PANS - Trovanje peÄurkama (micetismus) /medicina/

Trovanje peÄurkama (micetismus) /medicina/

Poslao/la: / Sent by Dr SlaÄ‘ana Å arkoÄ‡eviÄ‡

Wednesday, 20 February 2008

Trovanje peÄurkama (micetismus)

Trovanje peÄurkama je akutno oboljenje, koje nastaje posle uzimanja jela od otrovnih peÄuraka, dejstvom njihovih bioloških toksina.

U našoj zemlji berba peÄuraka je sve masovnija, bilo da se koristi za izvoz ili ishranu. Samim tim se dešava sluÄajno trovanje otrovnim peÄurkama, koje uvek poÄinje sa povraÄ‡anjem i dijarejom ili samo dijarejom. Oboljevaju sve osobe koje su zajedno obedovale.

Svaka otrovna peÄurka izaziva trovanje, koje ima svoju duÅ¾inu inkubacije, kliniÄku sliku i prognozu. MeÄ‘utim, kliniÄki se uglavnom razlikuju Äetiri sledeÄ‡a sindroma: gastroenteritiÄki, muskarinski, panterinski i faloidni. Za prva tri sindroma su karakteristiÄne kratka inkubacija i dobra prognoza. Za faloidni sindrom je svojstvena duga inkubacija i vrlo ozbiljna prognoza.

TROVANJE SA KRATKOM INKUBACIJOM

Prvi znaci oboljenja poÄinju naglo i burno svega 0.5-2 h nakon uzimanja jela sa peÄurkama.

1. Gastroenteritisi

Ima dosta vrsta peÄuraka koje mogu da izazovu ovakvo trovanje (bljuvare, ludare, olovasta rudoliska, i dr.). Bolest poÄinje naglo sa bolom u trbuhu, povraÄ‡anjem i dijarejom sa više vodenastih stolica. TeÅ¾ina kliniÄke slike zavisi od koliÄine pojedenih peÄuraka, starosti bolesnika i postojeÄ‡ih hroniÄnih oboljenja. Oboljenje traje 1-2 dana.

Odmah posle trovanja treba izazvati povraÄ‡anje ili isprati Å¾eludac. U terapiji su vaÅ¾ni rehidratacija i analeptici.

2. Muskarinski sindrom

Nastaje posle jela jedne od mnogih peÄuraka iz roda Inociba i Klitociba (cepaÄe, grašice i dr.), koje sadrÅ¾e otrov muskarin. Bolesnik naglo oseti vruÄ‡inu i pojaÄano suzenje, luÄenje pljuvaÄke i znojenje. Zenice su suÅ¾ene, javljaju se bol u trbuhu, povraÄ‡anje i dijareja, oseÄ‡a vrtoglavicu, krajnju malaksalost i konfuziju. Ovakvo stanje traje 12-24 h, pa nastaje poboljšanje.

Osnov terapije je atropin (1-2 mg i.m.) i rehidracija.

3. Panterinski sindrom

Izazivaju ga peÄurke Amanita muscarina (prava muhara) i Amanita pantherina (panterovka). Odmah posle jela bolesnik dobija bol u trbuhu i dijareju. Å½ali se na jaku Å¾eÄ‘, ima crvenu i suvu koÅ¾u i proširene zenice. Bolesnik je smušen, delirantan, moÅ¾e da ima halucinacije i konvulzije. VeÄ‡ sutradan stanje je poboljšano i prognoza je dobra. Pa ipak ima i smrtnih sluÄajeva oko 2%.

Terapija obuhvata rano ispiranje Å¾eluca, a zatim rehidrataciju, emetike i dr.

TROVANJE SA DUGOM INKUBACIJOM

Trovanje izazivaju peÄurke nazvane zelena i bela pupavka i rani hrÄak (Helvella esculenta).

1. Faloidni sindrom

Trovanje sa ovim sindromom izazivaju sledeÄ‡e peÄurke: Amanita phaloides, Amanita virosa i Amanita verna. One luÄe toksin faloidin, koji izaziva masnu degeneraciju jetre, srca i bubrega. Drugi toksin je amanitin, koji izaziva hipoglikemiju i kariolizu.

Bolest poÄinje 8-14 Äasova posle uzimanja jela od ovih peÄuraka, i to sa povraÄ‡anjem i dijarejom. Kod najlakših sluÄajeva ove tegobe traju 1-2 dana, pa se stim bolest i završi.

Kod nešto teÅ¾ih bolesnika posle gastroenteritisa, nastaje mirni period od 1 do 2 dana, a zatim i druga faza bolesti – faza toksiÄkog hepatitisa. Javlja se Å¾utica i poremeÄ‡aj funkcije jetre. Ovakvo stanje potraje oko 7 dana, pa nastaje poboljšanje.

Kod najteÅ¾ih bolesnika trovanje poÄinje burno, kao kod kolere, sa Äestim povraÄ‡anjem i teškom dijarejom. Zbog toga nastaje izrazita dehidratacija bolesnika, a Äesto i kardiovaskularni kolaps i smrt. Ako bolesnik ostane u Å¾ivotu zahvaljujuÄ‡i rehidrataciji, nastaje 2-3 dana privremeno poboljšanje. Zatim dolazi druga faza sa ošteÄ‡enjem funkcije jetre, bubrega i srca. Bolesnik umire oko 7. dana bolesti sa kliniÄkom slikom Å¾ute atrofije jetre ili insuficijencije bubrega sa anurijom i uremijom.

Prognoza ovog trovanja zavisi od teÅ¾ine kliniÄke slike. Ona je kod dece uvek teška, a smrtnost velika.

LeÄenje zavisi od teÅ¾ine i stadijuma bolesti. Prvo, preporuÄuje se duboka klizma, radi smanjenja dalje resorpcije toksina. Stub terapije je rehidratacija i korekcija elektrolitskog disbalansa. Pokušava se sa velikim dozama kortikoida. Kod anurije vaÅ¾no mesto ima hemodijaliza. PreporuÄuje se i primena kristalnog penicilina, jer pored svog baktericidnog dejstva, smanjuje vezivanje toksina za krvne belanÄevine. U poslednje vreme koristi se hiperbariÄna oksigenacija, koja je dala ohrabrujuÄ‡e rezultate.

Komentari