|
Dositejev prosvetiteljski rad Dositej Obradović je roÄ‘en 1739. ili 1742. godine u ÄŒakovu, rumunskom delu Banata. Roditelji su mu umrli kada je još bio mlad, a staratelji su ga poslali u Temišvar da uÄi zanat. MeÄ‘utim, Dimitrije (kako se tada zvao), je želeo u životu da radi nešto sasvim drugo. UbeÄ‘en u to da postane svetac, pobegao je u manastir Hopovo na Fruškoj gori. Tu se zamonašio i dao sebi ime Dositej. Posle tri godine provedenih tamo, odlazi iz Hopova razoÄaran zastarelim i za njega uvredljivim naÄinom života. PoÄeo je da prouÄava istorijske spise i okrenuo se putovanjima. Krf, Sveta gora, Rusija, Albanija... su bile njegove stanice. ZnaÄi, cilj njegovih putovanja, ali i duhovnih potreba, bio je orjentisan prema istoku. PoÄetkom sedamdesetih godina XVIII veka dolazi do velike prekretnice u Dositejevom životu. Cilj njegovih putovanja i duhovnih interesovanja skreće prema zapadu. Otišao je u BeÄ (gde je proveo šest godina), slušao dve godine predavanja iz filizofije na univerzitetima u Haleu i Lajpcigu, obišao celu zapadnu Evropu. To je bio period njegovog života u kome je najviše radio i srpskom narodu najviše dao. Rešio je da poÄne da piše na narodnom jeziku i da ga polako uvodi u književnost. Prvi put ta njegova ideja javno se saopštava u „Pismo Haralampiju“ namenjena Srbima u Trstu. Tu javno traži novÄanu pomoć za svoj rad. U pismu kaže da će knjiga biti za svakog ko razume srpski jezik bez obzira na nacionalnost ili veru. Jer, do tada su se dela pisala na srpskoslovenskom i ruskoslovenskom jeziku i malo njih je znalo da Äita takve knjige (po Dositeju, od 10.000 ljudi možda je meÄ‘u njima bio jedan koji ih je razumeo). Potpomognut prosvetiteljskim reformama Josifa II, Dositej je objavio svoje prvo delo na narodnom jeziku „Život i prikljuÄenija“. To je bila autobiografija, ali ne s namerom da zabavi, nego da prikaže jedno veliko iskustvo na kome bi ljudi uÄili i vaspitavali decu. Njegova situacija se pogoršala smrću prosvetiteljskog vladara Josifa II, kada je stupila katoliÄka reakcija. MeÄ‘utim, 1802. godine odlazi u Trst gde poduÄava srpsku decu. Posle I srpskog ustanka, Dositej je osetio da će znaÄajnu ulogu u narednom periodu igrati kultura i iako star (1806. godine), kreće za Srbiju sa popriliÄnom svotom novaca namenjenih Srbima u borbi. Pristupio je ustanicima, da bi 1807. god. ušao u osloboÄ‘eni Beograd. U Srbiji je uÄestvovao u politiÄkom, diplomatskom i prosvetnom životu. Umro je 1811. godine kao ministar prosvete u vladi. Dositej Obradović je prvi moderni srpski pisac. Njegov se znaÄaj ogleda u tome što je ostvario prekretnicu u srpskoj književnosti: raskid sa vizantijskom i istoÄnom kulturom i okretanje prema modernoj zapadnoevropskoj književnoj tradiciji na osnovu koje je stvarao. Sa pojavom Dositeja raste znaÄaj škole i uopšte prosvete. Njegova najznaÄajnija dela su: „Pismo Haralampiju“, „Život i prikljuÄenija“ (oba izdata 1783. godine), „Sovjeti zdravog razuma“ (1784), „Basne“ sa drugim delom „Život i prikljuÄenija“, „Etika“ (1803)... Autor: Dejan Kelić
gimnazija Svetozar Marković
Novi Sad, 26. X 1995.
|
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba