Sadržaj:
- naše poznavanje egipatske civilizacije
- zašto Egipćani grade piramide
- kako su grobnice bile opremljene
- razvoj piramida od I dinastije
- Keopsova piramida
    - gde se piramida nalazi
    - o nastanku piramide
    - izgled piramide
    - okolina piramide
    - Keops
- zaključak



Naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. To nije slučajno, jer su te grobnice bile sagraÄ‘ene da večno traju.

Kod Egipćana došlo je do shvatanja da se svaki čovek mora pobrinuti za svoj srećan život posle smrti. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline, da bi njegov duh, odnosno, njegov KA mogao da uživa u njoj, i gledao je da za svoj KA obezbedi telo u kome će ovaj boraviti. To bi bilo njegovo roÄ‘eno telo ili, ako bi ono bilo uništeno, njegovu statuu. ÄŒovek je znao da će njegov KA uživati u istim zadovoljstvima u kojima je i on sam uživao i koji se sopstvenim trudom unapred pobrinuo za ta zadovoljstva. Tako je mogao da čeka aktivan i srećan život bez straha od velikog nepoznatog. Tako bi, opet, u izvesnom smislu egipatska grobnica bila kao neko životno osiguranje, ulaganje kapitala u duhovni mir. Kada se govori o stavu Egipćana prema smrti i zagrobnom životu onakvom kakav je izgraÄ‘en u njihovim grobnicama, treba jasno reći da se ne misli na prosečnog čoveka, već na stav malobrojne plemićke kaste okupljene oko carskog dvora. Grobnice pripadnika ove klase visokih činovnika (koji su često bili saradnici faraonove porodice) obično se nalaze u blizini faraonove grobnice i ponavljaju oblike i sadržaj pogrebnih spomenika božanskih faraona ili su u vezi s njima.

Egipćani su u grobnice stavljali predmete iz domaćinstva i hranu, ponekad  i u magijskim zamenama (na primer, islikane na zidovima grobnica). Tada bi se prireÄ‘ivale neke vrste daća koje bi organizovao najbliži rod, najčešÄ‡e najstariji sin. TakoÄ‘e, po njihovim kovčezima i papirusima koji su se stavljali u grobnice, ispisivane su razne bajalice i vradžbine, ne bi li u nevolji pomogle pokojniku.

Prvobitna egipatska grobnica je – mastaba, pravougaona humka obložena opekom ili kamenom, podignuta iznad grobne komore koja se nalazila duboko pod zemljom i bila prozorom povezana s humkom. U mastabi se nalazila kapela za darove KA-u i tajna sobica za kip preminulog. Carske mastabe dostigle su upadljive razmere već u I dinastiji, a spolja su bile tako obraÄ‘ene da podsećaju na kraljevsku palatu. Za vreme III dinastije iz njih su se razvile stepenaste piramide. Najpoznatija, a verovatno i prva, jeste piramida faraona Zosera sagraÄ‘ena iznad tradicionalne mastabe. Sama piramida za razliku od kasnijih piramida, skroz je čvrsto graÄ‘ena, pa joj je jedina namena izgleda bila da služi kao veliko obeležje. Razvoj piramida dostigao je vrhunac za vreme IV dinastije u čuvenoj trojci velikih kod Gize. To su piramide faraona Mikerina, Keopsa i Kefrena, podignute negde izmeÄ‘u 2650. i 2550. godine pre nove ere. Sve one imaju onaj poznati oblik sa glatkim stranama. TakoÄ‘e, sve su prvobitno imale oblogu od obraÄ‘enog kamena, ali je ona išÄezla izuzev na vrhu Kefrenove piramide. One se meÄ‘u sobom neznatno razlikuju u pojedinostima projekta i konstrukciji. Oko ovih triju velikih piramida dižu se nekoliko manjih i veći broj mastaba za članove carske porodice, dvorjane i visoke službenike i činovnike, ali je jedinstvena Zoserova grobljanska četvrt ustupila mesto jednostavnijem ureÄ‘enju; uz svaku veliku piramidu sa istoka se nalazi pogrebni hram od kojeg jedan uzdignut za procesije vodi do drugog hrama na nižem nivou u dolini Nila, na razdaljini od nekih 500 metara. Kraj hrama u dolini druge piramide, Kefrenove, stoji velika sfinga isklesana u steni, možda još upečatljivije otelovljenje božanskog carstva nego i sama piramida. Poduhvati ovako džinovskih razmera označavaju vrhunsku tačku faraonove moći. Posle IV dinastije niko više nije pokušao da gradi tako velike piramide, mada su grobnice mnogo manjih razmera podizane. Kasnije, carske grobnice uopšte nisu više bile razmetljivo pokrivene piramidom, već su bile sakrivene u dolini faraona, bez sumnje zato da bi bile sigurnije od pljačkaša.

Piramide su se najčešÄ‡e gradile u Sahari i Gizi. Giza se nalazi na zapadnoj obali Nila. Tamo su podizane piramide IV dinastije, meÄ‘u kojima je i Keopsova, podignuta oko 2570. godine pre nove ere. Ona je udaljena od grada Memfisa 20-ak kilometara.

O nastanku ove piramide malo se zna. Najdetaljniji podaci potiču od Herodota, oca istorije. On je proputovao kroz Egipat oko 450. godine pre nove ere i tom prilikom su mu sveštenici pričali pojedinosti o izgradnji piramida.

Najpre se postavljao drum i po njemu se dovlačilo kamenje sa Libijskih planina na reku Nil. Samo ovi radovi su trajali 10 godina. Za to vreme postavljeni su temelji odajama u koje je trebalo smestiti sarkofag. Zatim se prešlo izgradnji piramide koja je trajala 20 godina. Gradilo je stanovništvo iz celog Egipta. Na graÄ‘evini je uvek radilo 100 000 ljudi i to samo po tri meseca u toku godine, verovatno radi poplava Nila zbog kojih se nisu obavljali ni poljski radovi.

Keopsova piramida imala je uz osnovicu dugu 233 metara impozantnu visinu od gotovo 147 metara. Obim je bio dugačak 1 kilometar. Ta ogromna građevina sastoji se od preko 2 miliona krečnjačkih blokova, oko metar dugih bridova i prosečne težine od 2,5 tone. Kameni blokovi su se transportovali uz pomoć rampi, suljarica, poluga i kotrljarki.

S vrha danas smanjene i samo 137 metara visoke Keopsove piramide vidi se isto tako visoka (nekada 143,5 metara) Kefrenova piramida, inače Keopsovog sina. Kefrenova piramida leži tačno na produžetku dijagonale Keopsove, okrenute prema jugozapadu. Na vrhu su sačuvani ostaci nekadašnje oplate. Na istočnoj strani Keopsove piramide nalaze se ruševine kultnog hrama, a na severnoj bio je ulaz i ujedno izlaz večnih zvezda severnog neba. Preko jugoistočnog brida se s Keopsove piramide vide četvrtaste grobnice velikodostojnika koji leže do nogu svoga gospodara i to u mastabama koji im je on dao podići. Prelaz do tog groblja čine tri manje piramide za kraljice. Na podnožju piramide raspoznaje se jedna od udubina u steni, gde su bili položeni kraljevi brodovi rastavljeni u delove. Na gornjem (istočnom) rubu pustinja naglo prelazi u zonu plodne zemlje uz obalu Nila. Na istom rubu kompleksa piramida u Gizi, kraj puta prema Kefrenovoj, nalazi se poput čuvara groblja divovska sfinga visine 20 i dužine 74 metra.

Neki su kasnije Keopsa smatrali okrutnim despotom koji je iz ličnih motiva prisilio narod da mu kuluči. Ali, možda su radnici koji put pomislili da su služeći svom kralju koji je postao bog i sam ostvario delić vlastite težnje za besmrtnošÄ‡u, i oni uspeli u tome, jer Egipćani su po milosti kralja živeli u ovom svetu, pa su to očekivali i na onom drugom. Zato su Egipćani i gradili takve grobnice koje će im doneti mir i spokoj u narednom životu i koje su napravljene da večno traju. To dokazuje i jedna arapska izreka koja kaže:

Literatura:
1) Wolfhart Westendorf, Drevni Egipat, Rijeka, „Otokar Keršovani“, 1969, 260 str.
2) H. W. Janson u saradnji sa Dorom Jane Janson, Istorija umetnosti, Beograd, izdavački zavod „Jugoslavija“, 1970, 611 str.
3) Roland Gek, Sva čuda sveta, Ljubljana, „Mladinska knjiga“, 1973, 251 str.
4) Grupa ljudi, Mala enciklopedija, Beograd, „Prosveta“, 1968, 1952 str.
5) Esmond Wright, Ilustrovana istorija sveta – stari svet, Beograd, „Narodna knjiga“, „Vuk Karadžić“ i „Rad“, 1983, 320 str.
6) Stručna redakcija jugoslovenskog izdanja, Atlas svjetske povijesti, Ljubljana-Zagreb, „Cankareva založba“, 1989, 378 str.


seminarski rad iz istorije
gimnazija Svetozar Marković
Novi Sad, 27. II 1995.
Autor: Dejan Kelić

Komentari

Dodaj Novi Pretraga RSS

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."