Z A K O N

O PRIVREDNIM DRUŠTVIMA

D e o   p r v i

OSNOVNE ODREDBE

Odeljak 1.

Osnovna načela

Predmet zakona

ÄŒlan 1.

Pojam i pravne forme privrednih društava

ÄŒlan 2.

(1)   Privredno društvo je pravno lice koje osnivaju osnivačkim aktom pravna i/ili fizička lica radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobiti.

(2)   Pravne forme privrednih društava u smislu ovog zakona su ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošÄ‡u i akcionarsko društvo (otvoreno i zatvoreno).

(3)   Pored pravnih formi privrednih društava iz stava 2. ovog člana, posebnim zakonom mogu se odrediti i druge pravne forme društava, odnosno preduzeća.

Ogranak

ÄŒlan 3.

(1)   Privredno društvo, domaće ili strano, može obrazovati jedan ili više ogranaka.

(2)   Ogranak je organizacioni deo privrednog društva koji nema svojstvo pravnog lica. Ogranak ima mesto poslovanja i zastupnike, a poslove sa trećim licima obavlja u ime i za račun privrednog društva.

(3)   Ogranak se registruje u skladu sa zakonom kojim se ureÄ‘uje registracija privrednih subjekata.

Vreme trajanja privrednog društva

ÄŒlan 4.

Privredno društvo osniva se na neodreÄ‘eno vreme, ako u osnivačkom aktu nije odreÄ‘eno da društvo traje do odreÄ‘enog vremena, nastupanja odreÄ‘enog dogaÄ‘aja ili postizanja odreÄ‘enog cilja.

Delatnost privrednog društva

ÄŒlan 5.

(1)   Privredno društvo može obavljati sve zakonom dozvoljene delatnosti.

(2)   Delatnosti za koje je zakonom propisano da se mogu obavljati samo na osnovu saglasnosti, dozvole ili drugog akta državnog organa, mogu se obavljati po dobijanju te dozvole, saglasnosti ili drugog akta državnog organa.

(3)   Delatnosti za koje je posebnim zakonom propisano da se obavljaju u odeÄ‘enoj pravnoj formi privrednog društva, ne mogu se obavljati u drugoj pravnoj formi društva.

Uslovi za obavljanje delatnosti

ÄŒlan 6.

(1)   Privredno društvo može da obavlja delatnost u prostoru koji ispunjava uslove u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu i zaštite i unapreÄ‘enja životne sredine, kao i druge propisane uslove.

(2)   Ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana proverava nadležni organ u postupku redovnog inspekcijskog nadzora.

(3)   Privredno društvo može da otpočne obavljanje delatnosti koja obuhvata proizvodnju, promet, distribuciju, preradu i uskladištenje materija opasnih i štetnih po zdravlje ljudi i životnu sredinu, ako nadležni organ rešenjem utvrdi ispunjenost uslova iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 2.

Osnivanje

Osnivački akt i drugi akti

ÄŒlan 7.

(1)   Privredna društva osnivaju se osnivačkim aktom koji ima formu ugovora o osnivanju ako ga osniva više osnivača ili odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osnivač.

(2)   Lica koja u smislu ovog zakona osnivaju privredno društvo su osnivači društva. Svi osnivači privrednog društva potpisuju osnivački akt.

(3)   Potpisi osnivača na osnivačkom aktu privrednog društva overavaju se.

(4)   Osnivački akt privrednog društva ima sadržinu utvrÄ‘enu ovim zakonom za tu pravnu formu privrednog društva.

(5)   Pored osnivačkog akta, ortačko i komanditno društvo mogu imati i ugovor ortaka društva, društvo s ograničenom odgovornošÄ‡u i ugovor članova društva, a akcionarsko društvo i statut.

(6)   Osnivači i lica koja u skladu sa ovim zakonom posle osnivanja pristupe ortačkom društvu su ortaci, komanditnom društvu -ortaci odnosno komplementari i komanditori, društvu s ograničenom odgovornošÄ‡u - članovi društva, a akcionarskom društvu - akcionari.

Odeljak 3.

Registracija i objavljivanje registracije

Sticanje svojstva pravnog lica

ÄŒlan 8.

Privredno društvo stiče svojstvo pravnog lica unošenjem podataka o tom društvu u Registar koji se vodi na način propisan zakonom kojim se ureÄ‘uje registracija privrednih subjekata (u daljem tekstu: registar).

Registracija i objavljivanje

ÄŒlan 9.

Registracija podataka o privrednom društvu i objavljivanje registracije vrši se u skladu sa zakonom kojim se ureÄ‘uje registracija privrednih subjekata.

Dejstvo registracije i objavljivanja u odnosu na treća lica

ÄŒlan 10.

(1)   Smatra se da treća lica znaju za registrovane podatke o privrednom društvu posle njihovog objavljivanja ili objavljivanja izvoda iz tih podataka ili dokumenata na osnovu kojih je izvršena registracija sa upućivanjem na njih.

(2)   Smatra se da treća lica znaju ili da prema okolnostima slučaja mogu znati za podatke i dokumenta iz stava 1. ovog člana i pre objavljivanja a posle deponovanja u registar, ako privredno društvo to dokaže.

(3)   Ako se objavljeni podaci razlikuju od registrovanih podataka, za privredno društvo se kao tačan uzima podatak iz registra, tako da ono u odnosima sa trećim licima ne može isticati podatke koji su objavljeni, ako su se treća lica pouzdala u podatke iz registra.

Ništavost registracije osnivanja

ÄŒlan 11.

(1)   Registracija osnivanja privrednog društva ništava je u slučajevima propisanim ovim zakonom i zakonom kojim se ureÄ‘uje registracija privrednih subjekata.

(2)   Registracija osnivanja i registracija drugih podataka privrednog društva ništava je ako:

1)     osnivački akt nije sastavljen u propisanoj formi;

2)     je delatnost društva nezakonita ili suprotna javnom interesu;

3)     osnivački akt ne sadrži podatke o poslovnom imenu društva, vrednosti i vrsti uloga svakog osnivača ili iznosa osnovnog kapitala koji je propisan ovim zakonom ili o delatnosti društva;

4)     minimalni iznos uloga nije uplaćen u skladu sa ovim zakonom;

5)     ne postoji pravna i poslovna sposobnost svih osnivača;

6)     je broj osnivača manji od broja utvrÄ‘enog ovim zakonom.

(3)   Ako je osnov ništavosti registracije privrednog društva otklonjiv, nadležni sud posle pokretanja postupka odreÄ‘uje rok od najduže 90 dana za otklanjanje nedostataka i za to vreme zastaje sa postupkom.

(4)   Ništavost registracije nema pravno dejstvo na pravne poslove tog društva sa savesnim trećim licima.

(5)   UtvrÄ‘enjem ništavosti registracije privrednog društva, članovi i akcionari postaju solidarno odgovorni za namirenje potraživanja poverilaca društva.

Odeljak 4.

Odgovornost osnivača i drugih lica

Odgovornost za obaveze pre registracije društva

ÄŒlan 12.

(1)   Osnivači društva i druga lica za obaveze preuzete u vezi sa osnivanjem privrednog društva, odgovaraju solidarno celokupnom svojom imovinom, ako ugovorom sa trećim licima koja imaju potraživanja po tom osnovu nije drukčije odreÄ‘eno.

(2)   Za obaveze iz stava 1. ovog člana privredno društvo odgovara solidarno sa osnivačima ili drugim licima iz stava 1. ovog člana ako posle registracije preuzme te obaveze, u skladu sa ovim zakonom.

Ulozi, imovina, osnovni kapital i odgovornost za uloge

ÄŒlan 13.

(1)   Ortaci, članovi i akcionari privrednog društva dužni su da ulože svoje ugovorene uloge u imovinu društva u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom, ugovorom ili drugim aktom društva.

(2)   Na osnovu uloga iz stava 1. ovog člana ortaci, odnosno članovi društva, stiču udeo u društvu, a akcionari akcije društva.

(3)   Lica iz stava 1. ovog člana koja ne izvrše obaveze u vezi sa osnivanjem privrednog društva ili daju netačne podatke o ulogu, odgovaraju društvu za prouzrokovanu štetu.

(4)   Na izvršenje obaveza prema privrednom društvu u vezi sa ulogom u imovinu društva primenjuju se odredbe ovog zakona i zakona kojim se ureÄ‘uju obligacioni odnosi.

(5)   Ako lica iz stava 1. ovog člana ne ulože ugovorene nenovčane uloge, mogu odlučiti da ulože novčani iznos jednak vrednosti neuloženog nenovčanog uloga, po prethodnoj saglasnosti društva.

(6)   Kada je predmet uloga svojina, svi uneti ulozi u imovinu privrednog društva svojina su društva i ne mogu biti korišÄ‡eni od ortaka, članova i akcionara kao njihova lična imovina.

(7)   Lica iz stava 1. ovog člana, privredno društvo ne može da oslobodi od odgovornosti ili da im umanji obaveze po osnovu odgovornosti.

(8)   Lica iz stava 1. ovog člana nemaju pravo na povraćaj uloga ili na kamatu na ulog u privredno društvo. Plaćanja privrednog društva po osnovu povlačenja i poništenja akcija ili sticanja sopstvenih akcija ili udela, kao i druga plaćanja tim licima u skladu sa ovim zakonom ne smatraju se povraćajem uloga ili plaćanjem kamate na uloge.

(9)   U slučaju prenosa udela, odnosno akcija ako ovim zakonom, nije drukčije ureÄ‘eno, prenosilac i sticalac odgovorni su solidarno za obaveze prenosioca u vezi sa ulogom nastale pre tog prenosa.

(11)    Imovinu društva u smislu ovog zakona čini pravo svojine i druga prava koje društvo ima na ulozima ili je steklo poslovanjem.

(12)    Osnovni kapital društva u smislu ovog zakona jeste razlika izmeÄ‘u ukupne vrednosti imovine i ukupnih obaveza društva, odnosno ukupna vrednost udela, odnosno akcija u društvu.

Procena nenovčanih uloga

ÄŒlan 14.

(1)   Nenovčanim ulozima u smislu ovog zakona smatraju se ulozi u stvarima i pravima, radu i uslugama, kao i udeli i akcije u drugim društvima.

(2)   Vrednost nenovčanih uloga ortačkog društva i komanditnog društva, kao i društva s ograničenom odgovornošÄ‡u i zatvorenog akcionarskog društva, utvrÄ‘uju sporazumno ortaci, članovi ili akcionari u skladu sa osnivačkim aktom.

(3)   Ako se vrednost nenovčanog uloga ne utvrdi na način iz stava 2. ovog člana, ortaci, članovi ili akcionari mogu procenu vrednosti tog uloga poveriti ovlašÄ‡enom procenjivaču ili podneti zahtev da ga u vanparničnom postupku odredi sud.

(4)   Procenu vrednosti nenovčanih uloga otvorenog akcionarskog društva vrši ovlašÄ‡eni procenjivač koga biraju osnivači odnosno upravni odbor sa liste ovlašÄ‡enih procenjivača ili nadležni sud u vanparničnom postupku na zahtev osnivača ili upravnog odbora društva.

(5)   Procena vrednosti nenovčanih uloga vrši se u skladu sa odredbama zakona kojim se ureÄ‘uje računovodstvo i revizija.

Zloupotreba pravnog lica

ÄŒlan 15.

(1)   Komanditori komanditnog društva, kao i članovi društva sa ograničenom odgovornošÄ‡u i akcionari akcionarskog društva mogu prema trećim licima lično odgovarati za obaveze društva ako zloupotrebe privredno društvo za nezakonite ili prevarne ciljeve ili ako sa imovinom privrednog društva raspolažu kao sa sopstvenom imovinom kao da privredno društvo kao pravno lice ne postoji.

(2)   Lica iz stava 1. ovog člana odgovorna su za obaveze društva solidarno.

(3)   Odgovornost iz st. 1. i 2. ovog člana utvrÄ‘uje nadležni sud, pri čemu uzima u obzir sve okolnosti vezane za zloupotrebu, a naročito da se opšti princip ograničene odgovornosti ne primenjuje na slučajeve iz stava 1. ovog člana.

Odeljak 5.

Sedište i poslovno ime

Sedište

ÄŒlan 16.

(1)   Sedište privrednog društva je mesto iz koga se upravlja poslovima društva.

(2)   Sedište privrednog društva odreÄ‘uje se osnivačkim aktom i registruje se u skladu sa zakonom kojim se ureÄ‘uje registracija privrednih subjekata.

Poslovno ime

ÄŒlan 17.

(1)   Poslovno ime je naziv pod kojim privredno društvo posluje.

(2)   Poslovno ime privrednog društva ne može da bude zamenljivo sa poslovnim imenom drugog privrednog društva, niti da izaziva zabunu o privrednom društvu ili o njegovoj delatnosti.

Obavezni sadržaj

ÄŒlan 18.

(1)   Poslovno ime ortačkog društva sadrži oznaku "ortačko društvo" ili skraćenicu "o.d." ili "od".

(2)   Poslovno ime komanditnog društva sadrži oznaku "komanditno društvo" ili skraćenicu "k.d."ili "kd".

(3)   Poslovno ime društva s ograničenom odgovornošÄ‡u sadrži oznaku "društvo s ograničenom odgovornošÄ‡u" ili skraćenicu "d.o.o." ili "doo".

(4)   Poslovno ime akcionarskog društva sadrži oznaku "akcionarsko društvo" ili skraćenicu "a.d."ili "ad".

(5)   Poslovno ime privrednog društva u postupku likvidacije sadrži i oznaku "u likvidaciji".

Skraćeno ili modifikovano poslovno ime

ÄŒlan 19.

Privredno društvo može u poslovanju, pored poslovnog imena, da koristi i jedno ili više modifikovanih i/ili skraćenih poslovnih imena, ako su ta imena navedena u osnivačkom aktu, pod istim uslovima i na način pod kojima se koristi poslovno ime.

Ograničenja korišÄ‡enja nacionalnih ili službenih imena i znakova

ÄŒlan 20.

(1)   Poslovno ime privrednog društva može da sadrži naziv domaće države ili teritorijalne jedinice, kao i njen grb, zastavu i druge državne ambleme ili oznake koje ih podražavaju, uz prethodnu saglasnost nadležnog organa države ili teritorijalne jedinice.

(2)   Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili simbole strane države ili meÄ‘unarodne organizacije, u skladu sa propisima te države, odnosno meÄ‘unarodne organizacije.

(3)   Poslovno ime ne može da sadrži ili da podražava službene znakove za kontrolu i garanciju kvaliteta.

Ograničenja korišÄ‡enja ličnih imena

ÄŒlan 21.

(1)   Poslovno ime privrednog društva može da sadrži ime ili deo imena fizičkog lica, uz njegovu saglasnost, a ako je to lice umrlo, uz saglasnost svih naslednika prvog naslednog reda.

(2)   Ako privredno društvo svojim poslovanjem ili na drugi način povreÄ‘uje čast i ugled lica čije je ime uneto u njegovo poslovno ime, to lice, odnosno njegovi naslednici ako je ono umrlo, ima pravo da traži brisanje njegovog imena iz poslovnog imena društva.

Upotreba poslovnog imena i drugih podataka u dokumentima

ÄŒlan 22.

(1)   Poslovna pisma i drugi dokumenti privrednog društva, uključujući i one u elektronskoj formi, koji su upućeni trećim licima sadrže sledeće podatke: poslovno ime i pravnu formu društva; sedište; registar u koji je registrovano i broj registracije društva; poslovno ime i sedište banke kod koje ima račun; broj računa, kao i poreski identifikacioni broj.

(2)   Poslovna pisma i drugi dokumenti društva s ograničenom odgovornošÄ‡u, zatvorenog i otvorenog akcionarskog društva, pored podataka iz stava 1. ovog člana, sadrže i podatke o osnovnom kapitalu društva sa naznakom koliko je od toga uplaćeni i uneti, a koliko upisani kapital.

(3)   Poslovna pisma i drugi dokumenti jednočlanog društva s ograničenom odgovornošÄ‡u i akcionarskog društva sadrže naznaku da se radi o jednočlanom društvu.

Jezik i pismo poslovnog imena

ÄŒlan 23.

(1)   Poslovno ime privrednog društva je na srpskom jeziku i pismu koje je u službenoj upotrebi.

(2)   Poslovno ime privrednog društva može biti i na stranom jeziku, odnosno može da sadrži i pojedine strane reči, ako one čine ime, odnosno poslovno ime ortaka, člana ili akcionara ili njihov robni ili uslužni žig, odnosno ako su uobičajene u srpskom jeziku ili ako za njih nema odgovarajuće reči u srpskom jeziku, odnosno ako se radi o rečima na mrtvom jeziku.

Ograničenja prenosa poslovnog imena

ÄŒlan 24.

(1) Poslovno ime može se preneti na drugo lice samo zajedno s prenosom privrednog društva koje pod tim poslovnim imenom posluje.

(2) Ako član privrednog društva čije je lično ime sadržano u poslovnom imenu prestane da bude član tog privrednog društva, to privredno društvo može nastaviti poslovanje pod istim poslovnim imenom samo uz njegovu saglasnost.

(3) Ako se privredno društvo prenese na drugo lice, za dalju upotrebu poslovnog imena pribavlja se saglasnost lica čije je lično ime sadržano u poslovnom imenu ili saglasnost njegovih naslednika do trećeg stepena srodstva u pravoj liniji.

(4) Odluka o promeni poslovnog imena donosi se na način određen osnivačkim aktom.

Odeljak 6.

Zastupanje i zastupnici

Zastupnici i njihova ovlašÄ‡enja

ÄŒlan 25.

(1)   Zastupnik privrednog društva dužan je prema privrednom društvu da poštuje sva ograničenja ovlašÄ‡enja na zastupanje utvrÄ‘ena osnivačkim aktom, ugovorom ortaka ili članova društva, statutom ili odlukom nadležnog organa društva.

(2)   Zastupnik privrednog društva koji prekorači ograničenja ovlašÄ‡enja iz stava 1. ovog člana odgovoran je za štetu koja se time prouzrokuje privrednom društvu ili trećem licu sa kojim je posao zaključen.

(3)   Ograničenja ovlašÄ‡enja iz stava 1. ovog člana, objavljena ili neobjavljena, privredno društvo ne može isticati prema trećim licima. Ograničenja ovlašÄ‡enja za zastupanje, koja se sastoje u zastupanju od strane dva ili više lica zajedno, može se isticati prema trećim licima u skladu sa članom 10. ovog zakona. 

(4)   Pravni poslovi zastupnika privrednog društva izvan delatnosti društva navedenih u osnivačkom aktu, obavezuju društvo, osim ako ne dokaže da je treće lice znalo ili je prema okolnostima slučaja moglo znati da su ti poslovi izvan te delatnosti, s tim da objavljivanje samo po sebi nije dovoljan dokaz za to.

(5)   Objavljeni podaci u vezi sa licima koja su ovlašÄ‡ena da zastupaju društvo, obavezuju društvo i kada postoje nepravilnosti u njihovom izboru, a na to se mogu pozivati i treća lica ako društvo ne dokaže da su treća lica znala ili mogla znati za te nepravilnosti.

Pojam prokure

ÄŒlan 26.

(1)   Prokura je zakonska forma ovlašÄ‡enja kojim privredno društvo ovlašÄ‡uje jedno ili više lica za zaključivanje pravnih poslova i radnji u vezi sa delatnošÄ‡u društva.

(2)   Ako u prokuri nije izričito navedeno da je data za ogranak, smatra se da je prokura data za celo privredno društvo.

(3)   Prokura ne sadrži ovlašenje za zaključivanje poslova koji se odnose na otuÄ‘enje i opterećenje nepokretnosti. OvlašÄ‡enja iz prokure ne mogu se ograničiti i prokura se ne može dati na odreÄ‘eno vreme niti se može vezati za odreÄ‘ene uslove.

(4)   Ograničenja ovlašÄ‡enja prokuriste nemaju dejstvo prema trećim licima.

Izdavanje i vrste

ÄŒlan 27.

(1)   Prokuru daje privredno društvo jednom licu ili većem broju lica kao pojedinačnu ili zajedničku.

(2)   Ako je prokura data većem broju lica kao pojedinačna, svaki prokurista ima sva zastupnička ovlašÄ‡enja iz prokure u skladu sa ovim zakonom.

(3)   Ako je prokura data većem broju lica kao zajednička, pravni poslovi koje zaključuju ili radnje koje preduzimaju punovažni su samo uz saglasnost svih tih lica, a izjave volje trećih lica i njihove pravne radnje koje se u tom slučaju učine prema jednom prokuristi, smatra se da su učinjene svim prokuristima.

(4)   Prokura se daje u pisanom obliku.

(5)   Prokura se može dati samo fizičkom licu.

(6)   Prokura je neprenosiva.

Potpisivanje

ÄŒlan 28.

Prokurista potpisuje privredno društvo pod svojim punim imenom, sa jasnom naznakom svog svojstva koje proizlazi iz prokure sa oznakom "pp".

Prestanak

ÄŒlan 29.

(1)   Prokuru privredno društvo može da opozove u svako doba.

(2)   Privredno društvo ne može da se odrekne prava da opozove prokuru, niti da je ograniči i uslovi.

(3)   Ako je prokura opozvana, prokurista može prema privrednom društvu ostvarivati prava koja proizlaze iz ugovora na kome je izdavanje prokure zasnovano.

(4)   Prokura ne prestaje po osnovu smrti ili prestanka jedinog člana ili akcionara društva koje je dalo prokuru.

Registracija

ÄŒlan 30.

(1)   Zakonski zastupnik privrednog društva izveštava registar o izdavanju i opozivu prokure.

(2)   Pri registraciji prokurista deponuje svoj potpis, sa oznakom koja označava njegovo svojstvo.

Odeljak 7.

Lica koja imaju dužnost prema društvu

Osnovna načela

ÄŒlan 31.

(1)   Dužnosti prema privrednom društvu u skladu sa ovim zakonom imaju:

1)     ortaci ortačkog društva i komplementari komanditnog društva;

2)     lica koja se u skladu sa ovim zakonom smatraju kontrolnim članovima društva s ograničenom odgovornošÄ‡u ili kontrolnim akcionarima akcionarskog društva;

3)     zastupnici društva;

4)     članovi upravnog odbora, članovi izvršnog odbora, članovi nadzornog odbora, članovi odbora revizora i interni revizor društva s ograničenom odgovornošÄ‡u i akcionarskog društva;

5)     lica koja imaju ugovorna ovlašÄ‡enja da upravljaju poslovima privrednog društva;

(2)   Lica iz stava 1. ovog člana dužna su da rade u interesu privrednog društva.

Dužnost pažnje i pravilo poslovne procene (prosuđivanje)

ÄŒlan 32.

(1)   Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da u tom svojstvu izvršavaju svoje poslove savesno, sa pažnjom dobrog privrednika, u razumnom uverenju da deluju u najboljem interesu privrednog društva.

(2)   Lica iz stava 1. ovog člana, dužna su da svoju procenu zasnivaju na informacijama i mišljenjima lica stručnih za odgovarajuću oblast za koje veruju da su u tom pogledu savesna i kompetentna.

(3)   Lice koje postupa u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana nije odgovorno za štetu koja iz takve procene nastane za privredno društvo.

Dužnost lojalnosti

ÄŒlan 33.

(1)   Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, dužna su da postupaju savesno i lojalno prema privrednom društvu.

(2)   Lica iz stava 1. ovog člana koja imaju lični interes, dužna su naročito da: ne koriste imovinu privrednog društva u ličnom interesu; ne koriste povlašÄ‡ene informacije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne zloupotrebljavaju pozicije u privrednom društvu za lično bogaćenje; ne koriste poslovne mogućnosti privrednog društva za svoje lične potrebe i sl. (u daljem tekstu: dužnost lojalnosti).

Lični interes i povezana lica

ÄŒlan 34.

(1)   Lični interes u smislu člana 33. ovog zakona postoji ako je lice iz člana 31. stav 1. ovog zakona ili član njegove porodice:

1)     ugovorna strana u pravnom poslu sa privrednim društvom;

2)     u finansijskom odnosu sa licem iz pravnog posla ili radnje koje zaključuje ugovor sa privrednim društvom ili koje ima finansijske interese u tom poslu ili radnji, po osnovu kojih se razumno može očekivati da utiču na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog društva;

3)     je pod kontrolnim uticajem strane iz pravnog posla ili radnje ili lica koje ima finansijski interes u pravnom poslu ili radnji, tako da se osnovano može očekivati da utiču na njegovo postupanje suprotno interesu privrednog društva.

(2)   Pod članovima porodice lica iz stava 1. ovog člana, smatraju se:

1)     njegov bračni drug ili/i roditelji, brat ili sestra tog bračnog druga;

2)     njegovo dete, roditelji, brat, sestra, unuk ili bračni drug bilo koga od ovih lica;

3)     njegov krvni srodnik u pravoj liniji i u pobočnoj liniji do drugog stepena srodstva, usvojilac i usvojenik, srodnik po tazbini zaključno sa prvim stepenom;

4)     druga lica koja sa tim licem žive u zajedničkom domaćinstvu.

(3)   Lica iz stava 1. tač. 2) i 3) i stava 2. ovog člana, smatraju se povezanim licima u smislu ovog zakona (u daljem tekstu: povezana lica u smislu ovog zakona).

Odobrenje pravnog posla iz sukoba interesa

ÄŒlan 35.

(1)   Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne povreÄ‘uje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona i nije odgovorno za naknadu štete koja proizaÄ‘e iz sukoba interesa, ako je pravni posao odobren u dobroj veri:

1)     od svih drugih ortaka koji nemaju lični interes (u slučaju ortačkog društva), svih komplementara koji nemaju lični interes (u slučaju komanditnog društva), ako osnivačkim aktom nije odreÄ‘eno da o tome odlučuje većina ortaka odnosno komplementara u skladu sa osnivačkim aktom;

2)     većinom glasova skupštine članova koji nemaju lični interes (u slučaju društva s ograničenom odgovornošÄ‡u);

3)     većinom glasova članova upravnog odbora koji nemaju interesa u tom poslu, a u slučaju da takva većina ne postoji, većinom glasova akcionara koji nemaju lični interes (u slučaju akcionarskog društva).

(2)   Odobrenje pravnog posla iz stava 1. ovog člana punovažno je ako su ortacima, članovima društva, članovima upravnog odbora ili akcionarima koji o tome odlučuju sve materijalne činjenice povezane sa ličnim interesom bile otkrivene ili inače poznate.

(3)   U slučaju odobrenja pravnog posla sa akcionarskim društvom od strane upravnog odbora u kome postoji sukob interesa o tom odobrenju i pravnom poslu obaveštava se skupština akcionara na prvoj narednoj sednici.

(4)   Lice koje zaključuje pravni posao sa privrednim društvom ne povreÄ‘uje pravilo sukoba interesa iz člana 34. ovog zakona, odnosno nije odgovorno za naknadu štete koja proizaÄ‘e iz sukoba interesa, ako dokaže da je pravni posao u vreme zaključenja ili u vreme izvršenja u interesu privrednog društva.

(5)   Pravni posao u kome u skladu sa članom 34. ovog zakona postoji sukob interesa a koji nije odobren u skladu sa st. 1. i 2. ovog člana ili za koji nije pružen dokaz iz stava 4. ovog člana, ništav je.

(6)   Ako privredno društvo ne odobri pravni posao u kome postoji sukob interesa, lica iz člana 13. stav 10. ovog zakona mogu ostvarivati prava utvrÄ‘ena ovim zakonom.

Zabrana konkurencije

ÄŒlan 36.

(1)   Lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, ne mogu direktno ili indirektno biti angažovana u drugom privrednom društvu konkurentske delatnosti, osim ako za to dobiju odobrenje u skladu sa članom 35. ovog zakona.

(2)   Zabrana iz stava 1. ovog člana uključuje, naročito:

1)     zaposlenje;

2)     svojstvo preduzetnika;

3)     svojstvo ortaka ili komplementara;

4)     svojstvo kontrolnog člana ili akcionara;

5)     svojstvo člana organa društva iz člana 31. stav 1. tačka 4) ovog zakona;

6)     zastupnike društva;

7)     likvidacionog upravnika društva;

8)     lica koja imaju ugovorna ovlašÄ‡enja da upravljaju poslovima privrednog društva.

(3)   Osnivačkim aktom privrednog društva može da se odredi da zabrana iz st. 1. i 2. ovog člana važi i posle prestanka tih svojstava, ali ne duže od dve godine.

Posledice povrede pravila sukoba interesa i zabrane konkurencije

ÄŒlan 37.

(1)   Povreda sukoba interesa i zabrane konkurencije daje privrednom društvu, pored prava na naknadu štete i pravo da se:

1)     poslovi koje izvrši to lice za svoj račun priznaju kao poslovi izvršeni za račun privrednog društva;

2)     privrednom društvu preda svaki novčani iznos koji je ostvaren od poslova koji su obavljeni za račun tog lica;

3)     sva potraživanja koja proizlaze iz posla izvršenog za račun tog lica, ustupe privrednom društvu.

(2)   Prava koje privredno društvo ima po osnovu povrede sukoba interesa i pravila konkurencije može ostvarivati privredno društvo i ortak, član ili akcionar koji ima ili zastupa najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u roku od 60 dana od dana saznanja za učinjenu povredu, odnosno tri godine od dana učinjene povrede.

Dužnost čuvanja poslovne tajne

ÄŒlan 38.

(1)   Poslovnom tajnom smatra se informacija o poslovanju odreÄ‘ena osnivačkim aktom, aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom članova društva, odnosno osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, za koju je očigledno da bi prouzrokovala znatnu štetu privrednom društvu ako doÄ‘e u posed trećeg lica.

(2)   Informacija čije je objavljivanje obavezno u skladu sa zakonom ili koje su u vezi sa povredom zakona, dobre poslovne prakse ili principa poslovnog morala, uključujući i informaciju za koju postoji osnovana sumnja na postojanje korupcije, ne može se smatrati poslovnom tajnom privrednog društva i objavljivanje ove informacije je zakonito, ako ima za cilj da zaštiti javni interes.

(3)   Lica iz člana 31. ovog zakona odgovorna su za štetu prouzrokovanu privrednom društvu ako u pogledu čuvanja poslovne tajne, odnosno njenog saopštavanja u skladu sa zakonima i drugim propisima.

(4)   Privredno društvo dužno je da pruži potpunu zaštitu licu koje postupajući savesno u dobroj veri ukazuje nadležnim organima na postojanje korupcije.

Promena pravila dužnosti prema privrednom društvu

ÄŒlan 39.

(1)   Ortačko društvo, komanditno društvo, društvo s ograničenom odgovornošÄ‡u ili zatvoreno akcionarsko društvo mogu pored dužnosti prema privrednom društvu utvrÄ‘enih u čl. 32. i 34, kao i čl. 36. i 38. ovog zakona, utvrditi i druge dužnosti.

(2)   Privredno društvo iz stava 1. ovog člana, uključujući i otvoreno akcionarsko društvo, može osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka ili ugovorom članova, odnosno osnivačkim aktom ili statutom akcionarskog društva, utvrditi poslove, vrstu i način obavljanja poslova, kao i mesto obavljanja poslova koji ne predstavljaju zabranu konkurencije privrednom društvu.

O d e lj a k   8.

Individualna i derivativna tužba

Individualna tužba ortaka, člana i akcionara

ÄŒlan 40.

(1)   Ortak, član ili akcionar privrednog društva ima pravo da podnese individualnu tužbu u svoje ime protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona za naknadu štete koju mu to lice prouzrokuje povredom dužnosti utvrÄ‘enih u skladu sa ovim zakonom.

(2)   U slučaju ortačkog društva, dužnosti prema društvu su istovremeno i dužnosti prema ortacima društva, ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije odreÄ‘eno.

(3)   Tužbu iz stava 1. ovog člana podnosi jedno lice u svoje ime ili više lica koja deluju zajedno u njihovo ime.

Derivativna tužba komanditora, člana i akcionara

ÄŒlan 41.

(1)   Komanditor komanditnog društva, član društva s ograničenom odgovornošÄ‡u ili akcionar akcionarskog društva, imaju pravo da podnesu tužbu u svoje ime a za račun društva protiv bilo kog lica iz člana 31. stav 1. ovog zakona, radi naknade štete prouzrokovane privrednom društvu od strane tih lica povredom dužnosti koje imaju prema društvu u skladu sa ovim zakonom (u daljem tekstu: derivativna tužba).

(2)   Derivativnu tužbu može da podnese samo komanditor, član ili akcionar ako su ispunjeni sledeći uslovi:

1)     ako ima svojstvo komanditora, člana ili akcionara u vreme podnošenja tužbe ili ako to svojstvo stekne po osnovu pribavljanja udela ili akcija od lica koje je imalo to svojstvo u vreme podnošenja tužbe;

2)     ako poseduje udele ili akcije u privrednom društvu koji predstavljaju najmanje 5% osnovnog kapitala društva, u kom slučaju se njihovi udeli ili akcije računaju zajedno;

3)     ako je pre podnošenja tužbe pisanim putem zahtevao od privrednog društva da podnese tužbu a taj zahtev je odbijen odnosno po tom zahtevu nije postupljeno u roku od 30 dana od dana podnošenja.

(3)   Zahtev iz stava 2. tačka 3)             ovog člana podnosi se u komanditnom društvu svim komplementarima, u društvu s ograničenom odgovornošÄ‡u i akcionarskom društvu direktoru ili članovima upravnog odbora ili drugim licima koja imaju ovlašÄ‡enje da podnesu tužbu.

(4)   Lica iz stava 2. ovog člana dužna su da uz derivativnu tužbu prilože i dokaze da su prethodno preduzela radnje iz stava 2. tačka 3) ovog člana.

(5)   Postupak po derivativnoj tužbi ne može biti okončan vansudskim putem.

(6)   Ostvarena naknada štete po derivativnoj tužbi pripada privrednom društvu, a lice koje je podnelo tužbu ima pravo na naknadu troškova.

(7)   Odredbe st. 1. do 6. ovog člana ne primenjuju se na ortačko društvo, osim ako osnivačkim aktom ili ugovorom ortaka društva nije drukčije odreÄ‘eno.

Istovremena individualna i derivativna tužba

ÄŒlan 42.

U slučaju istovremenog podnošenja individualne i derivativne tužbe, podnosilac tužbe može voditi istovremeno oba sudska postupka i u tom slučaju ograničenja iz člana 41. ovog zakona ne primenjuju se na individualnu tužbu.

Odeljak 9.

Informisanje, objavljivanje i zastarelost

Pravo informisanja i uvida

ÄŒlan 43.

(1)   Privredno društvo dužno je da svoje ortake, članove ili akcionare informiše o svom poslovanju i finansijskom stanju i da im učini dostupnim informacije i dokumenta koja se u skladu sa ovim zakonom, osnivačkim aktom ili statutom moraju učiniti dostupnim.

(2)   Nadležni organ ili ovlašÄ‡eno lice privrednog društva koje ne postupi na način iz stava 1. ovog člana odgovara za štetu koja je time prouzrokovana ortacima, članovima ili akcionarima društva.

(3)   Ako nadležni organ propusti da izvrši dužnost iz stava 1. ovog člana, ortaci, članovi i akcionari mogu podneti pisani zahtev sudu da u vanparničnom postupku izda nalog za postupanje na način iz stava 1. ovog člana.

Dostava registru i objavljivanje informacija

ÄŒlan 44.

(1)   Privredno društvo koje emituje hartije od vrednosti putem javne ponude dostavlja registru radi objavljivanja informacije sadržane u dokumentima utvrÄ‘enim zakonom kojim se reguliše tržište hartija od vrednosti.

(2)   Privredno društvo informacije iz stava 1. ovog člana objavljuje i u sredstvima javnog informisanja u skladu sa zakonom kojim se ureÄ‘uje tržište hartija od vrednosti i aktom Komisije za hartije od vrednosti.

Zabrane izbora

ÄŒlan 45.

(1)   Lica koja su osuÄ‘ena za odreÄ‘ena krivična dela iz oblasti privrede i službene dužnosti u skladu sa posebnim zakonom, u vezi sa vršenjem svojih dužnosti u privrednom društvu, kao i lica koja su povredila odredbe ovog zakona o ograničenjima plaćanja, ne mogu biti zastupnici, članovi upravnog odbora, prokuristi kao ni likvidacioni upravnici dok traju pravne posledice osude.

(2)   ÄŒlanovi organa društva i sa njima povezana lica u smislu ovog zakona, koji vrše funkciju nadzora u tom društvu i u sa njim povezanim društvima u smislu ovog zakona, ne mogu da budu članovi organa koji vode poslove upravljanja i zastupanja društva.

Rešavanje sporova

ÄŒlan 46.

(1)   Trgovinski sud sedišta privrednog društva nadležan je za rešavanje sporova koji proizlaze iz ovog zakona, osim ako ovim zakonom nije drukčije odreÄ‘eno.

(2)   U slučajevima utvrÄ‘enim ovim zakonom ili ako to proizlazi iz ovog zakona nadležni sud odlučuje u vanparničnom postupku.

(3)   U slučajevima iz stava 2. ovog člana postupak je hitan i sud prvog stepena je dužan da donese odluku najkasnije u roku od 60 dana od dana prijema zahteva, ako ovim zakonom nije drukčije propisano. Rok za žalbu je osam dana. Sud drugog stepena dužan je da odluči po žalbi u roku od trideset dana od dana prijema zahteva.

(4)   Žalba protiv odluke suda doneta u stvarima iz stava 2. ovog člana ne zadržava izvršenje odluke.

Zastarelost

ÄŒlan 47.

(1)   Potraživanja ortaka, članova i akcionara prema privrednom društvu, dok imaju to svojstvo, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog podnošenja tužbe a najkasnije u roku od tri godine od dana dospelosti, ako zakonom za pojedina potraživanja nije drukčije ureÄ‘eno.

(2)   Potraživanja poverilaca privrednog društva prema ortacima, članovima i akcionarima, zastarevaju u roku od 180 dana od dana saznanja za razlog podnošenja tužbe, a najkasnije u roku od tri godine od dana prestanka društva ili od dana prestanka svojstva ortaka, člana i akcionara, ako zakonom za pojedina potraživanja nije odreÄ‘en drugi rok zastarelosti.

(3)   Odredbe st. 1. i 2. ovog člana primenjuju se i na potraživanja privrednog društva prema ortacima, članovima i akcionarima, kao i članovima organa društva, zastupniku i likvidacionom upravniku, po osnovu tog svojstva.

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

Dodaj komentar
Ime:
Email:	bez obaveštenjasa obaveštenjem
Naslov:
UBBCode:	-boja-svetlo plavacrnaplavarozasivazelenalimunastakestenjastatamno plavamaslinastaljubičastacrvenasrebrnatirkiznabelažuta -veličina-sićušnomaloosrednjevelikoogromno
	Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

Powered by !JoomlaComment 3.26

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."