NOVI SAD   Click for Novi Sad, Serbia Forecast
PANS
PANSWEB.COM
 









  Početna arrow TEKSTOVI arrow Antisemitizam u Nemačkoj pre II svetskog rata /istorija/
Antisemitizam u Nemačkoj pre II svetskog rata /istorija/ Štampaj E-mail
Vrednovanje korisnika: / 10
LošeNajbolje 
Poslao/la: / Sent by JO Novi Sad   
Saturday, 09 August 2008

Antisemitizam u Nemačkoj pre II svetskog rata

 

UVOD
Šezdesetih i sedamdesetih godina 19-tog veka, evropski Jevreji su ostvarili ravnopravnost pred zakonom ali ih je okolina i dalje diskriminisala u raznim oblastima. Udeo u tome bio je u brzom socijalnom i ekonomskom razvoju Jevreja. Sloboda izbora mesta boravka nije dovela do raseljavana Jevreja širom zemlje, kako su se neki nadali, već je doprinela njihovom koncentrisanju u gradovima, uglavnom prestoničnim. Slobodni izbor zanimanja nije naveo jevrejske mase da preÄ‘u na zanate ili zemljoradnju, već je pojačao njihovo učešÄ‡e u trgovini, bankarstvu, slobodnim profesijama, novinarstvu, književnosti, nauci i umetnosti.
Judofobija je stara pojava, čiji se početak vezuje za prvobitnu netrpeljivost mnogobožačkog carstva prema monoteističkoj manjini, koja se nalazila u njihovom okviru. Novi antisemiti imali su ideje o rasnoj različitosti “semitske” i “arijevske” rase.
Nastale su organizacije i stranke, koje su svoju misiju videle u borbi protiv Jevreja i njihovog uticaja, a njihova celokupna politika se svodila na judofobski bes. Jačanjem socijalističkih strujanja u Evropi, zaoštravao se stav prema Jevrejima.
Sedište antisemitskog pokreta postala je Nemačka. Već pred kraj 19-tog veka, onemogućavalo se Jevrejima da učestvuju u državnim i javnim funkcijama. Antisemitska koncepcija je postala sastavni deo vladajuće ideologije.

1933.
30. januara 1933. godine predsednik Nemačke Paul Von Hindenburg imenovao je Hitlera za kancelara. Već prvih nedelja Hitlerove vlasti mogla se osetiti anti-jevrejska atmosfera na ulicama Nemačke.
27. februara iste godine zgrada Reistaga je zapaljena. Veruje se da su nacisti sami zapalili zgradu kako bi za to mogli optužiti komuniste. Hitler je ovaj dogaÄ‘aj iskoristio da stvori policijsku državu. Ubrzo je u okolini Minhena otvoreno prvo mesto za obuku nacista – kamp Dahau, kasnije radni i koncentracioni logor.
1. aprila Nacistička partija organizuje jednodnevni bojkot jevrejskih radnji.
7. aprila je donet zakon, kojim je Jevrejima zabranjen rad u javnim službama.
10. maja u školama širom Nemačke su spaljivane knjige jevrejskih autora.

1934.
Predsednik Hindenburg umire, a Hitler sebe proglašava novim pretsednikom Nemačke.

1935.
13. januara Sarski region je pripojen Nemačkoj.
16. marta donet je zakon po kome samo arijevci mogu da budu u vojsci.
15. septembra doneti su Nirnberški zakoni koji su definisali Jevreje kao rasu a ne kao pripadnike odreÄ‘ene religije. Hiljade ljudi koji su smatrali da su Nemci, odjednom su postali ne-arijevci. Zabranjen je brak i vanbračna veza izmeÄ‘u Jevreja i ne-Jevreja u cilju zaštite “nemačke krvi i časti”.
 
1936.
Održavaju se Olimpijske igre u Berlinu. Hitler tu manifestaciju koristi za promovisanje nacizma i nacističikih ideja svetu.

1937.
24. jula Ministarstvo unutrašnjih poslova nareÄ‘uje odvajanje Jevreja od drugih gostiju u letovalištima.
Oktobra, počinje “arijanizacija” odnosno preuzimanje jevrejskih biznisa od strane arijevaca.

1938.
13. marta  Nemačka je anektirala Austriju. Svi propisi u vezi Jevreja primenjuju se i na 200.000 austrijskih Jevreja.
U julu je usvojen zakon po kome su Jevreji bili obavezni da nose specijalne lične isprave. Pasoši su označavani sa velikim crvenim “J”.

 
 

Skoro odmah nakon što je postavljen za kancelara Nemačke Hitler je počeo da sprovodi legalne akcije protiv nemačkih Jevreja. 1933. proglasio je jednodnevni bojkot jevrejskih radnji, i izglasan je zakon protiv košer mesara. Nirnberškim zakonima 1935. Jevrejima je uskraćeno nemačko državljanstvo. Do 1936, natpisi na kojima je pisalo Jevreji nisu dobrodošli, mogli su se videti svuda po Nemačkoj.

1938. mnogim novim zakonima Jevreji su bili sprečeni da napreduju poslovno i da zaraÄ‘uju isto kao i ostali. U junu 1938. izglasan je zakon po kom svi Jevreji moraju nositi identifikacione karte. U oktobru iste godine svi Jevreji poljskog državljanstva u Nemačkoj su uhapšeni i deportovani nazad u Poljsku. Poljska vlada je odbila da ih primi te su smešteni u kampove na poljskoj granici.

Među deportovanima je bio i Zindel Grispan, rođen u Poljskoj, ali se preselio u Hanover gde je 1911. osnovao malu radnju. 27. oktobra on i njegova porodica su bili primorani da napuste svoju kuću. Njegova radnja i kuća su bili konfiskovani.

Njegov sedamnaestogodišnji sin Heršel je u to vreme živeo sa ujakom u Parizu. Kada je čuo vesti o proterivanju njegove porodice, otišao je 7. novembra u nemačku ambasadu u Parizu u nameri da ubije nemačkog ambasadora u Francuskoj. Kako ambasador trenutno nije bio tu, on se zadovoljio nižim činom, trećim sekretarom, Ernestom Fon Rotom. On je teško ranjen i umro je dva dana kasnije - 9. novembra.

Ovaj atentat dao je nemačkom šefu propagande Jozefu Gebelsu povod da počne pogrome protiv nemačkih Jevreja. On je ovaj atentat protumačio kao bunu protiv Rajha i samim tim i Hitlera. Ovaj pogrom je posle nazvan Kristalna noć ili noć slomljenog stakla, zbog stakla koje se svuda moglo videti.

9. novembra mržnjom vođeni nemački građani i mnoge vojne grupe sakupljale su se na prethodno utvrđenim mestima i na kraju krenuli ulicama, razbijajući prozore jevrejskih radnji, kuća, sinagoga...

Mrtva tišina, ne čuje se ni zvuk u gradu, Sijalice na ulici, svetla u radnjama i kućama su ugašena. Odjednom, trgla me je buka na ulici, vika i krici. Osluškivao sam uplašen i uznemiren dok nisam jasno razumeo, Odlazite Jevreji! Smrt Jevrejima!

Brzo smo istrčali na ulicu. Rulja je išla ka bolnici za bolesnu jevrejsku decu. Za jedan minut, prozori su bili izlomljeni, a vrata provaljena. Kad smo stigli, mnoga deca su bosonoga i samo u noćnim košuljama prelazila preko izlomljenog stakla. Rulja je tukla i terala doktore, pomoćnike i sestre, od kojih su najveći broj činile žene.

 U noćima 9. i 10. novembra Jevreje su slobodno napadali i ponižavali u njihovim kućama, na poslu i u sinagogama. Najmanje 96 ljudi je poginulo, stotine su ranjene, skoro 2000 sinagoga je spaljeno, skoro 7500 jevrejskih radnji je uništeno, groblja i sinagoge su vandalizovane, a 30 000 bogatih Jevreja je uhapšeno i poslato u koncentracione logore. Stotine njih su nestale. Neke Jevrejke su takoÄ‘e uhapšene i smeštene u zatvore.

Zvaničan stav Nemačke o ovim dešavanjima koje je jasno organizovao Gebels je da su to bili spontano nastali neredi.

Tri dana kasnije na sastanku nacističkih lidera došlo je do stava da su Jevreji krivi za Kristalnu noć, i da ni moraju snositi troškove štete koja je nastala.

Poslovi koje su vodili Jevreji mogli su da nastave sa radom, ali samo ako ih vode ne Jevreji.

Posle kristalne noći vreme je bilo posebno teško za jevrejsku decu i omladinu. Nisu mogli da idu u muzeje, na igrališta, bazen i bilo im je zabranjeno da idu u škole.

To je samo mali deo zakona koji su se tad pojavili, a koji su bili protiv Jevreja.  

Kristalna noć je bila glavna tačka pokretnica nemačkog stava prema Jevrejima i onoga što mi danas zovemo holokaustom.

 
 
DEO I
Krajem oktobra 1938. godine 17 000 Jevreja sa poljskim državljanstvom, koji su do tada decenijama živeli na području Nemacke,  uhapšeno je i prebašeno preko poljske granice. Kako je poljska vlada odbila da ih primi, ljudi su smešteni u pogranične kampove. MeÄ‘u deportovanima bio je i Zindel Gryndszpan, Poljak koji je 1911. godine otvorio pordavnicu u Hanoveru. U noći 27. oktobra 1938. godine bio je primoran da sa porodicom napusti dom, imovina mu je konfiskovana i proterani su u Poljsku. Njegov sin, 17-godišnji Hershel Gryndspan, koji je u to vreme živeo sa ujakom u Parizu, kada je primio vest o deportaciji porodice otišao je nemačku ambasadu u želji da ubije ambasadora. Kako ga nije zatekao, napao je nizeg službenika koji podlegao povredama dva dana kasnije, 9. novembra. Ovaj dogaÄ‘aj poslužio je kao povod za pogrom nemačkih Jevreja.

DEO II
U noći između 9. i 10. novembra 1938. godine dogodio se prvi javni i do tada najveći incident protiv Jevreja na teritoriji Nemačke i Austrije.
Nacisti su krstarili jevrejskim kvartovima, upadali u jevrejske kuće, palili radnje, otimali imovinu, ugnjetavali, mučili i tukli jevrejsko stanovništvo. Ulice su bile prekrivene staklom razbijenih izloga. Sinagoge su gorele u plamenu. Te noći Jevreji su masovno hapšeni i odvoÄ‘eni u ono što su kasnije bili koncentracioni logori.
U pogromu te noći ubijeno je 200 ljudi, više od 30 000 je uhapšeno i odvedeno. Spaljeno je 1574 sinagoge te gotovo nije ostala nijedna na čitavom prostoru. Oskrnavljena su jevrejska groblja, porazbijano i spaljeno preko 7 500 jevrejskih radnji. Jevrejske knjige spaljivane su na trgovima i ulicama.


KRISTALNA NOĆ U NEMAČKOM GRADU BADEN-BADENU
U 7 ujutru 10-og novembra 1938. godine, na vratima kuće Artura Flehingera, bivšeg profesora lokalne gimnazije, pojavio se policajac i naredio mu da poÄ‘e sa njim. Tog jutra na ulicma nije bilo drugih ljudi izuzev Jevreja kojima je takoÄ‘e bilo nareÄ‘eno da se jave u policijsku stanicu. Kada je Flehinger stigao u stanicu, tamo je zatekao 50 jevrejskih zatvorenika koji su bili okruženi esesovcima. Ova hapšenja su označila početak Kristalne noći u Baden-badenu. Ukupno 80 Jevreja je bilo uhapšeno tog jutra.
SS im je naredio da izaÄ‘u na ulicu, da se svrstaju u kolone i da tako marširaju do sinagoge. Stotine graÄ‘ana Baden-badena je vikalo i ponižavalo jevrejske zatvorenike, govoreći im antisemitske parole. Još mnogo Nemaca ih je čekalo na stepeništu sinagoge. Jevreji su bili primorani da uÄ‘u u sinagogu, da skinu svoje šešire i da slušaju antisemitska predavanja od strane esesovaca. Ubrzo, Artur Flehinger je bio prozvan da ustane i da pročita odlomke iz “Main kampf-a”. Esesovci nisu bili zadovoljni njegovim čitanjem i pretukli su ga. Slična sudbina je čekala sve koji su bili prozvani da čitaju. TakoÄ‘e, bili su primorani da nekoliko puta iznova pevaju nacističku himnu.
Posle višečasovnog mučenja, svi Jevreji, izuzev slabih i starijih, su bili odvedeni u koncentracioni logor Dahau. Ubrzo, rulja je zapalila sinagogu. Pokušali su i da spale kantora, ali je jedan vatrogasac uspeo da ga spase. Radnje i kuće Jevreja iz Baden-badena su bile uništene, a od kamenih ostataka sinagoge je napravljen put .

DEO III
12. novembra 1938. godine na sastanku nacističkih čelnika Jevreji su proglašeni krivcima za pogrom u noći izmeÄ‘u 9. i 10. novembra iste godine.
Na sastanku je odlučeno da su Jevreji ti koji moraju da nadoknade učinjenu štetu, te su dužni da plate milijardu maraka za ubijenog službenika u Parizu, i 6 miliona maraka za razbijene izloge.
Ovom prilikom donesen je i niz zakona sa ciljem da Jevreje u potpunosti uklone sa ekonomske i svake druge scene tadašnje Nemačke. Tim zakonima Jevrejima je zabranjeno korišÄ‡enje javnog prevoza, škola i bolnica, posedovanje vozačkih dozvola i plemenitih metala. Uveden je policijski čas.

U Drugom svetskom ratu ubijeno je više od 6 miliona Jevreja. Razaranja koja su vršena još uvek prevazilaze našu sposobnost da shvatimo. Zato je zadatak roditelja, nastavnika, političara i svih odraslih ljudi da uvek uče svoju decu da uvek postoji dobar izbor, ali samo ako se zna i uvidi do čega rÄ‘av izbor može da dovede. 
 
Komentari
Dodaj Novi Pretraga RSS
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
 
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P:oops::cry::evil::twisted::roll::wink:
:!::?::idea::arrow:
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno / Previous   Sledeće / Next >


CONTENT

Different strokes for different talks.
 

TRANSLATE
EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

SAJTOVI OÄŒLAÅ IVAÄŒA








.
 
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Nemoj pitati šta će biti sutra.
 
poslovni adresar - PANS - poslovni oglasnik