|
Abortus Abortus (pobaÄaj) je prekid trudnoće, Äije trajanje nije osposobilo fetus za život izvan materice. Može biti spontani ili namerni. U našoj sredini pod abortusom ÄešÄ‡e se podrazumeva samo namerni, željeni prekid trudnoće - abortus arteficialis. Arteficijalni abortus je pobaÄaj kod kojeg se namerno, nasilno, veštaÄki prekida trudnoća. Legalni prekid trudnoće je jedna od najÄešÄ‡e izvoÄ‘enih ginekoloških operacija. Prekid trudnoće regulisan je Zakonom o postupku prekida trudnoće u zdravstvenim ustanovama. Prema zakonskim odredbama, prekid trudnoće može se izvršiti samo na zahtev trudne žene. Za prekid trudnoće lica mlaÄ‘eg od 16 godina, ili lica lišenog poslovne sposobnosti, potrebna je pismena saglasnost roditelja, odnosno staratelja. Žena koja želi da prekine trudnoću obraća se usmenim zahtevom ginekologu koji pre svega utvrÄ‘uje starost trudnoće (a), zatim pribavlja nalaze o krvnoj grupi i Rh faktoru, kao i anamnestiÄke podatke o ranijim bolestima (b), samostalno, a po potrebi i uz konsultaciju specijaliste drugih grana medicine, utvrÄ‘uje da li postoji opasnost da se zbog prekida trudnoće zdravlje žene naruši (c), ukazuje na opasnost i posledice prekida trudnoće (d), i naposletku upoznaje pacijentkinju i sa drugim metodama i sredstvima zaštite od neželjene trudnoće. Prekid trudnoće se prema zakonskim osnovama može izvršiti do navršene desete nedelje trudnoće. Izuzetno se može izvršiti i posle desete nedelje, kada se na osnovu medicinskih indikacija utvrdi da se na drugi naÄin ne može spasiti život ili otkloniti teško narušavanje zdravlja žene, zatim kada se na osnovu nauÄno-medicinskih saznanja može oÄekivati da će se dete roditi sa teškim telesnim ili duševnim nedostacima i, naposletku, kada je do zaÄeća došlo izvršenjem kriviÄnog dela. Postojanje uslova za prekid trudnoće do navršene desete nedelje utvrÄ‘uje lekar specijalista akušerstva i ginekologije. Od navršene desete do navršene dvadesete nedelje trudnoće dozvolu daje konzilijum lekara odgovarajuće zdravstvene ustanove, a posle navršene dvadesete nedelje etiÄki odbor zdravstvene ustanove.
TEHNIKE PREKIDA TRUDNOĆE
mogu se klasifikovati u hirurške i medikamentozne.
PREKID TRUDNOĆE U PRVOM TRIMESTRU
vrši se aspiracionom vakuum kiretažom ili medikamentozno. Aspiraciona vakuum kiretaža je najÄešÄ‡e korišÄ‡en metod prekida trudnoće u prvom trimestru. Intervencija se izvodi u lokalnoj ili kratkotrajnoj opštoj anesteziji. PoÄinje dezinfekcijom vagine, zatim se vrši dilatacija grlića i po završenoj dilataciji aplikuju se abortna klešta, kojima se vade veći delovi tkiva, a zatim se u šupljinu materice (kavum) uvodi aspiraciona kanila, koja se rotira u kavumu, da bi se kompletno aspirisalo ovularno tkivo. Po završenoj aspiraciji oštrom kiretom se proverava da li je kavum prazan. Posle intervencije je obavezna antibiotska profilaksa, a obiÄno se aplikuju i uterotonici. Medikamentozni abortus u ranoj trudnoći vrši se primenom antiprogesteronskog preparata mifepristona, koji se daje u jednokratnoj oralnoj dozi, a posle 48 sati sledi primena mizoprostola. Dva do tri dana nakon primene mifepristona nastupa krvarenje, zbog smanjenja progesterona, a zatim i pobaÄaj. Uspešnost ove metode je 92-97%. PREKID TRUDNOĆE U DRUGOM TRIMESTRU može se izvršiti hirurškom evakuacijom (dilatacija grlića i evakuacija ploda), indukcijom pobaÄaja (ubrizgavanje hipertoniÄnog rastvora NaCl u amnionsku šupljinu, primena prostaglandina, oksitociÄkih sredstava ili uterotonika) i zasecanjem ili vaÄ‘enjem materice. Smatra se da se više od 50% svih žena podvrglo abortusu do svoje 45. godine. NajÄešÄ‡e navoÄ‘eni razlozi abortusa su: nije spremna da postane majka, ne može da izdržava dete, ne želi da bude samohrana majka, ne želi da iko sazna da je bila seksualno aktivna ili da je trudna, previše je mlada ili nezrela da bi imala dete, već ima onoliko dece koliko želi, njen muž ili partner želi da ona abortira, bila je žrtva silovanja ili incesta. KOMPLIKACIJE PREKIDA TRUDNOĆE zavise od starosti trudnoće i tehnike izvoÄ‘enja. Najmanja incidenca komplikacija se registruje kod prekida trudnoće starosti od 7-10 nedelja, a što se tiÄe tehnike izvoÄ‘enja, najbezbednija je aspiraciona kiretaža. Sve komplikacije mogu se podeliti na neposredne, odložene i kasne. Neposredne: krvarenje, perforacija materice (nesumnjivo je da se ginekolozi ove komplikacije najviše plaše; može dovesti do krvarenja i povrede abdominalnih organa), povrede grlića, akutna hematometra (nakupljanje krvi u šupljini materice), komplikacije opšte anestezije. Odložene: rezidua posle pobaÄaja, infekcija (obiÄno nastupa kod pacijentkinja sa zaostalim rezidualnim tkivom). Kasne: Rh senzibilizacija, moguća kasnija neplodnost, slabost grlića i eventualnu pojavu prednjaÄeće posteljice u sledeÄoj trudnoći. Od svih komplikacija, najÄešÄ‡a je infekcija.
Dr SlaÄ‘ana Šarkoćević
|
Å¡anse su zaista minimalne. 
, novembar 2008 07 A.jpg)
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba