NOVI SAD   Click for Novi Sad, Serbia Forecast
PANS
PANSWEB.COM
 









  Početna arrow TEKSTOVI arrow Piramide u Egiptu – Keopsova piramida /istorija-turizam/
Piramide u Egiptu – Keopsova piramida /istorija-turizam/ Štampaj E-mail
Vrednovanje korisnika: / 41
LošeNajbolje 
Poslao/la: / Sent by Dejan Kelić, Novi Sad   
Saturday, 01 March 2008
Piramide u Egiptu – Keopsova piramida


Sadržaj:
- naše poznavanje egipatske civilizacije
- zašto Egipćani grade piramide
- kako su grobnice bile opremljene
- razvoj piramida od I dinastije
- Keopsova piramida
    - gde se piramida nalazi
    - o nastanku piramide
    - izgled piramide
    - okolina piramide
    - Keops
- zaključak


Piramide u Egiptu

Naše poznavanje egipatske civilizacije počiva samo na grobnicama i njihovom sadržaju. To nije slučajno, jer su te grobnice bile sagrađene da večno traju.

Kod Egipćana došlo je do shvatanja da se svaki čovek mora pobrinuti za svoj srećan život posle smrti. Egipćanin je opremao svoju grobnicu kao neku vrstu replike u senci svoje svakodnevne okoline, da bi njegov duh, odnosno, njegov KA mogao da uživa u njoj, i gledao je da za svoj KA obezbedi telo u kome će ovaj boraviti. To bi bilo njegovo rođeno telo ili, ako bi ono bilo uništeno, njegovu statuu. Čovek je znao da će njegov KA uživati u istim zadovoljstvima u kojima je i on sam uživao i koji se sopstvenim trudom unapred pobrinuo za ta zadovoljstva. Tako je mogao da čeka aktivan i srećan život bez straha od velikog nepoznatog. Tako bi, opet, u izvesnom smislu egipatska grobnica bila kao neko životno osiguranje, ulaganje kapitala u duhovni mir. Kada se govori o stavu Egipćana prema smrti i zagrobnom životu onakvom kakav je izgrađen u njihovim grobnicama, treba jasno reći da se ne misli na prosečnog čoveka, već na stav malobrojne plemićke kaste okupljene oko carskog dvora. Grobnice pripadnika ove klase visokih činovnika (koji su često bili saradnici faraonove porodice) obično se nalaze u blizini faraonove grobnice i ponavljaju oblike i sadržaj pogrebnih spomenika božanskih faraona ili su u vezi s njima.

Egipćani su u grobnice stavljali predmete iz domaćinstva i hranu, ponekad  i u magijskim zamenama (na primer, islikane na zidovima grobnica). Tada bi se priređivale neke vrste daća koje bi organizovao najbliži rod, najčešće najstariji sin. Takođe, po njihovim kovčezima i papirusima koji su se stavljali u grobnice, ispisivane su razne bajalice i vradžbine, ne bi li u nevolji pomogle pokojniku.

Prvobitna egipatska grobnica je – mastaba, pravougaona humka obložena opekom ili kamenom, podignuta iznad grobne komore koja se nalazila duboko pod zemljom i bila prozorom povezana s humkom. U mastabi se nalazila kapela za darove KA-u i tajna sobica za kip preminulog. Carske mastabe dostigle su upadljive razmere već u I dinastiji, a spolja su bile tako obrađene da podsećaju na kraljevsku palatu. Za vreme III dinastije iz njih su se razvile stepenaste piramide. Najpoznatija, a verovatno i prva, jeste piramida faraona Zosera sagrađena iznad tradicionalne mastabe. Sama piramida za razliku od kasnijih piramida, skroz je čvrsto građena, pa joj je jedina namena izgleda bila da služi kao veliko obeležje. Razvoj piramida dostigao je vrhunac za vreme IV dinastije u čuvenoj trojci velikih kod Gize. To su piramide faraona Mikerina, Keopsa i Kefrena, podignute negde između 2650. i 2550. godine pre nove ere. Sve one imaju onaj poznati oblik sa glatkim stranama. Takođe, sve su prvobitno imale oblogu od obrađenog kamena, ali je ona iščezla izuzev na vrhu Kefrenove piramide. One se među sobom neznatno razlikuju u pojedinostima projekta i konstrukciji. Oko ovih triju velikih piramida dižu se nekoliko manjih i veći broj mastaba za članove carske porodice, dvorjane i visoke službenike i činovnike, ali je jedinstvena Zoserova grobljanska četvrt ustupila mesto jednostavnijem uređenju; uz svaku veliku piramidu sa istoka se nalazi pogrebni hram od kojeg jedan uzdignut za procesije vodi do drugog hrama na nižem nivou u dolini Nila, na razdaljini od nekih 500 metara. Kraj hrama u dolini druge piramide, Kefrenove, stoji velika sfinga isklesana u steni, možda još upečatljivije otelovljenje božanskog carstva nego i sama piramida. Poduhvati ovako džinovskih razmera označavaju vrhunsku tačku faraonove moći. Posle IV dinastije niko više nije pokušao da gradi tako velike piramide, mada su grobnice mnogo manjih razmera podizane. Kasnije, carske grobnice uopšte nisu više bile razmetljivo pokrivene piramidom, već su bile sakrivene u dolini faraona, bez sumnje zato da bi bile sigurnije od pljačkaša.


Keopsova piramida

Piramide su se najčešće gradile u Sahari i Gizi. Giza se nalazi na zapadnoj obali Nila. Tamo su podizane piramide IV dinastije, među kojima je i Keopsova, podignuta oko 2570. godine pre nove ere. Ona je udaljena od grada Memfisa 20-ak kilometara.

O nastanku ove piramide malo se zna. Najdetaljniji podaci potiču od Herodota, oca istorije. On je proputovao kroz Egipat oko 450. godine pre nove ere i tom prilikom su mu sveštenici pričali pojedinosti o izgradnji piramida.

Najpre se postavljao drum i po njemu se dovlačilo kamenje sa Libijskih planina na reku Nil. Samo ovi radovi su trajali 10 godina. Za to vreme postavljeni su temelji odajama u koje je trebalo smestiti sarkofag. Zatim se prešlo izgradnji piramide koja je trajala 20 godina. Gradilo je stanovništvo iz celog Egipta. Na građevini je uvek radilo 100 000 ljudi i to samo po tri meseca u toku godine, verovatno radi poplava Nila zbog kojih se nisu obavljali ni poljski radovi.

Keopsova piramida imala je uz osnovicu dugu 233 metara impozantnu visinu od gotovo 147 metara. Obim je bio dugačak 1 kilometar. Ta ogromna građevina sastoji se od preko 2 miliona krečnjačkih blokova, oko metar dugih bridova i prosečne težine od 2,5 tone. Kameni blokovi su se transportovali uz pomoć rampi, suljarica, poluga i kotrljarki.

S vrha danas smanjene i samo 137 metara visoke Keopsove piramide vidi se isto tako visoka (nekada 143,5 metara) Kefrenova piramida, inače Keopsovog sina. Kefrenova piramida leži tačno na produžetku dijagonale Keopsove, okrenute prema jugozapadu. Na vrhu su sačuvani ostaci nekadašnje oplate. Na istočnoj strani Keopsove piramide nalaze se ruševine kultnog hrama, a na severnoj bio je ulaz i ujedno izlaz večnih zvezda severnog neba. Preko jugoistočnog brida se s Keopsove piramide vide četvrtaste grobnice velikodostojnika koji leže do nogu svoga gospodara i to u mastabama koji im je on dao podići. Prelaz do tog groblja čine tri manje piramide za kraljice. Na podnožju piramide raspoznaje se jedna od udubina u steni, gde su bili položeni kraljevi brodovi rastavljeni u delove. Na gornjem (istočnom) rubu pustinja naglo prelazi u zonu plodne zemlje uz obalu Nila. Na istom rubu kompleksa piramida u Gizi, kraj puta prema Kefrenovoj, nalazi se poput čuvara groblja divovska sfinga visine 20 i dužine 74 metra.

Neki su kasnije Keopsa smatrali okrutnim despotom koji je iz ličnih motiva prisilio narod da mu kuluči. Ali, možda su radnici koji put pomislili da su služeći svom kralju koji je postao bog i sam ostvario delić vlastite težnje za besmrtnošću, i oni uspeli u tome, jer Egipćani su po milosti kralja živeli u ovom svetu, pa su to očekivali i na onom drugom. Zato su Egipćani i gradili takve grobnice koje će im doneti mir i spokoj u narednom životu i koje su napravljene da večno traju. To dokazuje i jedna arapska izreka koja kaže:
Vreme prkosi svemu, a piramide vremenu!


Literatura:
1) Wolfhart Westendorf, Drevni Egipat, Rijeka, „Otokar Keršovani“, 1969, 260 str.
2) H. W. Janson u saradnji sa Dorom Jane Janson, Istorija umetnosti, Beograd, izdavački zavod „Jugoslavija“, 1970, 611 str.
3) Roland Gek, Sva čuda sveta, Ljubljana, „Mladinska knjiga“, 1973, 251 str.
4) Grupa ljudi, Mala enciklopedija, Beograd, „Prosveta“, 1968, 1952 str.
5) Esmond Wright, Ilustrovana istorija sveta – stari svet, Beograd, „Narodna knjiga“, „Vuk Karadžić“ i „Rad“, 1983, 320 str.
6) Stručna redakcija jugoslovenskog izdanja, Atlas svjetske povijesti, Ljubljana-Zagreb, „Cankareva založba“, 1989, 378 str.


seminarski rad iz istorije
gimnazija Svetozar Marković
Novi Sad, 27. II 1995.
Autor: Dejan Kelić
Komentari
Dodaj Novi Pretraga RSS
nanny  - piramide     |93.136.64.xxx |29-11-2008 21:21:17
molim vise o piramidama i faraonu ok :angry: :angry:
nanny  - ljuta     |93.136.64.xxx |29-11-2008 21:22:14
i to odma :angry: :angry: :angry: :angry:
Anonimus   |93.87.208.xxx |25-11-2010 22:28:52
:huh: :huh: :woohoo: :s :s :s :s :dry:
;
:side: :woohoo: :X :side: B)
Anonimus   |93.87.208.xxx |25-11-2010 22:30:19
kooooo???
ko zivi u ananasu na dnu mora????
:woohoo: :side: :whistle:
Anonimus   |93.87.208.xxx |25-11-2010 22:33:25
racke kaze da su za to krivi vanzemaljci... sa merKURA.
dule tvrdi da su to vanmzemaljci sa jupitera jer oko glave imaju prstenove poput planete saturn! :X :X
vcbfghghd\   |178.222.101.xxx |13-12-2011 16:21:54
i love piramide caooooo mora vise vise koliko :X :cheer: :silly: :silly: :silly: :kiss: :kiss: :kiss: :kiss: :whistle: :whistle: :huh: :huh: :woohoo: :s :angry: :cheer: B) :silly: :dry: :kiss: :pinch:
:kiss: :unsure: :woohoo: :huh: :whistle: ;) :s
aca   |108.162.231.xxx |11-08-2012 12:36:31
kako da pozovem mobilni broj u egiptu (hurgada ) sa fiksnog iz srbije
Dodaj komentar
Ime:
Email:
 
Naslov:
UBBCode:
[b] [i] [u] [url] [quote] [code] [img] 
 
 
:D:):(:0:shock::confused:8):lol::x:P:oops::cry::evil::twisted::roll::wink:
:!::?::idea::arrow:
 
Morate navesti anti-spam kod koji stoji na slici.

3.26 Copyright (C) 2008 Compojoom.com / Copyright (C) 2007 Alain Georgette / Copyright (C) 2006 Frantisek Hliva. All rights reserved."

 
< Prethodno / Previous   Sledeće / Next >


CONTENT

Never trouble trouble till trouble troubles you.
 

TRANSLATE
EnglishFrenchGermanItalianPortugueseRussianSpanish

SAJTOVI OČLAŠIVAČA








.
 
~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~
Nakon sklapanja prijateljstva treba imati poverenja; pre sklapanja prijateljstva treba razmisliti.
 
poslovni adresar - PANS - poslovni oglasnik