i Klarion (The Clarion), pružaju usluge različitim tipovima turista, što se ogleda i u visini cena usluga koje pružaju. Jedni su odlika pravog odmora za celu porodicu, a drugi svoje usluge nude uglavnom mladima i poslovnim ljudima.
U Koloradu Springsu smeštaj možete potražiti i u hotelima sa dve ili jednom zvezdicom koji takoÄ‘e pružaju kvalitetne usluge po znatno nižim cenama.
Dobra alternativa može biti i hostel, pogotovo za mlade sa skromnijim platežnim mogućnotima. U Koloradu Springsu postoji jedan hostel dok su još dva u planu izgradnje u 2009. godini.

 

Kampovi. Iako Kolorado Springs poseduje hotelske kapacitete za svačiji ukus, veliki broj posetilaca se odlučuje da odsedne u kampu.
Sigurno da je jedan od razloga za takvu odluku prirodni potencijal neposredne okoline Kolorado Springsa koji pruža prijatan i zdrav oblik odmaranja i rekreacije.
Najnoviji kamp je u Planinskom parku Čejen (Cheyenne Mountain State Park), otvoren 2006. godine i nalazi se na periferiji jugozapadnog dela grada. Kamp je prve kategorije sa 350 mesta i nudi nekoliko kilometara staza za rekreaciju, prostor za piknik, parking. Opremljen je kompletnim sanitarnim kabinama, a u centralnom objektu je na raspolaganju informativna služba, internet veza, restoran i bar.
U jugozapadnom delu, u regionalnom parku Ber krik (Bear Creek Regional Park) je kamp Zlatni orao (Golden Eagle Ranch), kamp prve kategorije. Raspolaže sa 500 mesta za boravak, 15 km staza za rekreaciju, 4 jezera za pecanje. Prostor je pošumljen i vrlo prijatan za boravak. U centralnim objektima posetiocima se nude internet veza, tv, restorani.
U Kolorado Springsu i okolini su još 2 kampa niže kategorije, ali neznatno zaostaju po kvalitetu, sadržaju i kapacitetu. To su: Kamp Sokolova (Falcon Meadow Campground), u severoistočnom delu i kamp u Bašti Bogova (Garden of the Gods Campground) u severozapadnom delu.

 

Restorani. Gotovo da nema zemlje čije nacionalne specijalitete ne možete probati u nekom od mnogobrojnih restorana u Kolorado Springsu. Italijansku, meksičku, japansku i druge internacionalne kuhinje u mogućnosti ste da probate u nekom od 167 restoraterskih objekata, koliko ih ima u Kolorado Springsu.
Za ljubitelje brze hrane u Koloradu Springsu se nalaze 13 restorana brze hrane (Fast food). Za vegetarijance otvorena su dva objekta. Može se zaključiti da Kolorado Springs raspolaže odličnom ponudom restorana.

Tabela 16. Pregled restorana po vrsti nacionalne kuhinje i broju restorana
Vrsta kuhinje    Broj restorana
Američka                    95
Internacionalna         20
Italijanska                 20
Fast Fud                    13
Meksička                   10
Kineska                       3
Japanska                    3
Vegetarijanska          2
Tajlandska                 1
Ukupno                    167

Za organizaciju turizma u samom gradu Koloradu Springsu i njegovovom okrugu, zadužena je Turistička organizacija grada Kolorado Springsa (Colorado Springs Tourist Office). Ona je zaduženaa prevashodno za marketing i promociju turizma Pajks Pik okruga i naravno, koordinaciju aktivnosti svih učesnika u turističkoj ponudi Kolorado Springsa. Osnovana je od strane Federalne države Kolorado i povezana je sa ostalim regionalnim, kao i sa nacionalnom turističkom organizacijom.
U Kolorado Springsu je turistička organizacija otvorila nekoliko turističkih informativnih centara koji se bave propagandom i ličnim kontaktom sa posetiocima.
Turistički info-centar ima za cilj da posetiocu pruži pravovremenu i tačnu informaciju, bilo da se ona odnosi na neku znamenitost, hotel, saobraćaj, ili neku manifestaciju. Pored samog delovanja u gradu i okolini, turistička organizacija grada Kolorado Springsa učestvuje na svim velikim sajmovima turizma u SAD-u i svetu, gde je prošle godine podelila viÄ‘e od pola miliona primeraka promocione literature.
Markentiška kampanja se nastavlja i sledećih godina prateći sledeće ciljeve:
- podstaći veći broj posetilaca da posete Kolorado Springs,
- podstaći posetioce na veću vanpansionsku potrošnju,
- produžiti prosečan boravak posetilaca - organizovanjem sadržajnijih manifestacija i izleta, te smanjenjem cena i obogaćivanjem ponude u periodu leto i zima.
S obzirom da najveći prihod, posle vojne i elektronske industrije donosi upravo turizam i ugostiteljstvo, razvijena je koordinsana saradnja brojnih ustanova i institucija u gradu. Iza svega, što doprinosi promociji grada u svetu, stala je država Kolorado.

 

Kolorado Springs je postao turistička destinacija početkom 20. veka. Značajnost dobija 60-tih godina 20. veka kada je započeta izgradnja prvih hotelskih lanaca.
Iz tabele 18. može se videti rast broja turista ali još masovni turizam nije prisutan.

Tabela 17. Kretanje broja domaćih (A) i stranih turista (B)  u Kolorado Springsu od 1997. do 2005. godine (u milionima)
    1997.     1998    1999.    2000.    2001.    2002.    2003.    2004.    2005.
A    3,1        3,3      3,4        3,9        3,1        3,0        3,4        3,8        3,9
B    0,5        0,4      0,5        0,7        0,4        0,3        0,5        0,8        0,8

Pad posete stranih turista zabeležen je 2002. godine i 2003. godine zbog terorističkih napada na SAD. Ti napadi se nisu odrazili na broj domaćih turista. Taj trenutni pad posete nije zaustavio dalji razvoj ove destinacije. Nakon 2003. godine, povećao se broj stranih turista odnosno nastavio trend rasta iz 2001. godine.

 

Tabela 18. Potrošnja domaćih i stranih turista (u milijardama dolara) u Kolorado Springsu u periodu od 1997. do 2005. godine
1997.    1998.    1999.    2000.    2001.    2002.    2003.    2004.    2005.
  1,6        1,7        2,1       2,2        1,5       1,4         2,1        2,4        2,5

Dve godine za redom (2004, 2005. godine) uvećala se ukupna potrošnja za razliku od prethodnih godina kada su posetioci potrošili znatno manje. To je zahvaljujući proširenju ponude i poboljšanju nivoa usluga. Planira se da 2010. godine ukupna potrošnja bude preko tri milijarde dolara.


Kada je u pitanju struktura posetilaca po kontinentima iz kojih dolaze, najviše je iz Severne Amerike, više od ¾ turista. Razlog toga leži u udaljenosti od emitivnih centara van Severne Amerike, kao i činjenica da je u dubokoj senci Njujorka, San Franciska i Los AnÄ‘elesa.
Od Evropljana, najviše je Britanaca, Nemaca i Italijana, koji uglavnom dolaze zbog porodičnih veza. Ipak, u analizama prometa turista može se primetiti postepeno povećanje zainteresovanosti i rast broja turista sa drugih kontinenata.

Turisti koji dolaze u Kolorado Springs najčešÄ‡e se smeštaju u hotele, koji su srednje i visoke kategorije. Turisti nižih platežnih mogućnosti smeštaj obično traže u privatnim domaćinstvima i hostelu.

 

U Kolorado Springs se može izdvojiti nekoliko vrsta turizma, na osnovu prirodnih i antropogenih vrednosti koje se razvijaju i neguju u kontinuitetu od nastanka grada do danas. Među brojnim vrstama turizma, koje se međusobno prožimaju, mogu se videti kulturni, manifestacioni, kongresni, zdrastveni, izletnički, sportsko-rekreativni oblici.
Zahvaljujući relativno brojnim kulturno–istorijskim spomenicima i zdanjima, prostornom okruženju, manifestacijama, kulturni turizam zauzima značajno mesto. Ova vrsta turizma obuhvata sve što čini ovaj grad i njegovu okolinu, a to su brojna arhitektonska zdanja, parkovi, muzeji, pozorišta, spomenici i autentični ili rekonstruisani objekti starosedelaca, indijanaca. Brojna su kulturna dešavanja tokom cele godine od kojih se neka organizuju i pod otvorenim nebom u letnjom periodu. U okviru kulturnog turizma može se razmatrati i manifestacioni. U samom gradu, a i u njegegovoj okolini održavaju se brojne manifestacije. Kalendar manifestacija koje se održavaju u Kolorado zaista je pun i prilagožen ukusima raznih vrsta posetilaca. Gotovo da se u svakom mesecu može uživati u raznim dešavanjima u gradu. Velika se pažnja vodi oko zabave za najmlaÄ‘e posetioce.
Kolorado Springs je, u svom širem okruženju, poznat i priznat kao grad koji nudi raznolikost za poslovne ljude. To su kongresne dvorane, sale za poslovne sastanke, restorani sa kvalitetnom ponudom, a sa druge strane široka ponuda za odmor i rekreaciju. Sve to govori u prilog značajno razvijenog kongresnog turizma.
Vrlo važan oblik je izletnički turizam. U toku cele godine su preko vikenda izuzetno značajne porodične posete, pogotovo njegove prijatne okoline. Najatraktivnije izletničke destinacije su Bašta bogova i regionalni park Bir potok (Beer Creek Park). Oba parka su na periferiji jugozapadnog dela grada.
Park Bir Krik se nalazi na 15 minuta vožnje autobusom od centra grada. Ovo mesto je za one kojima je potreban mir i relaksacija. U parku je priroda netaknuta. Jedino su napravljene staze za pešačenje. Prostor parka prekriven je travom i vrbovim šumama. Uživanju doprinosi i Bir potok koji protiče kroz ceo park.
Neizostavno treba istaći i zdrastveni turizam koji je razvijen zahvaljujući klimi i nadmorskoj visini grada, izvorima mineralne vode i kvalitetnim zdrastvenim uslugama u hotelima. Posebno važnu ulogu ima Manitu Springs sa svojih 26 izvora mineralne vode. Zdravstvene usluge i uputstva za korišÄ‡enje vode mogu se dobiti u stručnoj službi koju svaki hotel poseduje.
Sportsko–rekreativni turizam obuhvata niz ponuda za svačiji ukus i potrebu. U neposrednoj okolini su to staze za šetnju, vožnju biciklima, prostori za jahanje, golf i tenis tereni, staze za planinarenje, a zimi za skijanje. Značajan vid rekreacije su splavarenje, kajak i pecanje na obližnjoj reci Arkanzas.



Upoznavanje centra Kolorado Springsa najprijatnije će proteći ako se odlučite da ga istražite i upoznate pešice. Za šetnju i istraživanje biće vam potrebna turistička mapa ali znatno pomažu jasni putokazi i oznake na uličnim tablama.
U centru grada saobraćaj odlično funkcioniše tako da nema prevelikog saobraćaja i automobilskih gužvi. Centar grada je dobro povezan redovnim autobuskim linijama sa drugim delovima grada. Postoje i autobuske linije na relacijama koje povezuju Kolorado Springs sa okolnim mestima kao što su Manitu Springs, Kanjon Siti, Denver i drugi. Autobusi do ovih gradova i nazad saobraćaju svakodnevno na svakih 30-45 minuta.
Razgledanje može se obaviti turističkim autobusima koje organizuju lokalne turističke agencije. U zavisnosti od destinacije i turističkog programa autobusom se obilazi ili samo grad sa zaustavljanjima na značajnim turističkim lokalitetima uz objašnjenja turističkog vodiča ili je vožnja duža do odredišta u okolini grada. Vožnja ovim autobusima je svakodnevna i sa više polazaka u toku dana.
Ovaj grad ima priličan broj prodavnica koje su uglavnom skoncentrisane u centru grada i gde su cene nešto više. Posebno atraktivni su šoping molovi (Shopping Mall), odnosno ogromni tržni centri sa zaista velikim brojem radnji prestižnih marki a gde su cene niske i pristupačne. Tamo ćete pronaći gotovo sve što vam je potrebno od odeće do prehrambrenih proizvoda. Te robne kuće se nalaze u istočnom delu grada i do njih se stiže za oko 10 minuta vožnje.
Da bi se u potpunosti doživeo jedan grad, potrebno je u njemu boraviti i noću. Kada padne veče, noćni provod grada preuzima scenu i posetiocima nudi nezaboravan provod. Kolorado Springs je gotovo sinonim za odličan noćni provod, a to sve zahvaljujući velikom broju noćnih klubova raznih vrsta, diskotekama i dobrim restoranima sa živom muzikom. Noćni život grada koncentrisan je na bulevaru Henkok (Hancock Boulevard) i na aveniji Nevada (Nevada Avenue).

Kolorado Springs je jedan od najatraktivnijih destinacija u Koloradu i SAD-u. Razlog tome je izuzetno raznovrsna ponuda kako u prirodno-geografskom, tako i u antropogenom pogledu. Svojom lokacijom na pola puta izmeÄ‘u središnje nizije i Pacifika, Kolorado Springs je dostupan i sa istoka i sa zapada. Turistička organizacija grada ulaže puno truda da svoj povoljan geografski položaj izmeÄ‘u Stenovitih planina i Velike ravnice na što adekvatniji način predstavi potencijalnim posetiocima. Kolorado Springs njudi posetiocima muzeje, galerije, istorijske spomenike i nasleÄ‘e, ali je posebno atraktivan zbog svoje okoline i očuvane prirode. Veliki broj parkova, lepo ureÄ‘ena šetališta i mnogi sportski tereni, svakako poboljšavaju kvalitet boravka turiste i pogoduju razvoju sportsko-rekreativnog turizma.
Brojne manifestacije različitog karaktera, koji se održavaju tokom čitave godine, predstavljaju dobru osnovu za razvoj manifestacionog turizma. Problem je što zasad su manifestacije u Kolorado Springsu još uvek lokalnog karaktera.
Stanovništvo SAD-a ima relativno visok životni standard što im omogućuje turistička putovanja unutar svoje zemlje. Kolorado Springs je iskoristio tu činjenicu i dobrim marketingom stvorio dobar imidž. Razvoj turizma pogoduje njegova adekvatna saobraćajna povezanost sa ostalim delovima SAD-a kao i kvalitetni smeštajno-ugostiteljski objekti različitih vrsta, koji svojim visokim nivom usluga zadovoljavaju potrebe i najprobirljivijih turista. Broj turista koji posete ovaj grad iz godine u godinu je sve veći. U proseku svake godine grad poseti oko 4 miliona posetilaca (poslednjih godina skoro 5 miliona), od kojih najveći broj dolazi iz susednih američkih država. Nedostatak je u malom broju hotela sa četiri i pet zvezdica.
Kolorado Springs je grad koji na jedinstven način oslikava onu lepšu stranu Amerike. To je grad bez lažnog glamura, u kome, stiče se utisak, svi skromno žive. U njemu se oseća duh „Divljeg zapada” a u isto vreme to je grad koji gleda u budućnost.


LITERATURA I IZVORI PODATAKA
1. Wilkerson, H., (2007), Denver, Colorado Springs and Boulder Guest Informant. Morris Visitor Publication, Woodland Hills.
2. Dinar, J., (2002), Denver than and now. PRC Publishing, London.
3. Zdravković, Z., (2006), Turizam Majsena, Diplomski rad, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.
4. Martin, B., Martin, D., (2001), The Best of Denver and the Rockies. Discover Guides Publishing, Los Angeles.
5. Milinović, J., (2008), Turizam Ljoret de Mara, Diplomski rad, Departman za geografiju, turizam i hotelijerstvo, Novi Sad.
6. Petrović, R., (1965), Regionalna ekonomska geografija Amerike, Zavod za izdavanje udžbenika, Beograd.
7. Carvell, M., (2006), Colorado Springs and the Pikes Peak Region. National Hirschfeld, Denver.
8. Castrone, L., Castrone J., (2007), Insider’s guide, Morris book, Denver.
9. Colorado Tourism Office, (2007), Colorado 2007 Official State Vacation Guide. Weaver Multimedia Group, Denver.
10. www.colorado-mapsite.com
11. www.wikipedia.com
12. www.world-climate.com
13. www.chafeecounty.net
14. www.wildlefe.state.co.us
15. www.geology.com/statemap/colorado
16. www.sonofthesouth.net
17. www.miningbueau.com
18. www.geocites.com
19. www.findgrave.com
20. www.goldbeltbyway.com
21. www.city-data.com
22. www.faithandgender.wordpress.com
23. www.rbsco.com
24. www.blueskiesbb.com
25. www.hubbuzz.com
26. www.flickr.com
27. www.coloradosprings.com
28. www.dreamcolorado.com
29. www.airforcepcs.com
30. www.pikespeaklabs.com
31. www.caveofthewinds.com
32. www.sevenfalls.com
33. www.santas-colo.com
34. www.flyingw.com
35. www.gardenofthegods.com
36. www.ghosttown.com
37. www.goldminetours.com
38. www.cograilway.com
39. www.fcucc.com
40. www.touristguide.com
41. www.peakradar.com
42. www.travel.yahoo.com
43. www.visitpikespeak.com
44. www.cspm.com
45. www.wmmi.com
46. www.money.com
47. www.petemuseum.com
48. www.worrldskatingmuseum.com
49. www.ppcd.com
50. www.rmdrc.com
51. www.marriot.com
52. www.hilton.com
53. www.4walls.us
54. www.adamandlaura.net/images/springs_map.gif
55. www.miramont.com

BIOGRAFIJA

Negoslav Ašković poÄ‘en je 10. marta 1983. godine u Kikindi. Završio je osnovnu školu ’’Jovan Popović’’ u Novom Sadu, a potom opštu gimnaziju „Svetozar Marković“ u Novom Sadu. Na Prirodno-matematički fakultet, departman za geografiju, turizam  i hotelijerstvo, smer diplomirani menadžer u turizmu, upisao se školske 2002/03. godine.

Diplomski rad
Autor: Ašković Negoslav

Mentor: dr Jovan Plavša, redovni profesor PMF-a

Novi Sad, 5. Jun 2008. godine

UNIVERZITET U NOVOM SADU
PRIRODNO–MATEMATIÄŒKI FAKULTET, Trg Dositeja Obradovića 3, Novi Sad
DEPARTMAN ZA GEOGRAFIJU, TURIZAM I HOTELIJERSTVO

Izvod: Kolorado Springs se nalazi u podnožju planine Pajks Pik, u državi Kolorado. Udaljen je 98 km od glavnog grada, Denvera. Zahvaljujući položaju, reljefu, klimi, bogatom kulturnom sadržaju i gostoljubivosti stanovništva, Kolorado Springs predstavlja izuzetno privlačnu turističku destinaciju. To je grad poslovnog i kongresnog turizma ali i za odmor i rekreaciju.

Abstract: Colorado Springs is situated on foothils of the mountain Pikes Peak, in the Colorado state. It is 98 km far away from Denver, the capital city. Due to its location, relief, climate, worth culture facilities and heartfull people, Colorado Springs is very popular touristic destination. It is city for business and congress tourism, and city for relaxing and recreation.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."