Kristalna noć Kristalna noć (Kristallnacht), takoÄ‘e poznata i po nazivu Reichskristallnacht (carska kristalna noć), i Pogromnacht (noć pogroma), bila je veliki pogrom koji je sproveden širom NemaÄke u noći 9. novembra 1938. godine. Pogrom koji je bio usmeren protiv jevrejskih graÄ‘ana širom zemlje, za mnoge posmatraÄe bio je prva naznaka onoga što danas nazivamo holokaustom. Terminologija
Ime ovog dogaÄ‘aja je donekle kontroverzno. Nazivan je imenom Kristallnacht (kristalna noć) od strane mnogih ljudi zbog polomljenih izloga prodavnica Äiji su vlasnici uglavnom bili Jevreji, postoje dva objašnjenja za ovaj termin.
Dr. Valter H. Pele, istoriÄar specijalizovan za modernu NemaÄku, tvrdio je da direktan prevod nije prihvatljiv jer je njegova originalna namera bila da ciniÄno propagira nasilje kao nešto metaforiÄki "sjajno i blistavo" za NemaÄku. U terminu carska kristalna noć (Reichskristallnacht) prefiks Reichs znaÄi carstvo-„carska kristalna noć“. Obe forme ove reÄi su široko korišÄ‡ene u nemaÄkoj vladinoj propagandi tokom nacistiÄkog perioda, i u ovom sluÄaju isticalo se kako (nebitno koliko spontanim se predstavljao ovaj dogaÄ‘aj) se radi o dogaÄ‘aju bitnom za celu naciju.
Mnogo verovatnije, ali zaboravljeno poreklo reÄi Kristallnacht nije u nemaÄkoj propagandi, nego u razgovorima obiÄnih ljudi, pogotovo u Berlinu. Svesni Äinjenice da su poÄinjeni mnogo ozbiljniji zloÄini od razbijanja izloga, ljudi su skovali ovaj naziv jer su se bojali represija nacistiÄkog državnog aparata ako bi stvari nazvali pravim imenom. Mnogim ljudima je bilo jasno da pogromi nisu baš bili izlivi "spontanog gneva nemaÄkog naroda", kao što je nacistiÄka propaganda pokušala to prikazati, već državno organizovan i izvršen Äin terora.
Termin (Reichs-)Kristallnacht, koji kritikuje i optužuje nacistiÄko rukovodstvo uveliko je zaboravljeno.
Danas se u NemaÄkoj uglavnom koristi izraz Pogromnacht (noć pogroma) što oslikava mišljenje da je Kristallnacht (kristalna noć) isuviše blag naziv. Uvod
Tokom 1930-tih mnogi Jevreji poljskog porekla živeli su u NemaÄkoj. Na Shabat, 28. oktobra 1938. godine, 17.000 ljudi je bez upozorenja okupljeno i usred noći deportovano u Poljsku. Mnogi od njih su bili u NemaÄkoj veći deo svog života, a neki su Äak bili i odlikovani nemaÄki veterani iz Prvog svetskog rata. Poljska vlada je odbila da ih primi, zbog Äega su se oni vukli izmeÄ‘u nemaÄkih i poljskih graniÄnih prelaza tokom hladnih dana i noći dok nemaÄke vlasti nisu konaÄno ubedile poljsku vladu da im odobri ulaz. Heršel Grinspan (Herschel Grynszpan), jevrejski Nemac koji je pobegao u Francusku, primio je pismo od svoje porodice u kome su opisani svi užasni uslovi koje su oni iskusili tokom ove deportacije. U ponedeljak 7. novembra, on je upucao sekretara nemaÄke ambasade u Parizu, Ernsta fom Rata. Dva dana kasnije Rat je preminuo u bolnici, a to je nacistima dalo povod da organizuju pogrom. Kristalna noć
Ubistvo fom Rata služilo je kao izgovor da se lansira divljanje protiv jevrejskog stanovništva širom NemaÄke. Planirano je da napad izgleda kao spontani Äin, ali ga je ustvari organizovala nemaÄka vlada. Ovo znaÄi da je sa organizacijom bilo saglasno rukovodstvo NSDAP-a (nacistiÄke partije), i da se kao u Äestim sluÄajevima vlada oslanjala na partijsku organizaciju kao dodatak zvaniÄnim vladinim linijama autoriteta.
Te noći oštećeno je i uništeno 1574 sinagoga (skoro sve koje su postojale u NemaÄkoj), mnoga jevrejska groblja, više od 7000 jevrejskih radnji, i 29 velikih trgovina. Više od 20.000 Jevreja je uhapšeno i odvedeno u koncentracione logore; nekolicina je prebijena na smrt dok su ostali bili primorani da gledaju. Broj ubijenih Jevreja nije sa sigurnošÄ‡u utvrÄ‘en, ali se procenjuje da ih je bilo od 36 do 200 tokom ta dva dana nemira. NajÄešÄ‡e se govori o 91 ubijenom. Prirodu nasilja oslikava i Äinjenica da su neki Nemci koji nisu bili Jevreji ubijeni samo zato što je neko smatrao da "izgledaju kao Jevreji". Tadašnji odjek u svetu
Kristalna noć uzrokovala je bes širom sveta. Diskreditovala je pronacistiÄke pokrete u Evropi i Severnoj Americi, i vremenom dovela do njihovog opadanja. Mnoge novine su osudile ovaj zloÄin, a neki su ga poredili sa ubilaÄkim pogromima u carskoj Rusiji tokom 1880-tih. Sjedinjene Države su povukle svog ambasadora dok su druge vlade prekinule diplomatske odnose sa NemaÄkom u znak protesta. Dalji dogaÄ‘aji Progon i ekonomska šteta uÄinjena nemaÄkim Jevrejima nije stala sa ovim zloÄinom. Bili su takoÄ‘e primorani da plate kolektivnu kaznu od 1 milijarde maraka nacistiÄkoj vladi. Ovo predstavlja formu kolektivnog kažnjavanja, koje je Ženevskim konvencijama kasnije zabranjeno.
Kad je najavljivao nasilnu naplatu, jedan od najviših nacistiÄkih zvaniÄnika Herman Gering, koji se još ranije zalagao za mere protiv Jevreja, omaškom je opisao teške uslove kojima su bili izloženi Jevreji nakon Kristalne noći. Herman Gering zabeležio je: "NemaÄko će jevrejstvo kao kaznu za njihove gnusne zloÄine morati dati doprinos od jedne milijarde maraka. Uzgred, moram primetiti da ne bih voleo biti Jevrej u NjemaÄkoj."
Ova noć uvela je novu fazu u anti-semitskim aktivnostima nacistiÄke partije i državnih aparata, vodeći do deportacija, i konaÄno istrijebljenja većine Jevreja koji su živeli u NemaÄkoj. Mada je u to vreme malo ljudi to znalo, pogrom kristalne noći je bio prvi korak u sistematskom progonu i masovnim ubistvima Jevreja širom Evrope u onome što će postati poznato kao Holokaust. VeÄeras, 68 godina nakon Kristalne noći, mi se sećamo...
Autor: Simonida VuÄenov, Novi Sad ...proÄitajte i Antisemitizam u NemaÄkoj pre II svetskog rata
|
Just what I was looking for.
Sve lepo usminkano, a deca gladna. Ag...
8...
meni treba notni zapis ove pjesme &n...
ok je jos viceva treba